Висока здравствено-санитарна школа
струковних студија "Висан"
Дипломски рад
Тема:
Угљени хидрати-извори у храни и физиолошке
улоге
Предмет:
Основи хигијене исхране
Ментор: Студент:
Проф. др
БЕОГРАД,
школске 2020/2021
Д и п л о м с к и р а д … … … … … … … … … … … … … … … … … . … … …
|
3
1. Угљени хидрати и здравље
Угљени хидрати су чест извор енергије у живим бићима. Ипак, ниједан угљени хидрат
није неопходан хранљиви састојак за људе. Сву енергију која им је потребна људи могу
добити из масти и протеина. Не постоји ниједна болест која би била узрокована
недостатком угљених хидрата.
Угљени хидрати дају енергију неопходну за извођење свих процеса у телу. Угљени
хидрати су посебно важни за здравље мозга, јер мождане ћелије троше много више
енергије од осталих ћелија у телу.
Храна са влакнима је посебно општа, храна богата угљеним хидратима (воће и поврће)
такође је богата свим потребним витаминима и минералима, па је унос такве хране
пресудан за наше здравље. Кад год се говори о здравој исхрани, прво што вам падне на
памет је: воће, поврће и интегралне житарице - а то су намирнице богате угљеним
хидратима!
Међутим, ако претерате са уносом угљених хидрата, јавља се гојазност, висок крвни
притисак, дијабетес, кардиоваскуларни проблеми итд.
Поново, требало би да буде умерен када је у питању унос угљених хидрата, у складу са
дневним потребама вашег тела, у зависности од низа фактора (пол, старост, тежина,
ментална и физичка активност итд.)
2. Енергетска улога угљених хидрата и инсулина
Гликоген се складишти у јетри и мишићима кичмењака (а самим тим и код људи). Када
се вишак глукозе појави у крвотоку, јетра синтетише гликоген из глукозе (контролише
је инсулин). Када ниво глукозе у крви опадне, гликоген се разграђује у глукозу у јетри,
која затим прелази у крвоток. Из крвотока глукоза прелази у ћелије које су под контролом
хормона инсулина (који лучи панкреас). У ћелијама разградњом глукозе ослобађа се
енергија неопходна за њихов нормалан рад. Када се панкреас разболи и инсулин се не
лучи довољно, долази до накупљања шећера у крви, док истовремено ћелије гладују, тј.
немају довољно глукозе. Резултат тога је дијабетес (дијабетес) - смртоносна болест, ако
се не лечи. Дијабетичари не узимају инсулин орално (на уста), јер би се као протеин
разградио у цревима.
Д и п л о м с к и р а д … … … … … … … … … … … … … … … … … . … … …
|
4
3. Структура
Раније се назив „угљени хидрат“ користио у хемији за свако једињење са формулом Cm
(H2О) н. По тој дефиницији, неки хемичари су формалдехид (CH2О) сматрали
најједноставнијим угљеним хидратом, док су га други називали гликолалдехидом. Данас
се тај термин генерално разуме у биохемијском смислу, који искључује једињења са само
једним или два угљена хидрата и укључује низ биолошких угљених хидрата који
одступају од те формуле. На пример, иако се чини да горња формула обухвата широко
доступне угљене хидрате, постоји низ свеприсутних и обилних угљених хидрата који
одступају од ње. На пример, угљени хидрати често садрже хемијске групе као што су: Н-
ацетил (нпр. Хитин), сулфат (итд. Гликозаминогликани), карбоксилне киселине (итд.
Сиалична киселина) и модификације деокси (итд. Фукоза и сијална киселина).
Природни сахариди се углавном састоје од једноставних угљених хидрата који се
називају моносахариди са општом формулом (ЦХ2О) н, где је н три или више. Типичан
моносахарид има структуру H– (CHОH) k (C = О) - (CHОH) и - H, другим речима,
алдехид или кетон са мноштвом хидроксилних група, обично једном на сваком атому
угљеника који није део функционалне групе алдехида или кетона.
"Примери моносахарида су глукоза, фруктоза и глицералдехид. Међутим, неке биолошке
супстанце које се обично називају моносахариди нису предмет ове формуле (нпр.
Уронске киселине и деокси шећери као што је фукоза), а постоји мноштво хемикалија
обухваћених овом формулом, али оне које се не сматрају моносахаридима (нпр.
Формалдехид CH2О и инозитол (CH2О) 6)."
1
Моносахариди се могу повезати у полисахариде (или олигосахариде) на више
различитих начина. Многи угљени хидрати садрже једну или више модификованих
моносахаридних јединица којима је замењена или уклоњена једна или више група. На
пример, деоксирибоза, компонента ДНК, је модификована верзија рибозе; хитин се
састоји од понављајућих јединица N-ацетилглукозамина, облика глукозе који садржи
азот.
1
Горанић, Р. (2019): Структура, Сотерија, Крагујевац, стр. 141
