Teorija o ponasanju u organizaciji

1. Uvod

Nauka o ponašanju u organizaciji (koja se nekada poistovećuje sa industrijskom psihologijom) je disciplina koja se bavi sistematskim proučavanjem pojedinaca, grupa i organizacionih procesa da bi utvrdila specifičnosti ljudskog ponašanja u organizacijama. Ona je nastala kao sinteza teorija o ponašanju u organizaciji.

Brojni su autori koji su dali svoje doprinose kroz teorije o ponašanju. Radovi nekih autora predstavljaju prelaz između klasične teorije organizacije i teorija o ponašanju. Među takve spada i Čester Bernard.

Čester Barnard Irving (7. novembar, 1886 – 7. jun, 1961) bio je američki poslovni izvršni, javni administrator i autor pionirskog rada u teoriji menadžmenta i organizacionih studija. Radovi Čestera Bernarda zasnivaju se na njegovom dugogodišnjem iskustvu u svojstvu predsednika telefonske kompanije u Nju Džersiju. On definiše organizaciju kao integralnu celinu u akciji i interakciji, koje se vrše kontinualno u vremenu, ili kao grupu ljudi čije je ponašanje koordinirano i usmereno ka jasno određenim ciljevima. Takodje, on ističe psiho – socijalni aspekt organizacije kao veoma značajan.

Za njega je organizacija sredstvo za akciju u rukama rukovodilaca, i to onoliko jako koliko oni to znaju i koliko su zainteresovani. Prvenstveni zadatak rukovidilaca je da svoje napore usmere u pravcu vođenja i održavanju organizacije kao ukupnog sistema aktivnosti. U svojoj knjizi (The Functions of the Executive 1938) je objasnio da organizaciju vodi rukovodilac, čiji su osnovni zadaci:
– Postavljanje ciljeva,
– Manipulisanje ljudima,
– Kontrola aktivnosti i
– Stimulacija koordinisanih aktivnosti.

Takođe, organizacija je po njegovom mišljenju integralna celina u akciji i interakciji koje se vrše kontinualno u vremenu, kao i da je organizacija ustvari grupa ljudi čije je ponašanje koordinirano i usmereno ka jasno određenim ciljevima.

2. Koncepti teorije o ponašanju