УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ
Факултет правних наука
СЕМИНАРСКИ РАД
УГОВОР О ЗАЈМУ
Ментор:
Студент:
Доц. др Рајко Кличковић
Филип Страбић VII-388/15
Бања Лука, децембар 2016.
4
1. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ
Уговор о зајму је уговор којим се један уговорник (зајмодавац) обавезује да другом
уговорнику (зајмопримцу) преда одређени износ новца или одређену количину
других замјењивих ствари, а зајмопримац се обавезује да му врати послије извјесног
времена исти износ новца, односно исту количину ствари исте врсте и квалитета. На
примљеним стварима зајмопримац стиче право располагања, односно право
својине.
Овако одређен појам уговора о зајму представља напуштање класичног схватања
зајма као реалног уговора. Наиме, према класичном схватању уговор о зајму се
дефинише као уговор којим један уговорник (зајмодавац) предаје другом
уговорнику (зајмопримцу) у својину извјесну количину замјењивих ствари с тим
што се зајмопримац обавезује да му по истеку одређеног времена врати исту
количину ствари, исте врсте и квалитете и то са накнадом или без накнаде.
1
Као
што се види, разлика између ова два схватања огледа се, прије свега, у томе што је
предаја предмета зајма, према класичном схватању, услов настанка уговора у
одсуству кога нема уговора о зајму. Ако је неко обећао зајам другоме, а није дошло
до предаје предмета зајма, онда то и није уговор о зајму, већ само предуговор о
зајму,
2
чије извршење значи закључење уговора о зајму. Стога, дефиниција уговора
о зајму не истиче обавезе оба уговорника, већ само обавезу зајмопримца, а предају
предмета зајма од стране зајмодавца схвата као услов закључења уговора. Међутим,
у савременој правној теорији и законодавству с правом се све више напушта
класично схватање по коме се уговори закључују предајом ствари. Умјесто
разликовања два акта од којих је један предуговор о зајму, а другу уговор о зајму
који настаје испуњењем предуговора, тј. предајом предмета зајма, једноставније је и
више одговара савременом уговорном праву које је консенсуализам прихватило као
свој основни принцип, схватање по коме је и овдје проста сагласност воља довоњна
за настанак уговора.
Из појма уговора о зајму произилази да он представља основ за стицање права
располагања, односно права својине, чиме се приближава купопродаји, размјени и
1
Српски грађански законик (§ 593)
2
Аустријски грађански законик (§ 983)
5
поклону, који су такође, основи за стицање права располагања односно права
својине. Код уговора о зајму, на примљеним стварима зајмопримац стиче право
располагања односно право својине, али за разлику од поменутих уговора, он је у
обавези да послије истека одређенонг времена врати зајмодавцу исту количину
ствари, исте врсте и исте квалитете. С друге стране обавеза повраћаја ствари јавља
се и код неких других уговора, нпр. послуге или закупа, али за разлику од ових
уговора гдје се враћа иста ствар која је предмет уговора, зајмопримац по правилу не
враћа исту ствар, већ исту количину ствари исте врсте и квалитета.
Општа формула уговора о зајму може, у извјесном смислу, бити и модификована.
Тако нпр. уколико је уговором одређена сврха у коју зајмопримац може
употријебити позајмљени новац, па га он употријеби у неку другу сврху, зајмодавац
може изјавити да раскида уговор. То је такозвани намјенски зајам гдје је
зајмопримац ограничен у свом праву и то на један позитиван начин јер му је
одређено шта има да ради са предметом зајма
3
. Намјенски зајам постоји и у случају
потрошачког кредита, инвестиционог кредита, извозног и увозног кредита,
есконтног и реесконтног кредита, пољопривредног кредита, концесионог кредита и
сл. Када је сврха зајма уговорена као услов односно као битан елемент уговора, онда
је зајмопримац дужан да се придржава те сврхе. Непридржаванје обавезе
зајмопримца у смислу постизања одговарајуће сврхе зајма, производи у првом реду
имовинско-правне посљедице, али су могуће и административне санкције.
Модификације опште формуле могуће су наручито у домену банкарских послова.
Тако нпр
. ломбардни зајам
представлја такву врсту зајма код кога је дужник
обавезан да банци као повјериоцу преда одређене покретне ствари (хартије од
вриједности, драгоцјености, али и ствари од свакодневне употребе) на којима банка
стиче заложно право, тако да се овај уговор састоји из елемената зајма и залоге.
Емисиони зајам
за разлику од општег појма зајма, настаје када дужник издаје јавне
обвезнице о зајму које повјерилац купује за готов новац, тако да у том уговору има
елемената зајма и купопродаје.
Улог на штедњу
је такав уговор у коме улагач
предаје банци односно штедно-кредитној организацији на чување одређену
количину новца (новчани депозит), а банка односно штедно-кредитна организација
3
акон о облигационим односима (чл. 566)
