Tržište radne snage, zaposlenost i zapošljavanje

1.Uvod

Svojina i tržište predstavljaju dve osnovne institucije privrednog sistema. Svojina odredjuje ko će biti učesnik na tržištu i kako će se ponašati u tržišnoj razmeni, dok tržište predstavlja uredjeni i ustaljeni postupak odvijanja razmene. Ta uredjenost tržišta znači da postoje odredjena definisana pravila ponašanja kojih treba da se pridržavaju učesnici u razmeni. Na osnovu ovoga svaki učesnik u razmeni može da predvidja reakcije drugih učesnika na aktivnosti koje on preduzima, kao i moguće sankcije u slučaju ako se jedan od učesnika u razmeni ne pridržava ustaljenih pravila ponašanja. Na osnovu ovoga može se reći da tržište predstavlja uredjeni i ustaljeni mehanizam robne i uslužne razmene. Moze se definisati kao ukupnost odnosa ponude i tražnje koji se na odredjenom prostoru i u odredjeno vreme ispoljavaju povodom razmene roba i usluga.Da bi se neki proizvod mogao prodavati, za njega treba da postoji tržište. Ukoliko nema tržišta nema ni biznisa.
Tržište nije statičan i nepromenljiv potencijal. Šta više, to je jedan dinamičan organizam u kome se kontinuirano dešavaju raznovrsne ekonomske i društvene promene. Na njemu se svakodnevno pojavljuju novi prodavci i kupci, dok neki stari nestaju. Pojavljuju se i novi ponudjeni artikli, a drugi se tiho gube, jer su potrošači za njih izgubili interes. Tržište se moze definisati na razlicite nacine u zavisnosti od svrhe definisanja. Razlicitost gledista i definicija o tržištu izraz je poznate činjenice da je tržište kao fenomen veoma kompleksan, da postoje mnogobrojni aspekti analize tržišta i različite forme u kojima se tržište ispoljava.
4.Podela tržišta

Zavisno sa kojeg stanovista vrsimo podelu, tržište se moze klasifikovati na sledeci nacin:
1)Posmatrano sa geografskog aspekta, tržište se deli na :
 lokalno tržište,koga karaktrise ponuda i tražnja na užem lokalnom području (grad,opština)
 regionalno tržište predstavlja skup lokalnih tržišta, pri cemu se ponuda i tražnja odvijaju na regionalnom prostoru
 nacionalno tržište,unutrašnje ili domaće, predstavlja skup regionalnih tržišta u okviru jedne zemlje, pri čemu domaća ponuda ne mora biti usmerena na domaću tražnju, već može biti usmerena i na svetsku tražnju. Domaća tražnja se takodje može alimentirati iz inostranih izvora, a ne samo iz domaće ponude.
 svetsko tržište predstavlja tržište svih zemalja sveta, pri cemu svetsku ponudu, odnosno tražnju, sačinjavaju ukupna ponuda, odnosno tražnja proizvoda ili usluga svih zemalja sveta.
2)Sa aspekta tržišnih sturktura može se izvesti podela na perfektno (tržište neograničene, potpune konkurencije) i imperfektno tržište (tržište ogranicene konkurencije).
Perfektno tržište karakterise razmena po tržišnim cenama koje se obrazuju kao sinteza postojećih odnosa ponude i tražnje. Zbog velikog broja učesnika, kako na strani ponude, tako i na strani tražnje, niko od njih svojim individualnim postupcima ne može uticati na promenu tržišnih cena. Za mnoge ekonomiste XIX veka tržište perfektne konkurencije je bilo ideal. Medjutim, stvarno stanje na tržištu znatno odstupa od takvog tipa tržišta i predstavlja smesu konkurencije, monopola i oligopola.
Imperfektno tržište karaktrišu: ograničenost konkurencije, sto dovodi do snažnijeg uticaja ponudjača, odnosno kupaca na proces formiranja tržišnih cena, diferenciranje proizvoda i cena iste namene, tako da se isti proizvod i usluge iz potpuno indenticnih uslova i koji bi trebalo da se realizuju po jednakim prodajnim cenama, prodaju i kupuju po različitim cenama.
3)Sa aspekta marketinga relevantna je podela tržišta na tržište lične potrošnje i tržište proizvodno – uslužne potrošnje.
Tržište lične potrosnje čine potrošači , proizvodjači i institucije koje obezbedjuju dobra i usluge za zadovoljenje individualnih potreba. Domaćinstvo je ovde osnovni nosilac tražnje i ponude.
Tržište proizvodno – uslužne potrošnje čine potrošači, proizvodjaci i institucije koji, svi zajedno, obezbedjuju ponudu i realizaciju proizvoda ili usluga za zadovoljenje proizvodno – uslužnih potreba kolektivnih potrošača. Subjekti iz oblasti privredne i neprivredne delatnosti su osnovni nosioci tražnje i ponude.
4)Sa stanovišta predmeta kupoprodaje postoje sledeće vrste tržišta:
 tržište roba i usluga
 tržište faktora proizvodnje ( kapital, rad, zemlja )
 tržište novca i hartija od vrenosti.
Tržište novca – Predstavlja deo finasijskog tržišta na kome se stavlja u promet kapital radi oplodnje u vidu kamate. Deli se na: tržište kratkoročnog i dugoročnog zajmovnog kapitala.
Kod kratkopročnog zajmovnog kapitala vrsi se promet novca koji sluzi za tekuće potrebe u procesu reprodukcije, a kod dugoročnog zajmovnog kapitala trazi se i nudi novac za unapredjenje i proširenje materijalne osnove rada. Ovaj kapital se koristi za investicije, a glavni izvor je akomulacija. Učesnici na ovom tržištu mogu biti direktni (banke i druge finansijske organizacije koje imaju svoje žiro račune kod centralne banke ) i indirektni ( sva druga pravna lica koja imaju svoj žiro račun kod direktnih učesnika na tržištu novca ). Tržište novca moze biti institucionalnog i neistitucionalnog karaktera.
Tržište kapitala – Deli se na bankarsko i berzansko tržište. Na bankarskom tržištu izmedju vlasnika kapitala ( zajmodavca ) i dužnika uspostavljaju se kreditni odnosi. Na berzanskom tržištu vrsi se kupovina i prodaja obveznica, akcija i hartija od vrednosti. Berzansko tržište se deli: na primarno, sekundarno i tercijarno tržište. Na primarnom tržištu vrsi se promet i plasman novoemitovanih akcija (akcionarska drustva ). Sekundarno tržište kapitala organizuje se sa ciljem da se na njemu obavlja promet vec izdanih akcija, a na tercijarnom tržištu kapitala posluju brokerske firme, koje u prometu sa hartijama od vrednosti ne zele da posrednicima na tržištu placaju bilo kakvu proviziju.