1. UVOD

Sami vrh svetske trgovine i same svetske privrede predstavljaju transnacionalne

kompanije. Njihovo učešće u svetskoj trgovini se može porediti sa učešćem pojedinih zemalja.
Transnacionalne kompanije (TNK) ostvaruju rast po stopama koje prevazilaze stope rasta mnogih
zemalja. Usled njihovog delovanja nacionalni okviri su izgubili na značaju, a države postale
drugorazredni privredni subjekti. Od 100 najvecih privrednih subjekata 51 cine kompanije, a 49
države, dok najveca transnacionalna kompanija ima veću prodaju od društvenog proizvoda više
od 150 država. Prema ovom poređenju, najveća transnacionalna kompanija u svetu u 2000.
godini bio je ExxonMobil rangiran na 45. mestu kombinovane liste zemalja i ne-finansijskih
kompanija, sa procenjenim iznosom dodate vrednosti od 63 milijarde dolara. Veličina ove
kompanije, u pogledu dodate vrednosti, jednaka je veličini država kao što su Čile ili Pakistan.
Tako velike i moćne, veće i od mnogih država, ove kompanije presudno utiču na međunarodnu
trgovinu. Najveći deo međunarodnih trgovinskih tokova se odvija posredstvom ovih kompanija.
One opredeljuju strukturu, obim i pravce odvijanja međunarodne trgovine. Više od polovine
najvećih privrednih subjekata, prema dodatoj vrednosti, činile su kompanije. Pošto poređenje
prodaja firmi i GDP-a zemalja nije konceptualno odgovarajuće, a kako je GDP mera dodate
vrednosti, to je i za firme utvrđena dodata vrednost koja je definisana kao zbir plata, profita pre
oporezivanja i amortizacije.

Nagli razvoj globalizacije poslovanja uzrokovao je porast konkurencije na

međunarodnom tržištu. Broj organizacija različite forme organizovanja se uvećavao u skladu sa
razvojem stepena poslovanja. Međutim, usled sve veće globalizacije, neophodno je izvšiti
klasifikaciju učesnika na globalnom tržištu, kako bismo imali jasniju sliku odnosa između aktera
globalnog tržišta.
Organizacje koje su prisutne na svetskom tržištu klasifikuju se prema:



Nivou tržišne angažovanosti



Veličini, imovini, dohotku, profilu, prodaji, zaposlenosti i sl.

Polazeći od eventualnog pristupa i nivoa tržišne angažovanosti, Keegen je izvršio klasifikaciju
preduzeća na:



Nacionalna,



međunarodna,



multinacionalna,



tansnacionalna i



globalna.

Transnacionalne kompanije zasnivaju svoje poslovanje na kapitalu jedne zemlje koja je
zastupljena u više zemalja. Transnacionalna kompanija posluje u jednoj do pet zemalja, odnosno
ima tri od pet afilijala; afilijale učestvuju sa 5 – 15% u ukupnom obimu prodaje. Transnacionalne
kompanije karakteriše veća deventralizacija kontrole poslovanja, kao i to da svoje rukovodioce ne
regrutuju samo iz sedišta kompanije.

Brien R. Jet, Contesting Global Governance: Multinational Economic Institutions and Global Social Movements,

Cabridege Universitz Press, 2000, pp. 18.

Scholte J. A., Globalization a critical introduction, New York, 2000, pp. 17-23.

2. DEFINISANJE I RAZVOJ TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA

U uslovima integracije, internacionalizacije i globalizacije, aktivnosti TNK su glavna

pokretačka snaga privrednog rasta svake zemlje. Definicije transnacionalnih kompanija su brojne
i  različite.   Razlike   postoje  kako   u   njihovom   pojmovnom   određenju   (kompanija,   korporacija,
preduzeće),   tako   i   u   upotrebi   različitih   atributa   uz   ove   pojmove   (transnacionalna,
multinacionalna), pa je neophodno napraviti razliku između različitih termina koji se koriste u
literaturi. Iako je većina transnacionalnih kompanija organizovana kao akcionarsko društvo –
korporacije (jer je to pogodan način da se sakupi neophodan iznos kapitala za poslovanje izvan
državnih   granica),   ispravniji   je   termin   kompanija,   jer   se   pod   njim,   kao   širim   pojmom,
podrazumevaju svi oblici, odnosno forme preduzeća, pa i korporacije. Izraz

trans

je latinska reč

koja znači preko, iznad, a s obzirom da izabranim atributom treba da se označi poslovna aktivnost
preduzeća koja prevazilazi granice u kojima je to preduzeće osnovano (i ima domicil), te je
adekvatno   da   se   za   ova   preduzeća   koristi   naziv   transnacionalna   preduzeća   odnosno
transnacionalne   kompanije.   Često   se   kao   sinonimi   koriste   pojmovi:   multinacionalna   i
transnacionalna kompanija. Razlika između njih je u tome što se rukovodstvo multinacionalne
kompanije nalazi u više zemalja, tako da matična zemlja (zemlja porekla) ove kompanije nije
samo   jedna   zemlja,   već   je   to   veći   broj   zemalja.

Transnacionalna kompanija je svaka ona

kompanija koja ima ili kontroliše proizvodne ili uslužne pogone van svoje zemlje.

Jedna od

potpunijih definicija, čiji su elementi sadržani u brojnim drugim definicijama, transnacionalnu
kompaniju definiše kao matičnu kompaniju koja: obavlja proizvodnju i druge aktivnosti u svojim
sopstvenim   filijalama   lociranim   u   nekoliko   različitih   zemalja;   ima   direktnu   kontrolu   nad
poslovnim   politikama   svojih   filijala;   donosi   i   primenjuje   poslovne   strategije   u   proizvodnji,
marketingu,   finansijama   i   drugim   funkcijama   koje   prevazilaze   nacionalne   granice,   postajući
globalne   –   orijentisane   na  ceo   svet.   Matično   preduzeće  je  preduzeće   koje   ima   kontrolu   nad
drugim preduzećima u zemljama različitim od svoje matične zemlje, obično posedujući izvestan
udeo u vlasničkom kapitalu.

Svoje definicije transnacionalne kompanije daju i međunarodne organizacije (OECD,

MMF,   Svetska   banka,   UN)   koje   statistički   prate   i   proučavaju   aktivnosti   ovih   kompanija   u
svetskoj privredi. Tako je, na primer, OECD definisao da su transnacionalne one kompanije ili
druge poslovne jedinice u privatnom, državnom ili mešovitom vlasništvu koje su osnovane u
različitim zemljama i povezane na takav način da može jedna (ili više njih) da u značajnoj meri
utiče na aktivnost drugih, pre svega, u pogledu raspodele znanja i resursa. Prema UNCTAD-ovoj
definiciji,   transnacionalne   kompanije   su   inkorporirana   ili   neinkorporirana   preduzeća   koja   se
sastoje od matičnih preduzeća i njihovih filijala u inostranstvu. Prema definiciji Ujedinjenih
Nacija (UN) transnacionalna kompanija je ona koja ima filijale ili grane u najmanje dve zemlje,
stvara   sistem   upravljanja   kako   bi   se   osiguralo   sprovođenje   zajedničke   strategije   i   politike   i
povezuje sve oblike zavisnih filijala koji su u međusobnoj interakciji.

Razvoj transnacionalnih kompanija se vezuje za kolonijalne ili imperijalne zemlje

zapadne Evrope, odnosno za Englesku i Holandiju koje su ostvarile ekonomsku i vojnu
dominaciju još u XVI veku i uspešno ih održavaju do današnjih dana. Tokom ovog perioda firma

Stojadinović Jovanović S., Međunarodna trgovina i transnacionalne kompanije – supstitut ili dopuna (str. 93–115)

Rakita, Branko, Međunarodni marketing, Ekonomski fakultet, Beograd, 1993, str. 104.

Root, Franklin R., International Trade and Investments, South-Western Publishing Co., Cincinnati, Ohio, 1990, p.

583.

3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE TNK

Strateške odluke TNK-a donose se nezavisno od zemalja u koje se investira. Međutim

suverenitet ih ne štiti od rizika ulaganja jer zavise od tržišnih uslova i političke situacije u zemlji,
geografske rasprostranjenosti, fleksibilnosti u procesu proizvodnje, specijalizacije u proizvodnji
dobara ili komponenti, sposobnosti da se integrišu.  Specijalizacija u proizvodnji TNK-a je glavni
faktor efikasnosti. Međutim zahteva se dobra koordinacija aktivnosti, savršen protok informacija,
tehnologije   i   ljudskih   resursa   između   filijala   kao   i   sposobnost   da   obavljaju   vise   operacija
istovremeno na različitim tržištima koristeći ekonomske razlike u cenama, uslovima proizvodnje,
resursima i poreskim regulativama.

3.1

Faze razvoja i organizacioni oblik tnk

Transnacionalne komapnije prolaze kroz 5 faza:

1. Izvozne aktivnosti pretežno domaćih preduzeća, čime se osvajaju nova tržišta u svetu

povezivanja sa lokalnim dilerima i distributerima.

2. Sama kompanija preuzima te aktivnosti.
3. Kompanija počinje obavljati poslove marketinga, prodaje i ostalih funkcija na inostranom

tržištu.

4. Kompanija dominira na stranom tržištu, s potpunim poslovnim sistemom uključujući

istraživanje, razvoj i inženjering.

5. Svi su u kompaniji zaposleni lokalno, funkicje kompanije nisu više vezane za zemlju

porekla, stvaraju novi sistem vrednosti čiji su nosioci menadžeri kompanije koji posluju u
celom svetu.

Transnacionalne komonanije se javljaju u tri osnovna organizaciona oblika i to:

1. Vertikalno integrisane (rudarstvo, energetika, prerađivačka industrija)
2. Horizontalno integrisane su one kada kompanija ima iste vrste pogona u različitim

zemljama.

3. Konglomerati su kompanija koje imaju diversifikovane poslove u različitim delatnostima

i granama proizvodnje.

Simić J. Međunarodno poslovanje,str 100-102

ULOGA TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA U MEĐUNARODNOJ

TRGOVINI

Uloga TNK je stvorila bogatstvo, nove poslovne mogućnosti i nove poreske prihode koji

proizilaze iz ostvarenog prihoda TNK. Povećanjem efikasnosti tokova kapitala, TNK će doprineti
smanjenju nivoa svetskog siromaštva u zemljama u razvoju, poboljšati njihovu infrastrukturu,
ojačati njihov ljudski kapital i uvek podsticati zemlje da sarađuju i traže mirna rešenja za sukobe.

Aktivnosti TNK podrazumevaju dva aspekta u svetskoj ekonomiji. U prvom, indirektnom

obliku, aktivnosti su shvaćene kao prisustvo dobara i usluga od strane kompanija na inostranom
tržištu i u direktnom obliku koji podrazumeva vođenje posla kao rezultat ulaganja u inostranstvo.
Učestvovanje   TNK   u   međunarodnoj   trgovini   i   investiranju   izazvali   su   giganti   u   svetskoj
ekonomiji.   Danas,   kada   je   ekonomija   liberalizovana,   kompanije   imaju   priliku   da   odlučuju   o
obimu mđunarodne trgovine kao i o politici zapošljavanja. Transnacionalne kompanije imaju
odgovornost prema svojim poslodavcima, klijentima, vladi, dobavljačima i zajednici, kao i prema
akcionarima. Korporativne društvene odgovornosti (CSR) koje učestvuju u zaštiti TNK   kroz
moto   "biznis   gde   kompanija   mora   da   uključuje   obavezu,   uradi   posao   pošteno,   legalno   i   sa
integritetom,bez korupcije   i da uvek poštuje zakone" zemlje domaćina. Podsaharska Afrika,
Južna Azija i Severna Afrika su iskusili siromaštvo, potisnula ljudska prava i štete po životnu
sredinu.

Činjenica je da, u svojoj poslovnoj strategiji, TNK vide ceo svet kao ekonomsku celinu.

Njihova komparativna prednost leži u činjenici da su one nadnacionalni subjekti koji su u stanju
da   organizuju   svoje   proizvodne   cikluse   na   takav   način   da   minimiziraju   proizvodne   inpute   i
značajno   povećaju   outpute.   TNK   ovo   postižu   tako   što   svoje   aktivnosti   kao   što   su   prodaja
proizvoda i usluga, servisiranje proizvoda, pravni poslovi i odnosi sa javnošću vode strateški
determinisano na targetiranom inostranom tržištu dok ostale aktivnosti kao što su proizvodnja,
distribucija, marketing, poslovno finansiranje, R&D, politika cena i upravljanje i međunarodno
poresko   planiranje   za   celu   TNK   kontrolišu   centralno,   iz   matične   kompanije.   TNK   svoje
poslovanje zasnivaju na proizvodnji, uslugama i finansijjkom sektoru (bankarski sektor). Dakle,
možemo govoriti o finansijskim i nefinansijskim TNK. U oba slučaja, ogroman kapital se obrće.

Na primer izvoz jedne transnacionalne filijale u 2008.godini je iznosio trećinu svetskog

izvoza. Pored toga, broj zaposlenih od strane globalnih kompanija je naglo rastao i u 2008.godini
iznosio je 77 miliona, što je duplo u odnosu na stopu zaposlenosti u Nemačkoj. Analiza podataka
pokazuje   da   TNK   imaju   veoma   važnu   ulogu   u   modernoj   globalnoj   ekonomiji.   TNK   su
proizvođači roba i usluga u svetu, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. U 2008, svi
pokazatelji transnacionalnih korporacija (bez izvoza) bili su u padu, što je opravdano zbog zbog
ekonomske   krize   koja   je   počela   baš   u   tom   periodu.   TNK   ostvaraju   oko   20%   međunarodne
trgovine. Međutim, najrazvijeniji oblik globalnog prisustva transnacionalnih kompaija su strane
direktne investicije. U poslednjih nekoliko godina trend u prilivu stranih direktnih investicija
(SDI) je osicilirao. Od 1990 do 2000 značajno se povećao kapital uložen u obliku SDI u svetu,
prilivi su dostigli 1.400 milijardi dolara, od čega je 1.200 milijardi investirao u razvijene zemlje,
dok je oko 200 milijardi dolara uloženo u zemlje u razvoju. Međutim, 2000.godine dolazi do
značajnog pada, vrednost uloženih sredstava je u padu sve do početka 2003.godine. Od 2003,
priliv stranih direktnih investicija u svetu počinje da raste sve do 2007.godine, kada počinje
svetska ekonomska kriza i svetsko tržište nailazi na velike probleme. Posledice finansijske krize
su bile raznolike. U Evropi, broj spajanja i akvizicija je pao za 56%, a u Japanu za 43%. Period
krize,   takođe   je   potvrdio   da   su   razvijene   zemlje   više   osetljive   na   fluktuacije,   jer   je   njihov