1
Fakultet za poslovne studije i pravo
SEMINARSKI RAD
Sociologija
Tema:
Tipovi društva
Profesor:
Student:
Dr. Željko Simić
Valentina Jovanović
Smer, broj indeksa:
Pravo, i046-17
Datum izrade:
13.11.2017. god.
Školska 2017/2018.godina
2
SADRŽAJ:
1. UVOD……………………………………………………………..3
2. LOVCI I SKUPLJAČI…………………………………………..3
2a. Pigmeji Mbuti ………………………………………………………...
4
3. PASTIRSKA DRUŠTVA ……………………………………….5
4. TRADICIONALNE DRŽAVE …………………………………6
4a. Civilizacija Maja
……………………………………………….7
5. INDUSTRIJSKA DRUŠTVA …………………………………..7
5a. Britanija ……………………………………………………………..8
6. DRUŠTVA PRVOG, DRUGOG I TREĆEG SVETA ………..9
6a. Sovjetski Savez kao društvo Drugog sveta
……………………...10
6b. Društvo trećeg sveta – Indija
…………………………………..10
7. NOVO-INDUSTRIJALIZOVANE ZEMLJE ……………….12
8. ZAKLJUČAK ………………………………………………….12
9. LITERATURA ………………………………………………...13
4
Lovci i skupljači kreću se po terenu sasvim nesumično, većina ima svoje teritorije koje
redovno obilaze iz godine u godinu. Meso ulovljenih životinja nije pripadalo samo lovcu, već
svim članovima koji su učestvovali u lovu, kao i u izradi oruđa za lov.
1
Do sukoba unutar grupe dolazi kada se ne poštuju pravila u raspodeli hrane, kada se odbije
ponuđeni dar, a što se tiče većih sukoba odnosno borbi one su retke, skoro da i ne postoje.
PIGMEJI MBUTI
Pigmeji Mbuti živeli su u Zairu u Centralnoj Africi. Mbuti naseljavaju oblast gustih kišnih šuma
u kojoj stranci teško mogu da pristupe. Jedino oni odlično poznaju šumu i lako se kreću u njoj.
Kraj u kome žive izuzetno je bogat vodom, divljačima i plodovima. Njihove kuće nisu stalni
objekat i građene su od lišća i granja. Oni ih podižu za vrlo kratko vreme, svega nekoliko sati. S
obzirom da su često u pokretu, svoje kuće napuštaju i ne zadržavaju se nigde duže od mesec
dana.
Mbuti žive u malim grupama od po četiri ili pet porodica. Iako su grupe stalne, ništa ne
sprečava pojedinaca ili porodicu da ih napuste i pridruže se nekog drugoj grupi. Ne postoji vođa
grupe, kao ni poglavica. Stariji su dužni da smiruju zavađene i rešavaju prepreke, kako ne bi
prema verovanju naljutili duhove šume.
Mbuti su prvi put proučavani 1960 godine, dok im način života nije promenjen.
Evropskim osvajanjem Afrike počinje i uništavanje njihovih zajednica. Oni su lovci skupljači, od
svih ostalih naroda razlikuju se po svom jeziku. Njihov životni vek je veoma kratak, a ne žive
duže od pedeset godina. Muški posao uz lov je i seča drveta, sakupljanje meda, izrada muzičkih
instrumenata kao i zaštita od krupnih divljih životinja.
2
1
Giddens A.,
Sociologija,
Grafolik, Beograd, 2001.
2
Giddens A.,
Sociologija,
Grafolik, Beograd, 2001.
5
PASTIRSKA DRUŠTVA
Pre oko dvadeset hiljada godina neke grupe lovaca i sakupljača latile su se gajenja
pripitomljenih životinja i obrađivanja stalnih parcela zemljišta. Pastirska ( stočarska) društva su
ona koja se oslanjaju uglavnom na stočarenje. Postoje i mnoga društva sa mešovitom
ekonomijom u kojima se ljudi bave i stočarstvom i obradom zemlje.
U zavisnosti od sredine u kojoj žive, stočarska društva gaje i čuvaju životinje kao što su
goveda, ovce, koze, kamile ili konje. I u savremenom svetu još žive mnoga pastirska društva
uglavnom koncentrisana na nekim oblastima Afrike, Srednjeg Istoka i Centralne Azije.
Za pastirska i stočarska društva obično su osobena sezonska kretanja, a kako raspolažu
stokom za transport u stanju su da prelaze mnogo veće prostore nego grupe lovačkog i
sakupljačkog tipa. Zbog nomadskih kretanja koja su za njih karakteristična, nema nagomilavanja
imovine, iako im je u odnosu na lovce i sakupljače način života u materijalnom smislu složeniji.
Pošto pripitomljavanje životinja omogućuje redovno snabdevanje hranom takva društva obično
su mnogobrojnija od zajednice lovaca i sakupljača. Neka stočarska društva broje i po četvrt
miliona ili više ljudi. Naseljavajući se na većim prostranstvima, stočari često dolaze u dodir sa
drugim grupama, razmenjujući dobara ali i ratujući sa njima. Mnoge pastirske kulture su
miroljubive i bave se samo svojom stokom i svojim ritualima. Za neke je ipak osobena velika
ratobornost. One su, pored gajenja stoke, do sredstava za život dolazile i pljačkom i osvajanjem.
U tim društvima postoje i velike razlike u bogatstvu i moći. Pri tom su naročito plemenske
starešine, poglavice ili predvodnici u ratu sticali veliku ličnu vlast.
3
E. Evans-Pričard (1940) dao je klasičan opis jednog stočarskog društva u južnom Sudanu,
u Africi koje je proučavao. Oni uglavnom žive u selima koja su udaljena jedna od drugih čak i do
trideset kilometara, uglavnom žive od stočarenja ali gaje i nešto žitarica. U doba kada ih je Evans
- Pričard proučavao, bilo ih je oko dvesta hiljada. Njueri govore istim jezikom, poštuju iste
običaje, podeljeni su u plemena i uglavnom žive odvojeno, nemaju neku centralnu političku vlast
niti posebnu vrhovnu upravu.
3
Giddens A.,
Sociologija,
Grafolik, Beograd, 2001.
