UNIVERZITET UNION
SEMINARSKI RAD
STRUKTURA I FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA HARTIJA OD
VREDNOSTI
PROFESOR: STUDENT:
Milan Milanovic DRAGANA DRAGIC
BEOGRAD, 2013.
2
SADRŽAJ
UVOD
1.VRSTA I FUNKCIJA TRŽIŠTA HARTIJA OD VREDNOSTI
4
2. AUKCIJSKO TRŽIŠTE
5
3. BROKERSKO TRŽIŠTE 5
4. DILERSKO TRŽIŠTE
6
5. PRIMARNA U ODNOSU NA SEKUNDARNA TRŽIŠTA
7
5.1. EFIKASNOST TRGOVINE NA SEKUNDARNOM TRŽIŠTU
7
5.2. TRGOVINA POSLE RADNOG VREMENA 9
6. KOMPJUTER ĆE PREVLADATI
10
7. EFIKASNA TRŽIŠTA KAPITALA I REGULATIVA
11
8. ELEKTRONSKE TRGOVINSKE MREŽE OČEKUJU BIG BOARD
12
9. ULOGA KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI
13
ZAKLJUČAK
14
LITERATURA
15
4
1.VRSTA I FUNKCIJA TRŽIŠTA HARTIJA OD VREDNOSTI
U praksi, povezivanje svih kupaca i prodavaca nije tako jednostavno. Zainteresovani trgovci
se ne pronalaze besplatno, jer se kupci i prodavci nalaze na različitim likacijama i jedni drugima
nisu poznati. Može proći neko vreme između pojave kupaca na tržištu i pojave kpmpatibilnog
prodavca. Ova geografska i vremenska udaljenost utiče da se cene po kojima se transakcije
stvarno obavljaju razlikuju od ravnotežne cene.
U realnom svetu je trgovina, po cenama koje utiču na pravu ravnotežu, najviše što možemo da
očekujemo. U suštini, idealna situacija bi bila kada bi stvarne cene transakija bile približne
teoretskim ravnotežnim cenama.
Tržišta hartija od vrednosti su formirana da bi se pomoglo kupcima da se povezuju sa
prodavcima, kako bi se obe strane koje učestvuju u transakciji bile zadovoljne sa ugovorenom
cenom transakcije koja je približna pravoj ravnotežnoj ceni. Postoje tri glavne vrste
organizovanja tržišta koje omogućavaju promptnu kupovinu i prodaju hartija od vrednosti:
aukcijsko tržište, brokersko tržište i dilersko tržište
. U sva tri slučaja cilj je da se upare kupci i
prodavci.
Kao što je poznato, u svim tržišnim ekonomijama brojne finansijske institucije na efikasan način
vrše transfer finansijske štednje od suficitarnih ekonomskih subjekata ka deficitarnim
ekonomskim subjektima. Najistaknutiju ulogu imaju finansijski posrednici.
Finansijske institucije profesionalno se bave pribavljanjem kapitala emitujući akcije, dugoročne
obveznice, kao i uzimanjem dugoročnih kredita i primanjem depozita na duži rok.
U distribuciji finansijske aktive usled deregulacije finansijskih tržišta i finansijskih inovacija
prisutne su promene koje se kreću u pravcu većeg učešća nedepozitnih finansijskih institucija.
1
1
Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, Data status, Beograd, 2006, str. 174.
5
2.AUKCIJSKO TRŽIŠTE
Glavna karakteristika aukcijskog tržišta je da se kupci i prodavci direktno sretnu da bi
pregovarali o cenama. Ništa ne stoji između kupaca i prodavaca sem jednog aukcionara koji
beleži kupovni i prodajni kurs koji nude potencijalni kupci i prodavci. Posebni propisi aukcije
tačno utvrđuju način uparivanja između kupaca i prodavaca.
Na primer, može da postoji samo jedno trgovanje između svih kupaca i prodavaca po
jedinstvenoj ceni ili niz trgovinsih transakcija po različitim cenama. U svim okolnostima, ključna
karakteristika aukcije je da su nalozi centralizovani, što znači da su najviše kupovne cene i
najniže prodajne cene objavljene.
Popularan primer aukcijskog tržišta je on-line aukcijski servis eBay. U finansijskom svetu,
najpoznatije aukcijsko tržište je Njujorška berza, gde se aukcije za pojedinačne vrste hartija od
vrednosti održavaju na određenim lokacijama koje se nazivaju
prodajna mesta
na parketu
berze.
Akcionar, u ovom slučaju, je
specijalista
koga imenuje berza da predstavlja naloge koje daju
klijenti. Drugi primer aukcijskog tržišta je utvrđivanje zlatnog pariteta dva puta dnevno u
Londonu. Predstavnici pet londonskih dilera zlatnim polugama se sastaju da bi prezentirali javne
naloge za konkurentne ponude. Grupa imenuje jednog od dilera za aukcionara.
3.BROKERSKO TRŽIŠTE
Kada nema dovoljno učesnika na aukcijskom tržištu, tako da potencijalni trgovci ne mogu uvek
da nađu „razumne“ tražnje i ponude, tržište može da plati trgovcima da angažuju brokera koji će
tražiti ofgovarajuću drugu stranu za trgovinu.
Prema tome, prodavac hartija od vrednosti može da traži od brokera da pokaže njegove hartije
od vrednosti potencijalnim kupcima, a kupac može da traži od brokera da pronađe potencijalne
prodavce. Za razliku od aukcionara, koji ima sasvim pasivnu ulogu, broker daje podatke o
potencijalnim kupcima i prodavcima i za to dobija
proviziju
.
