Strateške tačke kontrole

1)-DEFINISANJE MENADZMENTA
Istrazivanje nacina kako da se raznovrsne ljudske aktivnosti ucine efikasnijim, kako da se poboljsa efikasnost realizacije razlicitih poslova i poduhvata, zadatak je kojim se covek oduvek bavio. Najpre sporadicno na osnovu intuicije i poucen empirijom, a kasnije kako su aktivnosti poduhvati i sistemi postajali sve slozeniji, unoseci prethodno stecena znanja, formirajuci metode i formalizovane postupke, stvarajuci polako jednu posebnu vestinu ili nauku, koja mu je bila sve potrebnija  ili neophodnija. Ova, najpre vestina, a danas sasvim sigurno posebna naucna disciplina, koja je usmerena ka iznalazenju takvih mera i akcija kojima se poboljsava realizacija razlicitih aktivnosti i poduhvata i cini efikasnijim funkcionisanje i razvoj razlicitih privrednih i drustvenih sistema, danas je pod imenom menadzment zauzelo svoje mesto medju modernim naucnim disciplinama.Menadzment predstavlja univerzalno sredstvo, neophodno orudje savremenog industrijskog sveta. Svako preduzece, svaki iole slozeniji posao, ili ozbiljnija aktivnost, zahtevaju upravljanje da bi se doveli do odabranog cilja, odnosno da bi se efikasno zavrsili. Savremene organizacije, privredne ili neprivredne, zahtevaju stalne upravljacke akcije da bi delovale i razvijale se u slozenom i dinamickom okruzenju u kome funkcionisu.
Nema opste prihvacene definicije menadzmenta. Ako se uopste moze govoriti o jednoj definiciji koja se sire koristi, onda treba ukazati na definiciju koju je dao jedan od pionira menadzmenta, Henri Fayol, a koja je sluzila kao osnova i putokaz mnogim kasnijim teoreticarima u njihovom nastojanju da definisu i objasne pojam i znacenje menadzmenta. Prema Fayolu, menadzment predstavlja proces predvidjanja, organizovanja, komandovanja, kordinacije i kontrole. To je proces ili funkcija koja je najznacajnija za svako preduzece i ona obuhvata poslove upravljanja preduzecem. Ova definicija, sa vise ili manje prilagodjavanja, koristila se dugi niz godina, tretirajuci menadzment kao proces koji omogucava organizacijama da dostignu svoje ciljeve planiranjem, organizovanjem i kontrolisanjem njihovih resursa.
Ako se menadzment posmatra kao proces upravljanja organizacionim sistemima i poduhvatima, onda detaljna analiza ovog procesa zahteva da se ovaj kompleksni proces posmatra kao skup pojedinacnih podprocesa od kojih se sastoji. Oni obuhvataju skup svih aktivnosti u odgovarajucoj oblasti koje je potrebno obaviti da bi se odredjeni sistem ili poduhvat na efikasan nacin doveo do unapred utvrdjenog cilja. Proces upravljanja preduzecem, odnosno organizacijom sastoji se od pet osnovnih podprocesa ili faza, a to su: planiranje, organizovanje, kadrovanje, vodjenje i kontrolisanje. Svi ovi podprocesi su povezani i medjuuslovljeni i cine celinu procesa upravljanja preduzecem.

 
2) KONTROLA KAO FAZA MENADZMENTA
Kontrola predstavlja zadnju fazu ili podproces procesa upravljanja preduzecem ili organizacijom. Kontrola je, slozen i dugotrajan proces, koji se sastoji od velikog broja podprocesa i aktivnosti usmerenih na sagledavanje, analiziranje, i proveravanje da li se realizacija odredjenog procesa ili poduhvata odvija kako je planirano i da li se, u toku i na kraju realizacije, ostvaruju planirani ciljevi i rezultati. To je dugotrajan i neprekidan proces, koji se odvija tokom celokupne realizacije odredjenog procesa ili poduhvata, i koji sluzi za korekciju i usmeravanje procesa upravljanja odredjenim procesom, poduhvatom ili sistemom.
Osnovne aktivnosti procesa kontrole usmerene su na merenje ostvarenih rezultata i njihovo uporedjivanje s planiranim, utvrdjivanje odstupanja izmedju ostvarenih i planiranih rezultata, i preduzimanja korektivnih akcija u cilju ispravljanja eventualnih odstupanja. Uopsteno gledano, faza kontrole bazira se na kibernetskom principu povratne veze, po kome je izlazne rezultate potrebno meriti i porediti sa ulaznim, odnosno planiranim rezultatima, ili sa unapred utvrdjenim kriterijumima. Ukoliko se utvrdi da izmedju izlaznih i ulaznih rezultata postoje odstupanja, preduzimaju se odgovarajuce mere i akcije da se ova odstupanja otklone.Najznacajniji elementi svakog procesa, odnosno sistema kontrole su:

1.    Unapred odredjeni ciljevi, planovi, politike, standardi, norme pravila odlucivanja i kriterijumi.
2.    Nacin merenja tekucih aktivnosti, ako je moguce kvantitativni.
3.    Nacini uporedjenja tekuce aktivnosti sa odredjenim kriterijumima.
4.    Korekcija tekucih aktivnosti, u cilju postizanja zeljenih rezultata.

Svi procesi i sistemi kontrole u preduzecu baziraju se na odredjenim zajednickim principima, koji cine opstu osnovu za definisanje i izgradnju odgovarajucih kontrolnih sistema.