1. УВОД
Живимо у свету парадокса. С једне стране цивилизација је достигла неслућене
размере развоја у науци, техници, технологији, информатици, урбанизацији и стандарду.
Никада пре човек није био толико богат, сит, информисан, образован, здрав, културан,... С
друге стране свет је препун трагедија, несрећа, криминала, дроге, насиља, неморала, беде
и глади. Човеку се чини да је у исти мах моћан и немоћан, заштићен и незаштићен, срећан
и несрећан.
У тако бурном времену спорт доживљава своје "звездане" тренутке. Постао је
признати део друштва, уважаван је и вољен, оспораван, али много више хваљен. Постао је
део масовне културе, образовања и забаве, а све више постаје стил и начин живота и
понашања, посебно младих. Рекреативни спорт чини суштину биолошке равнотеже
урбанизованог човека, школски спорт је основ спортске социјализације и културе, а
врхунски спорт забаве, бизниса и политичког престижа.
Из спортских активности се посебно издвајају спортска такмичења. још су њихов
значај уочили стари Грци друштвени феномени, друштвене појаве које обележавају и
нашу епоху и на основу којих се често мери време и описује историја. У данашњем
светском глобализму и светском тржишту спорт и такмичење заузимају са својим
Олимпијским играма, али је данас спортско такмичење неспорни друштвени догађај од
важности. Такмичења, на пример Олимпијске игре и Светска првенства, постају врхунско
место.
Такмичења, или је то можда и природни нагон човека, постају барометар стања у
друштву, али и понашања људи. Као некакве јавне арене, спортисти и други учесници, до
публике, постају глумци својих и туђих осећања, мотива, жеља, амбиција итд. Јавност
такмичења и присуство масе, као и незаобилазних средстава за информисање, дају
такмичењима значај друштвеног догађаја првог реда, а актерима, посебно спортистима,
ореол националних јунака.
~
2
~
2.ПРЕДМЕТ РАДА
Предмет рада су спортска такмичења.
У овом случају акценат није на личним или групним достигнућима спортиста и
тимова, на резултатима и спортским успесима као мерилима личних вредности спортиста.
Акценат је на социолошкој страни спортских такмичења где она прерастају уже
спортске догађаје и постају значајне друштвене појаве. Примери:
Олимпијске игре, са око 20.000 непосредних актера (спортиста, стручњака, судија,
организатора), прати, коментарише, емоционално доживљава и спортски се едукује
око 3 милијарде људи на планети;
Светска и регионална првенства у фудбалу, кошарци, рукомету, атлетици,
пливању, аутомобилизму итд. такође прати 1-2 милијарде људи;
Међународна такмичења (лиге и купови), прати око 1 милијарда људи;
У великим маратонима учествује око 30.000 учесника, а градови, домаћини трке,
претварају се у спортске "вашаре";
Занимљиве утакмице, традиционалне спортске приредбе и међудржавне сусрете
прати "цела" нација, држава или регион итд.
Све то говори да спортско такмичењечесто превазилази спортске оквире и постаје
локални, национални, интернационални или планетарни догађај, друштвени догађај,
појава која има последице на:
политичку заједницу (посебно власт),
економију области (посебно тржиште),
културу и образовање становништва,
друштвене односе међу људима и њихово понашање,
начин и стилове живота,
забаву и разоноду људи.
~
4
~
Последњих деценија, стваран је "брак" интеракцијом између спорта, средстава
масовних комуникација и економије, односно тржишта у коме делују закони понуде и
потражње, што утиче на даља ширења и популаризацију спорта, посебно његовог
претварања у друштвене догађаје.
На крају, рад је фокусиран на социолошку димензију спорта, данас доминантнију,
али, треба истаћи, да су још и Хелени увидели значај спорта за образовање и здравље, али
и за друштвени живот политичких заједница. Њихове Олимпијске игре, које су у
континуитету трајале преко 1000 година, утрле су траг спорту у друштвеном животу
људи.
Маратонска трка
Слика 2.
Маратони су мере издржљивости људи али и велики друштвени догађаји.
~
5
~
4. МЕТОД РАДА
Метод у социолошким истраживањима обезбеђује пут до откривања друштвених
чињеница. на основу теме рада метод треба да доведе до утврђивања чињеница о
трансформацији такмичења у друштвено-пословне догађаје од најшире важности.
Косристећи опште принципе сазнања, као и технике истраживања у друштвеним
наукама, предпоставља се да ће се утврдити објективна повезаност спортских такмичења
са друштвом, друштвеним групама и структуром друштва.
Рад користи дескриптивни метод, досадашње резултате праксе и теорије у схватању
друштва и спорта, историјску условљеност спортских и друштвених појава, анализу
литературе из спортске, социолошке науке и сопствена искуства.
Рад методолошки представља скромни допринос истраживања спортског догађаја,
координисане појаве и феномена.
~
7
~
