Sportsko takmicenje kao drustveni i poslovni dogadjaj

 
1. UVOD
Živimo u svetu paradoksa. S jedne strane civilizacija je dostigla neslućene razmere razvoja u nauci, tehnici, tehnologiji, informatici, urbanizaciji i standardu. Nikada pre čovek nije bio toliko bogat, sit, informisan, obrazovan, zdrav, kulturan,… S druge strane svet je prepun tragedija, nesreća, kriminala, droge, nasilja, nemorala, bede i gladi. Čoveku se čini da je u isti mah moćan i nemoćan, zaštićen i nezaštićen, srećan i nesrećan.

U tako burnom vremenu sport doživljava svoje “zvezdane” trenutke. Postao je priznati deo društva, uvažavan je i voljen, osporavan, ali mnogo više hvaljen. Postao je deo masovne kulture, obrazovanja i zabave, a sve više postaje stil i način života i ponašanja, posebno mladih. Rekreativni sport čini suštinu biološke ravnoteže urbanizovanog čoveka, školski sport je osnov sportske socijalizacije i kulture, a vrhunski sport zabave, biznisa i političkog prestiža.

Iz sportskih aktivnosti se posebno izdvajaju sportska takmičenja. još su njihov značaj uočili stari Grci društveni fenomeni, društvene pojave koje obeležavaju i našu epohu i na osnovu kojih se često meri vreme i opisuje istorija. U današnjem svetskom globalizmu i svetskom tržištu sport i takmičenje zauzimaju sa svojim Olimpijskim igrama, ali je danas sportsko takmičenje nesporni društveni događaj od važnosti. Takmičenja, na primer Olimpijske igre i Svetska prvenstva, postaju vrhunsko mesto.

Takmičenja, ili je to možda i prirodni nagon čoveka, postaju barometar stanja u društvu, ali i ponašanja ljudi. Kao nekakve javne arene, sportisti i drugi učesnici, do publike, postaju glumci svojih i tuđih osećanja, motiva, želja, ambicija itd. Javnost takmičenja i prisustvo mase, kao i nezaobilaznih sredstava za informisanje, daju takmičenjima značaj društvenog događaja prvog reda, a akterima, posebno sportistima, oreol nacionalnih junaka.
Takmičenja ne bi bila to što jesu, prvorazredni društveni događaj, da ih ne prate:

1. interesovanje javnosti, publike (aktivne i pasivne), koja se broji, kažu, do 3 milijarde ljudi;
2. sredstava masovnih komunikacija (televizija, štampa, radio i internet) koja svojom tehnologijom i neposrednim uticajem na svest publike, kreiraju ljudsku prirodu, interese, stavove, ponašanja, ideje itd.

Tako sagledana sportska takmičenja, kao planetarna dešavanja, nužno su komercijalizovana, ekonomski i tržišno usmerena, pa nije čudo da je sport danas značajna ekonomska delatnost u razvijenom svetu.

Na kraju uvodnog dela zahvalio bi se Akademiji fudbala kao instituciji koja obrazuje vrhunske sportske kadrove, kao i mentoru Prof. Marku Miliću na savetima prilikom pisanja ovog rada.