TNK kompanije i strane investicije

UVOD

Težnja ka razvoju, novim otkrićima i napretku je oduvek pokretala čovečanstvo. Želja za znanjem i usavršavanjem je ono što čini ljudski duh neuništivim. Nažalost, i pohlepa je stara koliko i civilizacija i stalna je pratilja svakog novog poretka, pa i ovog obeleženog globalizacijom, globalnim tržištima i globalnim delovanjem na svim nivoima. Nikada kao u prošlom veku nije bilo toliko otkrića u elektronici, informatici, tehnici. Razvoj informacione tehnologije, transporta učinio je svaki deo planete dostupnim. Vlasnici kapitala uvideli su svoju šansu i iskoristili je, političari takodje, i tako je pokrenut talas globalizacije. Nemoguće ga je izbeći, pa ostaje samo da naučimo da plivamo ili ostanemo nasukani na nekom izolovanom pustom ostrvu. Bogate zemlje imale su odlične instruktore plivanja, a mi mali moramo kao i uvek tokom istorije da se žestoko borimo. Globalizacija, hvaljena i kritikovana, naša je stvarnost. Zato je neophodno dobro se upoznati sa svim faktorima koji je uslovljavaju, sa svim prednostima i manama i sve to okrenuti u svoju korist.
Sam termin pojavio se još 1940.-tih godina prošlog veka 1961. godine reč globalizacija korišćena je u u Websterovom rečniku American Enlish. Označava potpuno ukidanje prepreka u međunarodnoj ekonomskoj razmeni, slobodno kretanje ljudi, roba i kapitala uz delovanje integrativnih snaga. “Globalizacija je process ekonomskog, socijalnog, kulturnog i političkog delovanja koje prevazilazi granice nacionalnih država”, ističe profesor Petković. Pojam se danas često koristi ali uglavnom označava proces povezivanja savremenih društava sa mnogim protivurečnostima. Uz mnoge prednosti proces globalizacije je izazvao mnoge negativne efekte na svetskoj ekonomskoj sceni. Jaz između bogatih i siromašnih je postao toliko veliki da izgleda kao da ga je nemoguće preskočiti, siromaštvo i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama raste, jer se smanjuju prihodi, socijalna sigurnost kao i izdvajanje za najsiromašnije. Nezaposlenost postaje ogroman problem za sve zemlje sveta. Otud i potreba da se ovaj fenomen dobro upozna kako bi se uhvatio korak sa vremenom.
Problemi svetskog ekonomskog razvoja i međunarodni ekonomski odnosi su istovremeno i problemi egzistencije ogromnog dela čovečanstva, problemi koji sobom nose i sasvim određene političke, socijalne, duhovne i opšte ljudske trajne posledice, što danas izbijaju u prvi plan ljudskog društva, ne samo nerazvijenih zemalja, već i visoko razvijenih, industrijalizovanih zemalja. Ovi problemi, zbog njihove životne važnosti za celo čovečanstvo, nisu mogli da zaobiđu brojne sastanke UNCTAD-a (Konferencija UN za trgovinu i razvoj), OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), Svetske trgovinske organizacije i dr. Zato treba ukazati na neke probleme i savremene karakteristike svetskog ekonomskog razvoja, na jaz koji je već nastao u razvoju i što se sve više širi, s jedne strane između grupe industrijski razvijenih zemalja i ogromnog dela zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. Položaj ovih zemalja najbolje se vidi u komparaciji sa razvijenim zemljama.
Globalizacija kao nužan i neminovan društveni proces ujedinjavanja i objedinjavanja čovečanstva u jedinstveno svetsko društvo, međusobno uslovljeno i međusobno povezano u globalno ekonomsko, političko i kulturno prostranstvo, predstavlja jedan od najznačajnijih procesa savremenog civilizacijskog razvoja. Naravno, kao istorijska i civilizacijska zakonitost u razvoju ljudskog društva, globalizacija donosi brojne promene i mnoge protivrečnosti i probleme koji su u vezi sa geografskim, nacionalnim, ekonomskim, rasnim, religioznim i egzistencijalnim ograničenjima, različitostima i raznovrsnošću. Znači, globalizacija kao zakonit proces u razvoju društva nije jednoobrazan proces ujedinjavanja, jer ona to ne može ni biti u uslovima savremene civilizacije u kojoj postoje, prepliću se i dodiruju, ali prožimaju više posebnih civlizacija.
Globalizacija je u civilizacijskom razvoju ljudskog društva veoma složen, neravnomeran, izrazito protivrečan i dugoročan proces. To je proces o kome u nauci postoje bitno različiti pristupi i shvatanja, bitno različita tumačenja i sa civilizacijskog stanovišta protivrečna kontroverzna objašnjenja. To je proces globalnog ujedinjavanja čovečanstva u kojem postoje dve protivrečne tendencije koje bitno određuju sve međunarodne odnose i kao takve značajno utiču na sve ostale protivrečnosti savremenog društva. Jedna se manifestuje u povezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije, dok se druga manifestuje u borbi za oslobođenje od svih oblika ekonomske i političke zavisnosti, kao i za ostvarivanje prava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem. U uslovima veoma prisutne i izražene podele sveta na razvijene i nerazvijene zemlje i u uslovima dubokog nesklada između postignutog razvoja materijalnih proizvodnih snaga i progresivnih političko-ekonomskih i socijalnih zahteva, globalizacija traži načine i puteve da postane novi pozitivni civilizacijski znak ove epohe.
Poredak postoji u svim vrstama sistema, a ako se odnosi na ljude, on uređuje različite vrste onosa među njima unutar njihovih zajednica i između zajednica, sve do odnosa u svetu. Odnosi između država se mogu uređivati u celini ili po pojedinim pitanjima, po parovima država (bilateralno) ili uz učešće više država (multilateralno).
Ono što danas pretenduje da bude svetski poredak, u stvari je transnacionalni poredak, to jest, poredak grupe razvijenih zemalja. Taj transnacionalni poredak nije ni konzistentan zato što neke odnose uopšte ne reguliše (međunarodna kretanja kratkoročnog kapitala, sa kojim može da se razori svaka država) ili pokušava da ih reguliše na konfliktan način u odnosu na druga rešenja (nacionalni tretman stranih direktnih investicija u odnosu na nacionalni suverenitet).
Takav nekompletan transnacionalni poredak je većini zemalja nametnut. Nacionalne strategije razvoja su sve manje moguće, a sve je više tvrdnji da je sve manje potrebe za nacionalnim strategijama i makroekonomskim politikama za njihovo ostvarivanje. Institucije i mehanizmi transnacionalnih