Odlomak

UVOD

Tržište rada je stalan proces u kome ljudi izražavaju potrebu da rade, nude svoju radnu snagu, svoje znanje, stečeno iskustvo, veštine i sposobnosti. To je pretpostavljeni “kvalitet” radne snage koga poslodavci kupuju u odredenom obimu izraženom u broju radnih sati, odnosno broju radnika koje će zaposliti. Kao što domaćinstva odnosno radnici nude svoj rad da bi sticali dohodak, tako i firme traže radnike da bi mogli realizovati proizvodnju plana. Na tržištu rada uspostavljaju se odnosi između ponude i tražnje za radnom snagom. Rezultat tog odnosa izrneđu radnika i poslodavaca je uspostavljeni opšti nivo cene rada tj. nadnica (najamnina). Tržište rada je više nego bilo koje drugo tržište konkurentno iz prostog razloga što se na njemu javlja najveći broj učesnika i to kako na strani ponude tako i na strani tražnje.

U uslovima ekonomskih kriza cija je manifestacija recesija, traznja radne snage opada a ponuda raste, pri cemu cena rada ne raste ili opada, sto karakterise period nakon 2008 god.
Drugo obelezje kriznih perioda predstavlja selidba investicionog kapitala u regione i zemlje sa nizom cenom rada u proizvodnji i uslugama.

Tržište kapitala (dugoročno tržište) je segment finansijskih tržišta na kome se trguje finansijskom aktivom sa rokom dospeća dužim od jedne godine. Na ovom tržištu se prevashodno trguje dugoročnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasničkim instrumentima kapitala. Emitenti na tržištu kapitala dolaze do sredstava za svoje dugoročno finansiranje investicije ili reprodukcije.

U daljem tekstu pokušaćemo da analiziramo ova tržišta i dođemo da odgovora na mnoga druga pitanja kao što su: tražnja za radom, ponuda radne snage, smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada, uspostavljanje ravnoteže na tržištu usluga kapitala u kratkom i dugom roku i još mnogo toga.

 

 

 

 

 

TRZISTE RADA

TRAZNJA PREDUZECA ZA INPUTIMA PROIZVODNJE NA KONKURENTNOM I
MONOPOLSKOM TRZISTU

Neoklasična ekonomska teorija raspodele. Raspodela se svodi na teoriju razmene, odnosno graničnu produktivnost inputa proizvodnje. Cena inputa proizvodnje se formira kao i cena bilo koje druge robe, a od njihovih cena zavisi raspodela. Ovde je rec o graničnoj produktivnosti inputa proizvodnje: zemlje, rada, kapitala. Kriva tražnje za pojedinim inputima određena je njihovom graničnom proizvodnjom.Drugim rečima svaki input proizvodnje učestvuje u stvaranju bruto domaćeg proizvoda, pa svakom inputu pripada i odgovarajući dohodak: radu najamnina, kapitalu profit, a zemljistu renta. Pri tome: Najamnina je jednaka graničnom proizvodu rada, Profit granicnom proizvodu kapitala, a Renta granicnom proizvodu zemlje.Granicni proizvod za radom i prihod (kada je samo jedan input promenjiv), ako predpostavimo da je preduzece zaposlilo određen broj radnika, a želimo da saznamo dali je isplativo zaposliti još jednog radnika, odgovor je samo ako je dodatni (granični) autput tog radnika ( marginal product of labor – MP1) veci od njegovog troška. Granični ( marginalni ) proizvod rada (MP1) je promena (povećanje) ukupnog autputa , kada se angažuje dodatni radnik, a pritom se količina ostalih inputa ne menja.Dodatni prihod koji ostvaruje dodatno angažovana radna snaga, naziva se vrednost dodatnog (graničnog) proizvoda rada ( marginal – value product of labor – VMP1 ). Vrednost marginalnog (graničnog) proizvoda rada (VMP1) je dodatni prihod ostvaren od prodaje autputa proizvedenog uz pomoc jedne dodatne jedinice rada.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese