Toksično dejstvo žive

ŽIVA(Hg)

Elementarna živa je jedini  tečni metal. Na običnoj temperaturi je u obliku žitke tečnosti velike gustine (13,6 puta teža od vode), boje i sjaja poput srebra, velike napetosti površine (ne kvasi čvrste površine). Tačka mržnjeja žive je    -38,84°C,dok živa ključa na 356,6°C. atomski broj: 80 Ar: 200,59 grupa: IIb , perioda: P ,
osobine: prelazni metal elektronegativnost: 1,9 raspored e – po nivoima: 2, 8, 18, 32, 18, 2 elektronska konfiguracija: [Xe]4f 14 5d 10 6s 2 atomski poluprečnik: 150 pm energija jonizacije (kJ/mol): Hg Hg + , 1007 Hg +   Hg 2+ , 1809

Na suvom vazduhu živa se ne mijenja, na vlažnom se postepeno prevlači tankom kožicom oksida. Ne otapa se u kloridnoj i razređenoj sulfatnoj kiselini, otapa se u oksidirajućim kiselinama (nitratnoj, zlatotopci) i u prisutnosti oksidansa. S mnogim drugim metalima stvara legure (amalgame). U živi se lako otapaju olovo, cink, kadmijum, aluminijum, zlato, bakar i srebro; železo se u njoj ne otapa, pa se stoga čuva i transportira u železnim bocama.
Živine pare su otrovne, a isto tako i živina jedinjenja. Živa se ubraja među najređe elemente na Zemlji.Prosečni udeo žive u Zemljinoj kori manji je nego npr. udeo platine ili urana, ali se na  malobrojnim mestima nakupila u većoj koncentraciji,pa je bila poznata već u starom veku. Najvažnija nalazišta njene glavne rude, cinabarita, HgS, jesu Almaden u juž. Španjolskoj i Idrija u Sloveniji. Iz cinabarita se dobiva metal grejanjem na svetlosti         (HgS + O2 -> Hg + SO2) ili u prisutnosti železa (HgS + Fe -> FeS + Hg) ili kreča         (4HgS + 4CaO -> 4Hg + 3CaS + CaSO4); živa se izdvaja iz reakcijske smeše u obliku pare koja se kondenzira hlađenjem u keramičkim cevima.

Čisti se filtracijom, pranjem u kiselinama ili destilacijom u vakuumu. Služi za punjenje barometara, termometara, manometara i sl. instrumenata, za dobijanje zlata i srebra (amalgamacija), za živine vakuum-pumpe, živine lampe, živine ispravljače, u aparatima za hvatanje, merenje i analiziranje plinova za pozlaćivanje i posrebrivanje u vatri, kao katalizator, za proizvodnju inicijalnih eksploziva i drugih živinih jednjenja. U SAD upotrebljena je živa kao radni fluid za termička postrojenja: njenim se parama tjera turbogenerator, a u kondenzatoru se proizvodi vodena para visokog pritiska.

 Jedinjenja žive

U jedinjenjima živa je jednovalentna ili dvovalentna (merkuro- i merkuri-jedinjenja). Živa(II)-oksid, HgO, “crveni precipitat”, stvara žuti ili crveni prah teško topljiv u vodi, lako u kiselinama; služi kao pigment za otrovne premaze podvodnih delova brodova.
Poznata su dva hlorida žive: neotrovan živa(I)-hlorid, Hg2Cl2 (kalomel), koji služi u medicini i za izradbu kalomelskih elektroda pH-metara, i veoma otrovan živa(II)-hlorid, HgCl2, “sublimat”; kristali koji se u vodi i alkoholu lako tope.Sublimat se upotrebljava za dezinfekciju, za konzerviranje drveta, kao reagens u analitičkoj hemiji, kao pojačalo u fotografiji i dr. U slične svrhe služi i još otrovniji živa(II)-cijanid, Hg(CN)2 Živa(II)-sulfid, HgS, kao mineral cinabarit dolazi u crvenoj i u crnoj modifikaciji; crvena modifikacija (cinober) služi kao jarko crvena slikarska boja, crna (živino crnilo) nastaje pri zagrevanju žive sa sumporom i taloženjem iz živinih soli sulfidima. Živa(II)-sulfid je u vodi teško topljiv, a i kiseline sporo na nju djeluju. Od dva sulfata, živa(I)-sulfat, Hg2SO4 stvara bezbojne  prizme slabo topljive u vodi i razređenoj sulfatnoj kiselini, a služi kao katalizator pri oksidaciji naftalina u naftalnu kiselinu; živa(II)-sulfat, HgSO4, tvori bele listiće, a kristaliziran sa 1 molekulom vode bezbojne stupiće; topljiv je u koncentriranoj otopini kuhinjske soli i vrućoj razrijeđenoj sulfatnoj kiselini; služi kao katalizator pri sintezi     acetaldehida iz acetilena i vode.
Živa se teško oksiduje (ima pozitivnu vrednost standardnog redoks potencijala, zbog čega ima svojstva slična plemenitim metalima) .