Tržište i tržišne strukture

Temu tržište sam izabrao jer smatram da je od velike važnosti razumeti šta je zapravo tržište, kao i razumevanje korelacije ponude i potražnje.
Domaćinstva i Preduzeća međusobno deluju na tržišta. Cene predstavljaju vrednost nekog dobra za društvo, i trošak koji društvo snosi da bi to dobro proizvelo. Pošto domaćinstva i preduzeća na osnovu cena odlučuju šta da kupe i prodaju, oni i nesvesno uzimaju u obzir društvene koristi i troškove svojih postupaka. Kao rezultat toga, cene vode pojedinačne donosioce odluka ka ishodima koji, u većini slučajeva, uvećavaju do krajnje granice optimistično razdoblje društva, u fazi ubrzanog ekonomskog rasta, u celini.

2. Tržište – Pojam
Tržište je grupa kupaca i prodavaca odeđenog dobra ili usluge. Kupci kao grupa određuju potražnju za proizvodom, a prodavci kao grupa određuju ponudu tog proizvoda. Kada kažemo reč tržište, a nismo precizirali prostor na koji se misli, javljaju se 3 mogućnosti tržišta :
1. Lokalno ( pijace, samoposluge, tržni centri, itd. )
2. Nacionalno ( nacionalni sajmovi, produktne baze )
3. Svetsko ( međunarodni samjovi, berze )
U koliko se ne precizira o kojem se tržištu radi, obično se misli na tržište robe jer je i sam nastanak tržišta prvobitno vezan za nastanak robne razmene, najpre u naturalnom obliku ( Roba za robu – Trampa ), a kasnije posredstvom novca.
Konkurentno tržište je tržište na kojem postoji veliki broj kupaca i veliki broj prodavaca, tako da svaki od njih ima zanemarljiv uticaj na tržišnu cenu. Savršeno konkurentna tržišta definišu se na osnovu dve najvažnije karakteristike 1 :
 Sva dobra koja se nude na prodaju su ista – homogeno dobro. 1
 Broj kupaca i prodavaca je tako veliki da nijedan kupac ili prodavac ne može da utiče na tržišnu cenu – prihvataju cenu koju određuje tržište – uzimaju cenu kao datu. 1
Monopolista – Kada na tržištu postoji samo jedan prodavac, samim tim taj prodavac određuje cenu.
Postoje i tržišta koja se nalaze između ovih extrema, poput oligopola na kom postoji nekoliko prodavaca koji ne konkurišu uvek agresivno jedan drugom. Druga vrsta tržišta je monopolistička konkurencija, na kome ima mnogo prodavaca, ali svaki nudi pomalo drugačiji proizvod. Pošto proizvodi nisu identični, svaki prodavac je u određenoj meri u stanju da odredi cenu sopstvenog proizvoda. 1
Za sva savremena tržišta zajedničko je to što sve tržišne aktivnosti dovode do upotrebe novac kao posrednika u razmeni koji omogućava da se robe prodaju i kupuju u različito vreme, na različitom mestu. U vreme trampe ( naturalne-robne razmene ) ova dva čina su se odvijala istovremeno (prodavala se jedna a istovremeno se kupovala druga roba ).