Struktura izolovanih faktora preciznosti odbojkaša

UVOD

Razmišljajući o odbojci kao načinu sportskog života u celokupnom sistemu sporta, možemo je definisati kao izuzetno složen fenomen. Ona na poseban način oblikuje ljudski život i kretanje. Nastala je iz potrebe da se reše praktični problemi ponašanja ljudi, koji su posedica modernog načina življenja. Interes za odbojku je pokazan iz više razloga. Jedan od njih je odbojkaška priroda kretanja koja okuplja veliki broj dece i omladine. Kroz dosadašnja istraživanja dokazano je da se odbojkom mogu rešavati problemi telesnog razvoja, određenih oblika ponašanja, te problemi duhovnih i moralnih vrednosti.
Polazeći od toga da odbojkaška igra zahteva određen nivo pojedinih antropoloških obeležja kako bi mladi odbojkaši/ice uspešno delovali u situacionim uslovima, te da u naukama interdisciplinarni pristup proučavanja čini osnovnu metodološku orjentaciju, predmet nauka u oblasti sporta je antropološki status. Kako postoje specifičnosti pojedinih sportova koje su nastale iz različitosti njihovih takmičarskih struktura, tako postoji i neprekidna potreba stalnim teorijskim istraživanjem i praktičnim proveravanjem pomenutih specifičnosti. U odbojci to znači provera pojedinih antropoloških sposobnosti i karakteristika.
Jer, ako ne bi postojala različitost takmičarskih struktura sportova, ali i različitost strukture antropoloških sposobnosti i karakteristika među sportistima, istraživanje trenažnih sredstava, metoda i opterećenja, kao i njihov uticaj na razvoj antropoloških sposobnosti i karakteristika bilo bi bespredmetno i nepotrebno (Malacko i Rađo, 2004.158).
Zamisao ovog istraživanja je da bude provera onoga što je dosadašnja praksa pokazala, a to je da, kada su u pitanju odbojkašice, u većoj ili manjoj meri postoje određene razlike u telesnim dimenzijama i specifičnim motoričkim sposobnostima koje su tretirane u ovom istraživanju, i da na efikasnost relizacije testova indirekto i direktno utiče mnogo faktora iz prostora ne samo motorike, nego i iz prostora ukupnog antropološkog statusa odbojkašica.
Na prostorima bivše Jugoslavije živi i radi određeni broj naučnika koji su se bavili ili se bave ovim ili sličnim problemom u odbojkaškom sportu. Na žalost, broj istraživanja koji dotiču pitanja antropološkog statusa dobojkašica nije veliki.
U svakoj sportskoj aktivnosti, pa i u odbojci, nijedan tehnički elemenat se ne može korektno izvesti bez adekvatne motoričke sposobnosti, niti se motorička sposobnost može u celosti ispoljiti bez racionalne tehnike. Dakle, nezamislivo je govoriti o razvoju I usavršavanju motoričkih sposobnosti odvojeno od razvoja i usavršavanja motoričkih znanja i navika. U radu je posmatrana motorička sposobnost preciznost primenom testova za njenu procenu, rukovodeći se pri tom svim prethodnim saznanjima o postojanju uzajamno – posledične veze motoričkih sposobnosti i motoričkih znanja. Ideja je da se na jednom mestu sakupe značajne činjenice povezane sa specifičnom motoričkom sposobnosti kao što je preciznost.
Problem preciznosti istaživali su mnogi autori. Njihova saznanja obuhvatala su uglavnom područje strukture nadigravanja kod odbojkaša ili odbojkašica i rešavanje motoričkih zadataka na situacionom treningu ili odbojkaškom takmičenju ( Nešić, 2006; Stojanović i Milenkoski, 2005). U većini radova rešavaju se problemi samo nekih delova strukture igre ili se razmatraju faktori koji su posredno ili neposredno vezani za strukturu takmičarske aktivnosti.
Jedno od značajnih pitanja, koje se prožima kroz do sada provedena istraživanja, je pitanje pouzdanosti i valjanosti testova za tzv. situaciono-motoričku preciznosti i situaciono-motoričkih testova u odbojci (Strahonja 1978; Strahonja, Janković i Šnajder, 1982). U manifestnom i latentnom antropomotoričkom prostoru preciznost je definisana kao specijalna odbojkaška sposobnost. U latentnom prostoru motorike izdvojena su dva načina motoričke preciznosti: preciznost gađanjem i preciznost ciljanjem (Janković, 1988; Stojiljković, 2003). Za odbojku je karakteristična preciznost gađanjem. Ako već govorimo o vrstama odbojkaške preciznosti, dodajmo i to da se posebno izdvajaju: preciznost odbijanja i dodavanja prstima, preciznost odbijanja i dodavanja podlakticama, preciznost serviranja i preciznost smečiranja (Bosnar i Šnajder, 1983; Horga, Momirović i Janković, 1983). Dakle, pojavljuje se kao sastavni deo svih TT elemenata (serviranje, smečiranje, dizanje lopte, blokiranje, prijem servisa i odbrane u polju).