Tema:
Upravljačko računovodstvo i menadžment
Predmet:
Upravljačko računovodstvo
Strana
4
od
19
2 UPRAVLJANJE KAO PROCES
Upravljanje poslovanjem predstavlja univerzalni proces u modernom
industrijskom svetu, odnosno kontinuiranu aktivnost u savremenom preduzeću. U
svakom preduzeću donose se najraznovrsnije poslovne odluke, koordiniraju različite
aktivnosti, postupa se sa ljudima i komunicira sa okruženjem. Veliki broj upravljačkih
aktivnosti ima svoje karakteristične prilaze za rešavanje specifičnih problema. Usled
toga, iako se na nivou preduzeća može govoriti o jedinstvenom upravljanju poslovanjem,
upravljački sistem svakog preduzeća predstavlja zapravo integralni skup više
upravljačkih podsistema. Upravljački sistemi jesu funkcije preduzeća, kojima se isto tako
mora upravljati.
Upravljanje postaje sve važnije od momenta kada rad postaje sve
specijalizovaniji, a broj operacija se povećava, dok razvoj novih tehnologija stvara i
probleme i dileme u poslovanju. Isto tako i kompleks međuljudskih odnosa u uslovima
razvoja novih tehnologija konstantno dovodi do novih izazova za funkciju upravljanja.
I upravo zbog naglog povećanja značaja upravljanja u preduzeću, mnoga
istraživanja u različitim disciplinama koncentrišu se pre svega na problematiku
upravljanja u preduzeću. Rezultat svih tih napora i različitih pristupa upravljanju, jeste i
doprinos računovodstva, finansija, marketinga, psihologije i drugih naučnih disciplina (a
u isto vreme i funkcija u preduzeću) poboljšavanju načina razmišljanja i postavljanju
novih odnosa u oblasti upravljanja.
I upravo zbog naglog povećanja značaja upravljanja u preduzeću, mnoga
istraživanja u različitim disciplinama koncentrišu se pre svega na problematiku
upravljanja u preduzeću. Rezultat svih tih napora i različitih pristupa upravljanju, jeste i
doprinos računovodstva, finansija, marketinga, psihologije i drugih naučnih disciplina (a
u isto vreme i funkcija u preduzeću) poboljšavanju načina razmišljanja i postavljanju
novih odnosa u oblasti upravljanja.
Savremeno upravljanje poslovanjem preduzeća je rezultat sinteze i primene
znanja i analitičkih pristupa razvijenih u brojnim naučnim disciplinama. Usled toga je i
jedan od centralnih problema u upravljanju preduzećem sadržan u uspostavljanju
ravnoteže-balansa, između različitih pristupa upravljanju , s jedne strane i potrebe
primene prikladnog koncepta u specifičnim situacijama koje iziskuje određeni problem, s
druge strane.
Efikasno upravljanje podrazumeva postojanje sledećih preduslova:
konkurentsko tržište proizvoda ili usluga,
dominaciju ekonomske nad društvenom ulogom preduzeća,
profesionalizam u obavljanju menadžmentske aktivnosti,
postojanje korporativne organizacije i
postojanje tržišta deonica.
Za razumevanje procesa upravljanja (menadžmenta) značajno je indentifikovanje
osnovnih funkcija koje zajedno čine ovaj proces. Pri tome, različiti autori nude različite
nazive za funkcije upravljanja.
1
1
«UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO», Nevenka Žarkic Joksimovic, Beograd, 2005.
Strana
5
od
19
Može se reći da je sasvim prihvatljivo mišljenje J. Masia koji govori o sedam
aktivnosti upravljanja:
1. Odlučivanje – proces izbora između alternativnih akcija (odluka);
2. Organizacija – proces određivanja strukture i alokacije poslova;
3. Kadrovanje – proces selekcije, probnog rada i promocije kadrova;
4. Planiranje – proces u kome rukovodilac anticipira budućnost i pronalazi
alternativne poteze koje može povući u poslovanju;
5. Kontrolisanje – proces merenja tržišnih karakteristika i vodič ka ostavrenju
osnovnih ciljeva preduzeća;
6. Komuniciranje – proces u kome se ideje prenose drugim radi realizacije
planiranih poslovnih rezultata; i
7. Vođstvo – proces u kome se obavlja subordinacija radi ostvarenja zajedničkih
ciljeva.
Međutim, ne treba izgubiti iz vida činjenicu da svaka organizacija zapravo
predstavlja skup različitih pojedinaca i grupa pojedinaca; da svaki pojedinac ima svoje
potrebe i razloge ulaska u organizaciju, da se potrebe menjaju, kako pojedinca tako i
grupe; da vođstvo preduzeća mora težiti da zadovolji sve različite potrebe, pobude i
razloge svih pojedinaca i grupa (radnika, akcionara, kreditora, kupaca i dr.); da
zadovoljenje svih ovih potreba mora biti praćeno i efikasnošću i efektivnošću
organizacije.
Očigledno je da je proces upravljanja poslovanjem veoma složen jer traži od
rukovodioca da podjednako dobro organizuju proces poslovanja, izaberu prave kadrove,
motivišu ih na efikasan rad, planiraju realno i profitabilno poslovanje, komuniciraju sa
zaposlenima, kontrolišu proces poslovanja i donose operativne i strateške poslovne
odluke.
U ovom nizu permanentnih aktivnosti koje čine proces upravljanja, donošenje
poslovnih odluka predstavlja svakako najosetljiviju fazu, ili bolje rečeno čin, jer pogrešno
doneta odluka može ugroziti ne samo rast i razvoj organizacije, već i njen opstanak.
Na prečac donesene odluke trebalo bi da predstavljaju danas samo vrlo retke
izuzetke, sa obzirom na posledice koje sobom povlače. Poslovna odluka treba da
proistekne na osnovu procesa planiranja i kontrole ostvarenja planskih veličina u
operativnom smislu, odnosno da omogući planiranje i kontrolu poslovanja u strateškom
pogledu.
Doneti poslovnu odluku od strane pojedinca- znači izvršiti određen izbor, jer se
bira između dve ili više alternativa. Prema njenoj suštini i elementima, odluka redovno
ne predstavlja momentalni intuitivni izraz volje, već rezultat smišljenog prosuđivanja i
saznanja pojedinca.
Svaka poslovna odluka koju donosi pojedinac mora da prođe sve faze procesa do
njenog donošenja, a to znači:
da se mora unapred utvrditi cilj koji tom odlukom treba postići,
da treba definisati konkretan problem koji ovom odlukom treba rešiti,
da je neophodno obezbediti podatke i odgovarajuće informacije za donošenje
optimalne odluke,
da je obavezno izvršiti analizu i ocenu dobijenih podataka i informacija,
da je potrebno formulisati određena prognoziranja dejstva takve odluke,
da treba definisati rešenja konkretnog problema koja omogućava ova odluka i
