Toksični metali u vodi

 1. UVOD

Pojam teški odnosno toksični metali obuhvata metale čija je gustina veća od 5 g/cm3. Čitav niz ovih metala je u vidu elemenata u tragu i neophodni (esencijalni) su za mnogobrojne funkcije u ljudskom organizmu, a njihov manjak dovodi do pojave ozbiljnih simptoma nedostatka. U toksične metale se ubrajaju oni metali koji nisu biogeni i deluju isključivo toksično kao što su: kadmijum, olovo, živa, hrom, arsen i radioaktivni elementi talijum i uranijum.

Najčešće je pitanje toksičnosti zapravo samo pitanje količine, a ovaj raspon veoma varira kod svakog pojedinog elementa. Tako se dnevna neophodna količina kobalta, centralnog  atoma vitamina B12 koji je neophodan u stvaranju eritrocita kreće oko 0.1 mikrogram. U količinama od 25 – 30 miligrama/dan nastupaju simptomi otrovanja koji obuhvaćaju poteškoće od strane gastrointestinalnog trakta, srčana i bubrežna oštećenja. Ostali elementi kao npr. talijum, su u bilo kojoj količini otrovni.

Teški metali imaju višestruku važnost: prestavljaju značajnu sirovinu za brojne industriske grane, neki od njih su neophodni za žive organizme, mogu da deluju povoljno na produktivnost poljoprivrede i većina od njih je često značajan zagađivač životne sredine.

Teški metali se odlikuju različitim hemijskim, fizičkim i fiziološkim dejstvom.

• Neki od njih su neophodni za žive organizme to su: cink, željezo, molibden, mangan, kobalt i selen.

• Toksični metali se ubrajaju u veoma opasne zagađivače i predstavljaju veliku opasnost za sve žive organizme najpre za ljude i životinje.

2. KARAKTERISTIKE TOKSIČNIH METALA

Teški odnosno toksični metali imaju široku upotrebu i nisu biorazgradljivi, odnosno perzistenti su. Imaju uspešnu imobilizaciju u zemljištu i vodenim sedimentima, a transportuju se putem vazduha (kao gas ili kao čestice adsorbovane i apsorbovane u suspendovanim česticama (prašina)) i strujanjem vode.