РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ТЕХНОЛОШКО – МАТАЛУРШКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

СЕМИНАРСКИ РАД

Назив теме:

СРЕДЊА КЛАСА У СРБИЈИ

Ментор: 

_______________________

Доцент Др Дарко Радосављевић

Студент:

_________________________

Маша Јовановић 34/2016

Београд, 2016.

background image

1

2. ДРУШТВЕНЕ КЛАСЕ

Друштвене класе су велике групе људи које имају више заједничких обележја као што 

су:   заједнички   друштвено   –   економски   и   политички   интереси,   сличан   положај   у 

расподели друштвених добара и створених вредности, улога у организацији рада итд. 

Класе су се појавиле са појавом приватно – својинског начина производње. Власници 

средстава за производњу располажу ефектима (профит, рента, камата, дивиденда итд.) 

коришћења тих средстава. Задатак политике, науке, државе и права је да оправда и 

заштити такав поредак ствари [9].

О класама (богати, сиромашни и „остали“) је први говорио Аристотел у делу „Држава“. 

Тада   и   касније,   појава   класа   као   последица   друштвене   неједнакости   тумачена   је 

идеалистички и  апологетски, као Богом дан закон. 

Први озбиљнији научни приступ класама је учење Карла Маркса. По њему је друштво 

груписано   у   две   основне   класе:   капиталисте,   власнике   средстава   за   производњу   и 

пролетере, чији се рад израбљује ради богаћења капиталиста. Али, Маркс види и даљу 

поделу на фракције и слојеве:

Табела 1 Марксово виђење структуре француског друштва [2]

Глобалне   класе   и 

слојеви

Друштвене класе и слојеви

Капиталистичка класа

земљишна 

аристократија

индустријск

а буржоазија

трговачка 

буржоазија

финансијска 

буржоазија

Средњи слој

ситна буржоазија

парцелни сељаци

Радничка класа

пролетаријат

Поткласа

лумпенпролетаријат

Маркс је сматрао да је неминовно да дође до побуне пролетаријата и револуције, која 

ће   за   циљ   имате   укидање   класа.   Лумпенпролетаријат   је   видео   као   опасност   по 

револуцију.   Положај   средњег   слоја   сматрао   је   противуречним,   њихово   понашање 

непоузданим, а постојање привремено. 

Макс   Вебер   као   мерило   класне   припадности   уводи   и  

стручност

  и  

положај   на 

тржишту

, осим 

власништва

 и креира четворокласни модел. 

2

Табела 2 Веберово виђење четири основне друштвене класе [2]

Мерило тржишног 

положаја

Да ли су власници производних добара?

да

не

Образовање / 

стручност

да

горња класа 

(капиталисти)

нова средња класа 

(стручњаци)

не

стара средња класа 

(ситна буржоазија)

доња класа

 (радници)

Маркс је сматрао да будућност припада радништву, а Вебер је као главну видео нову 

средњу класу. Како је био савременик (почетак 20. века) све веће улоге државне управе, 

мислио је да ће администрација (бирократија) бити главна полуга друштва. 

У   20.   веку   социолози   Парсонс,   Голторп   и   Рајт   истичу   пораст   улоге   експерата 

(инжењери, правници, лекари итд.) и управљача – менаџера, па тако класе и групације 

деле према стручности и моћи одлучивања и утицаја, а не само према власништву. 

Парсонс тврди да је друштво у власништву струка (експерата). 

Данашње   време   доноси   раслојавање   класа   у   мери   да   се   може   говорити   о   њиховом 

одумирању и претварању у друштвене слојеве, који чине „таква група људи која има 

посебан   друштвени   положај   (посебно   место   у   расподели   друштвеног   богатства, 

друштвене моћи и угледа), посебне интересе и посебан начин живота, навике, обичаје 

и,   у   вези   с   тим,   различита   схватања,   ставове,   идеје,   вредности   (психологију   и 

идеологију)“ [9].

Савремено   друштво   се   може   посматрати   као   посткласно,   са   формираним   новим 

стратификационим   системом,   заснованом   на   четири   промене:  

културализација, 

фрагментација, аутономизација и ресигнификација

 [

4]

.

-

културализација:  

Расподела   и   својински   односи   избацују   се   као   појмови   за 

разумевање друштвене неједнакости. Куповна моћ и могућност избора дефинишу 

позицију друштвених слојева, заједнички класни интерес нестаје.

-

фрагментација

: настаје велики репертоар друштвених улога који се заснивају на 

припадношћу   великом   броју   група,   организација   и   покрета   (бициклисти,   ловци, 

навијачи, вегани итд.)

-

аутономизација:  

Централна   категорија   је   грађанин,   једнак   са   осталима   у 

остваривању својих права, има могућност да бира школовање, занимање, веровање, 

културне и супкултурне обрасце понашања.

background image

Želiš da pročitaš svih 19 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti