Terorizam kao faktor ugrožavanja bezbednosti

Terorizam kao faktor ugrožavanja bezbednosti

Kako bi razumeli sam pojam terorizma moramo da krenemo od najosnovnije stvari koja se sagledava pre svega u samoj definiciji terorizma pa nadalje vršenjem dodatne razrade i opisa doći do krajnjeg razumevanja istog. U osnovi terorizam bi se mogao razumeti kao pre svega jedan od mnogih faktora kojima se ugrožava bezbednost i sigurnost svake zemnje i koja je u današnjem svetu tehničko tehnološkog razvoja sve više prisutan kao mogućnost i realna pretnja. Jedna opšte prihvaćena definicija terorizma bi bila u obliku smisljenog nezakonitog nasilja ili pretnje istim radi usađivanja straha, s namerom prisiljavanja ili zastrašivanja vlasti i društva kako bi se postigli ciljevi koji su politički, verski, ideološki. Naravno postoji i jedna prostija definicija koja terorizam definiše prosto kao vladavinu nasilja čiji je cilj zastrašivanje i uništenje protivnika. Sama definicija nam po sebi govori da je jasno cilj izazivanje straha i vladavina nasilja u jednom društvu, a ako i se u tome i uspelo celokupno društvo bi ušlo u jendo jako kritično razdoblje u kome se preispituju njegove osnovne vrednosti, moralne kategorije postaju irelevantne, a i stalna napetost blokira normalno funkcionisanje celokupnog društva. Ono što je ljudima potrebno od samog starta i početka jeste stalni mir i predidljivost u bezbedonosnom smislu što je od samog osnova i narušeno uzimajući u obzir stalnu borbu za opstanak i egzistenciju čoveka. Fakat je da današnje društvo nije u stanju podneti duzi i stalan pritisak koji bi bio oličen kroz strah što je još izrazitije kod drustava koje su istorijski liberalno određene.
Terminologija terorizma kao i njegova jezicka istorija pocinje od reci „teror“ koja se prvi put pojavila u periodu Jakobinske diktature u Francuskoj a znači jasno i jednostavno institucionalizaciju nasilja i širenje straha među građanstvom. Ovo je naravno bio početak samog termina koji se kasnije različito doživljavao u zavisnosti od vremena i vladajuće klase u državama, pa taj doživljaj kreće od potpunog odbijanja do delimičnog prhvatanja. Međutim jasan stav po tom pitanju u nekom univerzalnom tj globalnom smislu se daje 1948 usvajanjem Univerzalne deklaracije o pravima čoveka što nekako i zatvara polemiku na tu temu bar u nekom generalnom smislu, međutim ostaje ono nezvanično a to je pre svega označeno u samoj primeni i porastu terorističkih akcija i delovanje a širom sveta a i način na koje sa sada deluje je sve brutalniji sa sve više žrtava što je po rečima terorističkih vođa potrebno kako bi se što pre došlo do željenog interesa. Opravdanosta ovakovog razmišljanja se ogleda u fundamentalističkoj ideologiji ili religijskom fanatizmu. Ovakav tip terorizma je često usmeren ka običnom nedužnom čoveku koji u rešenju problema nemaju nikakvu ulogu sem ulogu žrtve.
Sa pojavom globalizma i sve većim njegovim uticajem na sva društva širom sveta javila se i nova mogućnost ugrožavanja bezbednosti što i pokazuje koliki je nedostatak i nespremnost bezbednosnih organa da to spreče. Jako brzo terorizam je dobi globalnu razmeru što se i pokazalo napadom na Njujork i Vašington 11. Septembra 2001. Savremeni teroristizki napadi se karakterišu:

• precizan odabir najosetljivijih ciljeva i vremena napada
• masovne žrtve i velika materijalna šteta
• širenje osećanja bespomoćnosti, straha i nesigurnosti
• velika medijska pažnja
• ograničene mogućnosti prevencije napada

Planeri i organiza tori terorističkih akcija pre sbega usmeravaju napade na slabo zaštićene objekte i mesta na kojima se često okuplja veliki broj ljudi, pažljivo se bira i vreme napada kako bi došlo do što većeg odjeka u medijima i međunarodnoj javnosti. Posledice toga su često ogroman broj žrtava i velika materijalna šteta, pogotovu od strane terorista samoubica. Sa povećanjem pažnje na akcije terorista i s obzirom na neizvesnost novog napada javlja se konstantna anksioznost u društvu kada dolazi i do promene vrednosti i same društvene klime i osećanja ljudi. Još jedan način pogodovanja terorističkih akcija je i propast autokratskih država u nerazvijenim zemljama. Ostali razlozi često mogu da se nađu u terminu globalizacije poput globalizacije kapitala što povećava jaz i razliku između bogatih i siromašnih sve više, takođe je prisutna i razlika u kulturi i veri što može biti potencijalno plodno tle za razvoj svakakvih oblika terorizma. Savremena situacija na globalnom planu nam daje mogućnosta da se upoznamo sa jednim od najopasnijih oblika terorizma koje je predstavljen kroz verski fundamentalizam u čemu prednjači islam. Uglavnom je ovo okrenuto ka učenju verske sekte unutar islama koji sz poznatiji kao Behabiti i koji nalaze sve širu podršku u mlađoj populaciji i to na globalnom nivou a sve je to posledica sve većeg siromaštva i nesigurnosti vremena i područja u kojem se živi. Poseban osvrt imamo na oblik terorizma koji sagledamo kao samoubilački terorizam koji ima veoma razoran efekat na samo društvo i javno mnjenje u globalu, dan e govorimo o materijalnim efektima i razornim dejstvima istog. Opasnost ovoga je veća iz prostog razloga što je moguće jako dobro je kontolisati i zbog toga što je jeftinija u odnosu na najsofisticiranije ratne tehnike i dejstva, samo uklapanje i skrivenost tj faktor iznenađenja je takođe nepobitno važan a u ovom je jasno da je on najbitniji pa i najrazorniji. Dugoročna posledica teroriste samoubice se ogleda u jednom stalnom strahu od ponavljanja ali i nepredvidljivosti istog što samo po sebi ima razoran uticaj na društvo jedne zemlje koja je tim i takvim napadima izložena. Panika, pad morala kao i zatvaranje društva u sebe i razvoj sve veće i izrazite ksenofobije je samo jedan od poseldica ovih akcija, primer ovoga je Amerika koja nakon 11. Septembra ima sve veće averzije prema islamu kao i ljudima sa bliskog istoka i ovo je izraženo kroz društvenu a ne državnu averziju prema njima. U daljem razmatranju i objašnjenjima terorizama jedan od takođe bitnih jeste nuklearno – hemijsko – biološki terorizam.
Nuklearni terorizam u sebi sadrži ne samo različite oblike pretnji koje mogu uključivati ne samo nuklearno oružje već i generalno nuklearne materijale u terorističke svrhe. Bez obzira ne medijski senzacionalizam kada je reč o ovome a u smislu neminovne terorističke pretnje u obliku nuklearnog napada mora se reći da opasnost ipak nije tolika iako je sasvim sigurno moguća. Najme nakon raspada SSSR – a došlo je do curenja velike koliline nuklearnog materijala na crno tržište gde se javlja mogućnost kupovine i samo sklapanja istog u improvizovanu atomsku napravu koja bi poslužila kao sredstvo napada terorističkoj grupi. Početkom 90 – tih u novo stvorenim zemljama a koje su bili bivši delovi SSSR – a na čijoj teritoriji je postojalo nuklearno oružje sve ono je prikupljeno i preneto na teritoriju današnje Ruske Federacije. Kasnijeim dolaskom Putina na vlasti i jačanjem centralne vlasti došlo je i do jačanja vojne kontrole i ovog naoružanja, njto opet dovodi do zaključka da su danas uslovi za nuklearni napad od strane terorista mnogo manje nego s kraja prošlog veka. Ono što je imanentan pretnja s druge strane jeste konstantno širenje nuklearnog oružja i na druge države poputi Indije, Pakistana i Izraela dok se sumnja da svoje programe razvija i Iran i Severna Koreja što je prilično problematično s obzirom na politike ove dve države a i s obzirom na njihovu unutrašnju stabilnost. Sve u svemu savremeni nuklearni terorizam se može realizovati na tri osnovna načina

• upotreba nuklearne eksplozivne naprave
• napad na postojeća mirnodopska nuklearna postrojenja
• upotreba tzv prljave bombe