Sportsko srce

1. UVOD
Kada se nekome kaže da ima veliko srce, uglavnom je reč o metafori koja naglašava kvalitet određene osobe. U doslovnom smislu reči, međutim, veliko srce označava sportsko ili atletsko srce, koje je karakteristično za sportiste, mada mogu da ga imaju i ljudi van sporta koji se bave teškim i zahtevnim fizičkim zanimanjima (Z.O. Joksović).
Uticaj sporta i fizičke aktivnosti na organizam dosada je mnogo puta i sa više aspekata analiziran, s obzirom na brojne promene koje mogu nastati usled njihovog “konzumiranja” i to Sportsko-srcenajčešće u zavisnosti od vrste i intenziteta opterećenja. Sposobnost organizma da ostvari fizičku aktivnost velikog intenziteta je zasnovana na funkcionisanju niza organa i organskih sistema, odnosno procesa koji su u njima zastupljeni.
Jednu od vodećih (važnijih) uloga, u ostvarivanju fizičke aktivnosti velikog intetnziteta, svakako ima kardiovaskularni sistem, koji je zadužen da, aktivnim mišićima, obezbedi i dopremi dovoljnu količinu kiseonika pri ponavljanim naporima velikog intenziteta. Da bi se aktivnim mišićima dopremila dovoljna količina kiseonika, pri ponavljanim naporima velikog intenziteta, srce podleže morfološkim, funkcionalnim i elektrofiziološkim promenama, koje su nazvane “sindromom sportskog srca” ili samo “sportskim srcem”, tj. “atletskim srcem” kojim ćemo se pozabaviti u nastavku teksta.
2. TEORIJSKI DEO
Iz godine u godinu, ali i iz dana u dan, sportisti su podvrgnuti najrazličitijim izazovima i zahtevima, pa se na taj način granice ljudskih mogućnosti svakodnevno pomeraju ka napred. Dokaz za to predstavljaju i činjenice da seniorske svetske rezultate od pre 30 godina danas nadmašuju juniori. Promene u organizmu koje izaziva intenzivan trening su velike i mogu biti funkcionalne ili anatomske, i to za vreme treninga, neposredno nakon završetka treninga i posle više godina treniranja. Fizička aktivnost visokog intenziteta zahteva znatno angažovanje kardiovaskularne komponente (angažovanje srca, pluća i krvnih sudova). Kako bi se aktivnim mišićima dopremila dovoljna količina kiseonika pri ponavljanim naporima visokog intenziteta, srce podleže morfološkim, funkcionalnim i elektrofiziološkim promenama koje sve zajedno nazivamo sindrom sportskog srca ili atletsko srce.
Sportsko srce predstavlja veoma složen fenomen koji još nije dovoljno istražen. Ono što se za sada zna jeste da je sportsko srce normalno zdravo uvećanje srca, koje nastaje kao normalna adaptacija usled treninga. Odlikuje se povećanjem srca u celini sa svim njegovim šupljinama, mišićima, povećanje ekonomičnosti srčanog rada u mirovanju i povećanjem maksimalnih funkcionalnih kapaciteta. Bavljenje aktivno sportom, dovodi do smanjenja arterijskog krvnog pritiska, kako sistolnog (gornjeg), tako i dijastolnog (donjeg) i povećanja kapaciteta uz postizanje bržeg oporavka nakon akutnih opterećenja. U takvim uslovima srčana potrošnja kiseonika je pri naporima manja, što povećava srčanu rezervu, a pumpna funkcija srca poboljšana. Povećava se prokrvljenost skeletnih mišića, insulinska rezistencija i lipidni status. Insulin je hormon u organizmu čija je glavna funkcija da kontroliše metabolizam ugljenih hidrata (šećera), masti i proteina. Ako je nivo šećera u krvi dugotrajno visok, i nivo insulina u krvi će biti dugotrajno visok, i insulin će stalno stimulisati receptore ćelija. Ćelije će vremenom pokušati da se „brane“ tako što će ili smanjiti broj insulinskih receprtora ili će receptori postajati manje osetljivi, i tako nastaje insulinska rezistencija. Lipidni status podrazumeva merenje ukupnog holesterola, LDL, HDL i triglicerida.
Pojam sportskog srca prvi put je opisan od strane švedskog lekara S. Henchena 1899. godine. Kod visoko utreniranih sportista, srčana frekvencija može biti jako smanjena. Registrovane srčane frekvencije nekih sportista bile su čak samo 30 otkucaja u minuti (kod biciklista), dok uobičajna frekvencija srca visoko utreniranih sportista može biti oko 40 otkucaja u minuti. Najveća sportska srca nalazimo kod sportista izdržljivosti: skijaši, trkači, biciklisti, sa srčanim obimom preko 1100 ml, potom plivači, kanuisti, rvači i dugoprugaši sa obimom oko 1000ml. U daljem tekstu ćemo se znatno opsežnije baviti temom „sportskog srca”.