SWOT analiza na primeru Bambi-Banat

Uvod

SWOT analiza se pojavila sedamdesetih godina, XX veka, a njenim autorom se smatra Ken Andrews. Zbog jednostavnosti, razumljivosti te primenjivosti u svim preduzećima, veoma je popularna i koristi se kao nezaobilazni deo situacijske analize kojom obično počinje proces formulacije strategije. Osnovni smisao SWOT analize je prikupiti podatke o unutrašnjim snagama i slabostima kako bi se uporedili sa podacima o prilikama i pretnjama sa kojima se organizacija ili pojedinac suočavaju u okruženju u kojem deluju. Ona se često deli na unutrašnju, SW analizu (analizu snaga i slabosti unutar organizacije ili pojedinca) i spoljašnju, OT analizu (analizu prilika i pretnji u okruženju). SWOT analizom koriste se menadžeri, preduzetnici, analitičari, konsultanti studenti i svi oni koji imaju potrebu oblikovati ili oceniti strategije. Ponekad se uz analizu preduzeća i okoline upotrebljava i kao alat za samoprocenu menadžera, vrednovanje timova, projekata, funkcija ili pojedinih proizvoda.

SWOT analiza pomaže u premošćivanju takozvanog strateškog raskoraka, tj. razlike između pozicije u kojoj preduzeće ili pojedinac trenutno jesu i one u kojoj bi želeli biti. Može se sprovesti u relativno kratkom vremenu i uz relativno mala sredstva Ipak, preporučuje se upotrebiti je kao osnovu za dalje strateške analize i planiranje, a ne kao recept za ponašanje. Zato što se fokusira na usklađivanje faktora visoke važnosti (interno) i visoke verovatnosti (eksterno) a novi konceptualni okvir ekonomije kao što je teorija haosa navodi primere u kojima čak i neznatne promene u marginalnim činiocima okoline mogu dovesti do dinamičnih promena u uslovima funkcionisanja. Prema postavkama SWOT analize takvi marginalni činioci najčešće ne ulaze u činioce visoke verovatnosti što može dovesti do ozbiljnih strateških previda. Takođe, SWOT analiza se zasniva na ekspertnoj proceni jedne osobe ili manjeg broja osoba, te je često subjektivna. Uključivanje većeg broja osoba obično rezultira nejasnim i neodređenim preporukama te je njena efektivnost time umanjena.
Svrha SWOT analiza

Svrha SWOT analize je da istakne glavne šanse i pretnje i da u isto vreme identifikuje ključne aspekte sposobnosti organizacije da obezbedi snage i označi slabosti u reagovanju na promene u okruženju.
Rezultati ovakve analize pomažu u formulisanju strategije organizacije, što je pokazala praktična primena SWOT analize u mnogim preduzećima u svetu.

SWOT je naziv nastao od početnih slova reči koje predstavljaju srž ove analize: snage , slabosti , šanse i pretnje . SWOT analiza predstavlja alat za planiranje strategije, kojim se sučeljavaju interne snage i slabosti organizacije sa eksternim šansama i pretnjama. Na ovaj način SWOT analiza kombinuje procenu internih faktora sa onima koji dolaze iz eksternih izvora na tržištu i u poslovnom okruženju i nad kojima organizacija nema kontrolu. SWOT analiza pomaže preduzeću da aktivira snage, prevaziđe slabosti, iskoristi šanse i da se odbrani od pretnji. Dakle, SWOT analiza postavlja pitanja koja će omogućiti menadžerima da sagledaju u kakvom se stanju nalazi njihovo preduzeće, da li će biti u stanju da realizuje strategiju i na koje će prepreke pri tome naići.

Radi se o konceptu koji treba da nam omogući sistematsku analizu pretnji i šansi kao i njihovo usaglašavanje sa jakim i slabim stranama preduzeća. Naziv SWOT je nastao od početnih slova engleskih riječi Strenghts – jačina, Weakness – slabost, Opportunities – šanse, Threats – pretnje. Naime, osnovno je da se optimizira ponašanje preduzeća u odnosu na njegove mogućnosti i stanje iz okruženja. Zahtev je da se preduzeće približi idealnoj situaciji, da pretnje pretvara u šanse. Postupak može da počne od analize okruženja do internih mogućnosti i obrnuto.

Zbog dinamičnih eksternih i internih faktora moramo analizu praviti za prošlost, sadašnjost i budućnost. Na strani eksternih faktora razlikujemo šanse i opasnosti, a u okviru internih mogućnosti utvrđujemo slabe i jake strane preduzeća. Naime, radi se o pristupu kojim se na bazi minucoizne analize okruženja i profila preduzeća, želi usmeriti preduzeće da maksimalno koristi šanse i snagu, odnosno minimizira pretnje i svoje slabosti. Pri tome, šanse se opisuju kao povoljan a pretnje kao nepovoljan razvoj tržišnih, tehnoloških, privredno sistemskih i drugih faktora okruženja. U odnosu na njih se sagledavaju snage i slabosti preduzeća.