Odlomak

UVOD
Prihodi u privrednom subjektu predstavljaju prodajnu vrednost prodatih proizvoda, trgovinske robe i materijala, kao i obavljenih usluga, a dodaju se i neke druge vrednosti koje povećavaju poslovni rezultat u određenom period. U vreme prodaje ili pri bilansiranju, njihova naplata mora biti realna ili se obavezno vrše korekcije za stepen ugroženosti. Ukupni prihod predstavlja ukupnu vrednost prodatih proizvoda i usluga preduzeća koji su realizovani po prodajnim cenama. – Ukupni poslovni rezultat se dobija kao razlika između ukupnog prihoda i ukupnih stvarnih troškova, odnosno rashoda proizvoda i usluga koji su “učestvovali” u stvaranju ukupnog prihoda.
Ovaj seminarski rad će imati za zadatak da nam bliže objasni pojam prihoda, klasifikaciju prihoda, kao i pojam ukupnog prihoda.

1. POJAM PRIHODA I NJIHOVA KLASIFIKACIJA

Polazeći od osnove nastanka i uticaja na imovinu, prihodi se mogu definisati kao povećanja sredstava preduzeća proistekla iz realizovanih učinaka, finansijskih plasmana islučajnih okolnosti za koja ne postoji obaveza vraćanja. Pri obračunu totalnog rezultata preduzeća, s obzirom na to da postoji potpuna dovršenost poslovnih operacija, između prihoda i naplata i rashoda i isplata postoji vremenska i kvantitativna podudarnost.To je i razlog zbog čega totalni rezultat može biti obračunat kao razlika između naplata i isplata, odnosno što račun uspeha pri obračunu totalnog rezultata predstavlja čist račun novca.Kada se međutim utvrđuje periodični rezultat tada se zbog postojanja nedovršenih poslovnih operacija javlja i kvantitativana i vremenska nepodudarnost između prihoda i naplata i rashoda i isplata.Prihodi i rashodi se za potrebe obračuna periodičnog rezultata ne mogu definisati kao prilivi i odlivi gotovine nastali u jednom obračunskom periodu.Naplate nastale u jednom obračunskom periodu mogu se, naime odnositi na prihode prošlog tekućeg ili budućih obračunskih perioda.Rashodi, kako je već ranije izloženo, mogu izazvati isplate u tekućem, budućem ili su ih već izazvali u prošlim periodima.To je i razlog što se obračun periodičnog rezultata ne može vršiti međusobnim sučeljavanjem novčanih tokova.Tokovi rentabiliteta, od kojih su prihodi pozitivna veličina a rashodi negativna, su determinante periodičnog rezultata.Ovo ne znači ništa drugo već da je za obračun periodičnog rezultata bitno da li je prihod nastao u datom obračunskom periodu, a irelevantno je da li on u tom periodu naplaćen.
Prihodi nastaju kao posledica povećanja imovine ili smanjenja obaveza i to onog dela koji će kasnije imati uticaja na promene u visini (povećanju) kapitala.  Do povećanja imovine ili smanjenja obaveza dolazi iz raznih razloga. Neki se, pritom ojavljuju češće,redovito, aneki sporadično. Najčešći prihodi vezani su uz realizaciju poslovnih učinaka, tj. proizvoda i usluga. Možemo reći da su prihodi prodajne vrijednosti poslovnih učinaka kao i svi drugi oblici dobivenih naknada te drugi oblici povećanja imovine ili smanjenja obaveza koji kao krajni efekat donose povećanje finansijkog rezultata. Ovisno o tome nastaju li redovito u poslovanju ili se javljaju samo povremeno, prihodi se djela na redovne i vanredne.
Redovni prihodi se ostvaruju prodajom proizvoda, odnosno njihovom realizacijom na tržištu. Redovni prihodi mogu nastati i prodajom trgovačke robe ili pružanjem usluga, zavisno od toga koja je priroda poslovanja nekog poslovnog subjekta. To su zapravo poslovni prihodi koji se najčešće pojavljuju, gotovo svakodnevno i u strukturi prihoda čine najveći dio. Sam iznos prihoda jednak je prodajnoj vrijednosti realiziranih proizvoda, robe ili pruženih usluga.
Finansijski prihodi rezultat su plasiranja viška slobodno raspoloživa novca. Višak novca preduzeće može uložiti u dionice, obveznice itd. ili ga može jednostavno posuditi onom kome je trenutno potreban. U svakom slučaju stiče se pravo na odrđenu naknadu kao što je dividenda ili kamata koja predstavlj finansijski prihod. Pored tih naknada u finansijke prihode ulaze i pozitivne kursne razlike koje su rezultat promjene vrijednosti novca u odnosu na neku stranu valutu.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese