УНИВЕРЗИТЕТ

 

У

 

БЕОГРАДУ

 

ТЕХНИЧКИ

 

ФАКУЛТЕТ

 

У

 

БОРУ

 

 

 

РУДАРСКИ

 

ОСЕК

 

 

СТУДИЈСКИ

 

ПРОГРАМ

  

РЕЦИКЛАЖНЕ

 

ТЕХНОЛОГИЈЕ

 

И

 

ОДРЖИВИ

 

РАЗВОЈ

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

СЕМИНАРСКИ

 

РАД

 

 

УПРАВЉАЊЕ

 

КОМУНАЛНИМ

 

ЧВРСТИМ

 

ОТПАДОМ

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

КАНДИДАТ

   

 

 

 

 

 

МЕНТОР

 

 

Никола

 

Марковић

   

 

 

 

 

Проф

др

 

Родољуб

 

Станојловић

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

БОР

маја

 2007. 

године

 

 

1

 
 
 
 

САДРЖАЈ

 

 

 
 
 

УВОД

......................................................................................................................................... 2 

1. 

ПРИКАЗ

 

ПРОБЛЕМА

......................................................................................................... 2 

2. 

САСТАВ

 

И

 

КАРАКТЕРИСТИКЕ

 

КОМУНАЛНОГ

 

ЧВРСТОГ

 

ОТПАДА

.................... 5 

3. 

ВРЕДНОСТ

 

КОМУНАЛНОГ

 

ОТПАДА

............................................................................ 6 

4. 

УТИЦАЈ

 

ЧВРСТОГ

 

КОМУНАЛНОГ

 

ОТПАДА

 

НА

 

ОКОЛИНУ

................................... 7 

5. 

УПРАВЉАЊЕ

 

ЧВРСТИМ

 

КОМУНАЛНИМ

 

ОТПАДОМ

.............................................. 9 

5.1. 

ЗАКОНОДАВСТВО

 

ЕУ

 

У

 

ОБЛАСТИ

 

УПРАВЉАЊА

 

ОТПАДОМ

..................... 10 

5.2. 

САВРЕМЕНИ

 

ПРИНЦИПИ

 

УПАВЉАЊА

 

ОТПАДОМ

........................................ 11 

5.2.1. 

МИНИМИЗИРАЊЕ

 

ОТПАДА

............................................................................ 11 

5.2.2. 

ОДВАЈАЊЕ

 

И

 

РЕЦИКЛИРАЊЕ

 

КОМУНАЛНОГ

 

ОТПАДА

........................ 12 

5.2.3. 

ОБРАДА

 

КОМУНАЛНОГ

 

ОТПАДА

................................................................. 14 

5.2.3.1.

Гасификација

 

отпада

...................................................................................... 14 

5.2.3.2. 

Пиролиза

........................................................................................................ 14 

5.2.3.3. 

Инсинерација

................................................................................................. 14 

5.2.3.4. 

Плазма

 

процес

............................................................................................... 15 

5.2.3.5. 

Компостирање

 

и

 

ферментација

.................................................................... 15 

5.2.3.6. 

Анаеробна

 

дигестија

..................................................................................... 16 

5.2.4. 

ОДЛАГАЊЕ

 

КОМУНАЛНОГ

 

ОТПАДА

.......................................................... 16 

6. 

ПОСТОЈЕЋЕ

 

СТАЊЕ

 

У

 

УПРАВЉАЊУ

 

ОТПАДОМ

 

У

 

СРБИЈИ

................................ 16 

7. 

ЗАКЉУЧАК

........................................................................................................................ 18 

ЛИТЕРАТУРА

........................................................................................................................ 19 

 

 

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

background image

 

3

смеши

 

се

 

јавља

 

и

 

већа

 

количина

 

опасних

 

материја

жива

 

из

 

батерија

фосфор

-

карбонати

 

из

 

флуорецентних

 

лампи

 

и

 

токсичне

 

хемикалије

 

из

 

средстава

 

за

 

чишћење

органских

 

растварача

боја

 

и

 

лакова

 

за

 

заштиту

 

дрвета

Непрекидни

 

раст

 

градских

 

насеља

 

и

 

промена

 

структуре

 

потреба

 

грађана

 

све

 

више

 

појачава

 

проблем

 

комуналног

 

отпада

Количина

 

смећа

 

расте

јер

 

се

 

повећава

 

потреба

 

за

 

храном

пићем

 

и

 

робом

 

за

 

дужу

 

употребу

Повећава

 

се

 

количина

 

упаковане

 

робе

а

 

амбалажа

 

повећава

 

количину

 

отпада

.  

Пре

 

нагле

 

индустријализације

за

 

решење

 

проблема

 

комуналног

 

отпада

 

бринула

 

се

 

сама

 

природа

Сељаци

 

су

 

своје

 

производе

 

доносли

 

директно

 

са

 

њива

 

и

 

поља

 

на

 

столове

без

 

посебне

 

прераде

 

и

 

паковања

реклама

 

и

 

трговачке

 

мреже

Отпаци

 

од

 

воћа

 

и

 

поврћа

склони

 

лаком

 

труљењу

користили

 

су

 

се

 

као

 

ђубриво

 

за

 

земљиште

 /4/. 

Индустријски

 

развијене

 

земље

са

 

ниским

 

процентом

 

сеоског

 

становништва

са

 

великом

 

продукцијом

 

роба

 

производе

 

и

 

велику

 

количину

 

отпада

много

 

већу

 

него

 

неразвијене

 

земље

Тако

Њујорчани

 

производе

 9 

пута

 

већу

 

количину

 

отпада

 

од

 

своје

 

масе

а

 

грађани

 

Маниле

 – 2,5 

пута

Један

 

од

 

разлога

 

је

 

и

 

што

 

се

 

роба

 

у

 

Њујорк

 

довози

 

са

 

удаљености

 

и

 

до

 

неколико

 

хиљада

 

километара

па

 

је

 

за

 

очување

 

свежине

 

и

 

лепог

 

изгледа

 

робе

 

потребно

 

користити

 

много

 

више

 

и

 

трајније

 

амбалаже

 /4/. 

Американци

 

око

 

једне

 

десетине

 

од

 

цене

 

робе

 

плаћају

 

за

 

њену

 

амбалажу

Подаци

 

из

 1986. 

године

 

показују

 

да

 

се

 

на

 

абалажу

 

у

 

САД

 

трошило

 

више

 

него

 

што

 

је

 

износила

 

чиста

 

добит

 

фармера

Планирана

 

сума

 

за

 

амбалажу

 

за

 1987. 

годину

 

у

 

САД

 

је

 

износила

 

26 

милијарди

 

динара

 /4/. 

Што

 

се

 

више

 

жена

 

упошљава

 

у

 

комерцијалним

 

фирмама

то

 

више

 

расте

 

потреба

 

за

 

робом

 

која

 

се

 

директно

 

допрема

 

у

 

домаћинства

Различити

 

полупроизводи

 

и

 

готови

 

прозводи

 

све

 

више

 

истискују

 

домаћу

 

кухињу

А

 

таква

 

исхрана

без

 

обзира

 

што

 

смањује

 

органске

 

отпатке

 

у

 

домаћинству

значајно

 

повећава

 

отпатке

 

у

 

виду

 

употребљене

 

амбалаже

Количина

 

смећа

 

се

 

повећава

 

због

 

велике

 

количине

 

амбалаже

 

и

 

материјала

 

који

 

се

 

користе

 

у

 

рекламне

 

сврхе

 /4/.  

 

У

 

индустријски

 

развијеним

 

земљама

 

маса

 

амбалаже

 

чини

 

око

 30%, 

а

 

њена

 

запремина

 

читавих

 50% 

целокупног

 

комуналног

 

отпада

 /4/. 

Папир

 

представља

 50% 

амбалаже

затим

 

следе

 

стакло

метал

 

и

 

пластика

Просечни

 

Американац

 

одбацује

 

око

 

300 kg 

амбалаже

 

годишње

За

 

последњих

 30 

година

 

удвостручила

 

се

 

употреба

 

амбалаже

У

 

САД

 

више

 

од

 

половине

 

свог

 

произведеног

 

папира

 

и

 

стакла

 

и

 

око

 

једне

 

трећине

 

пластичних

 

маса

 

користи

 

се

 

производе

чији

 

је

 

рок

 

трајања

 

краћи

 

од

 

годину

 

дана

Производња

 

ових

 

амбалажних

 

материјала

 

троши

 

око

 3% 

укупног

 

националног

 

енергетског

 

буџета

 /4/. 

 

Удео

 

пластике

 

у

 

производњи

 

амбалаже

 

је

 

почев

 

од

 60-

тих

 

година

 

прошлог

 

века

 

нагло

 

порастао

Напици

биљна

 

уља

средства

 

за

 

чишћење

парфимеријски

 

производи

 

данас

 

имају

 

пластичну

 

амбалажу

Данас

 

је

 

тешко

 

наћи

 

ове

 

производе

 

у

 

класичној

 

стакленој

 

амбалажи

Следећи

 

корак

 

је

 

израда

 

конзерви

 

у

 

пластичној

 

амбалажи

Тако

 

стално

 

расте

 

и

 

удео

 

пластике

 

у

 

комуналном

 

отпаду

 

До

 1975. 

године

 

стаклена

 

амбалажа

 

у

 

индустрији

 

освежавајућих

 

напитака

 

је

 

преовладавала

Од

 1981. 

године

 

однос

 

се

 

променио

 

у

 

корист

 

пластичне

 

и

 

алуминијумске

 

амбалаже

 

за

 

једнократну

 

употребу

Конзерве

 

газираних

 

напитака

 

чине

 

5% 

комуналног

 

отпада

 /4/. 

 

Алуминијум

 

је

 

почео

 

да

 

се

 

примењује

 

од

 1820. 

године

када

 

су

 

немачки

 

научници

 

освојили

 

његову

 

производњу

Тада

 

је

 

његова

 

цена

 

износила

 1200$ 

по

 

килограму

 

и

 

био

 

је

 

скупљи

 

од

 

злата

Од

 

тог

 

времена

кад

 

је

 

алуминијум

 

употребљен

 

за

 

играчку

 

Наполеоновог

 

сина

његова

 

примена

 

је

 

непрекидно

 

расла

Године

 1983. 

појавила

 

се

 

прва

 

алуминијумска

 

конзерва

 

од

 355 ml, 

а

 

сада

 

се

 

на

 

ове

 

конзерве

 

троши

 

22% 

укупног

 

алуминијума

 

који

 

увози

 

САД

Године

 1985. 

произведено

 

је

 

у

 

САД

 

више

 

од

 70 

милијарди

 

конзерви

 

за

 

газиране

 

напитке

од

 

којих

 

је

 66% 

било

 

произведено

 

од

 

алуминијума

 /4/. 

 

4

 

Увођење

 

јефтине

 

петрохемијске

 

производње

 

и

 

нових

 

технологија

 

најавили

 

су

 

век

 

пластике

Дволитарске

 

пластичне

 

боце

представљене

 

први

 

пут

 1978. 

године

данас

 

чине

 22% 

укупне

 

продаје

 

безалкохолних

 

пића

 

у

 

САД

Ако

 

се

 

пореди

 

по

 

маси

пластична

 

амбалажа

 

се

 

данас

 

производи

 

неколико

 

пута

 

више

 

него

 

алуминијумска

 

и

 

свих

 

необојених

 

метала

 

заједно

Њена

 

продаја

 

расте

 

по

 

стопи

 

од

 5% 

годишње

Боце

 

за

 

кечап

паковања

 

супа

сладоледа

 

и

 

др

морају

 

бити

 

лака

 

и

 

биолошки

 

неактивна

тј

. –  

пластична

 /4/. 

Мада

 

неупућени

 

човек

 

може

 

помислити

 

да

 

постоји

 

само

 

једна

 

врста

 

пластике

уствари

 

постоји

 46 

различитих

 

типова

 

пластике

Један

 

једина

 

боца

 

за

 

кечап

 

састоји

 

се

 

од

 6 

врста

 

пластике

које

 

имају

 

различите

 

улоге

да

 

дају

 

облик

густину

еластичност

 

и

 

херметичност

Нажалост

мало

 

је

 

процеса

 

који

 

омогућавају

 

добијање

 

више

 

од

 

једне

 

врсте

 

пластике

 

истовремено

.  

Велику

 

еколошку

 

опасност

 

носи

 

процес

 

који

 

се

 

примењује

 

за

 

добијање

 

материјала

који

 

се

 

користи

 

за

 

чување

  “

брзе

” 

хране

 

у

 

топлом

 

стању

Приближно

 

половина

 

тог

 

паковања

 

садржи

 

хлорна

 

једињења

Када

 

те

 

супстанце

 

стигну

 

у

 

горње

 

слојева

 

атмосфере

јаки

 

сунчеви

 

зраци

 

их

 

пробијају

избацујући

 

атоме

 

хлора

Хлор

 

је

 

у

 

стању

 

да

 

уништи

 

озонски

 

омотач

који

 

штити

 

земљу

 

од

 

ултраљубичастог

 

зрачења

 /4/. 

У

 

развијеним

 

земљама

 

света

  (

САД

Западна

 

Европа

Јапан

Аустралија

живи

 

седмина

 

становника

 

света

Они

 

производе

 

трећину

 

светског

 

комуналног

 

отпада

Али

у

 

напредним

 

технологијама

 

управљања

 

отпадом

  (

рециклажа

 

и

 

обрада

 

отпада

развијене

 

државе

 

учествују

 

са

 

више

 

од

 80% 

у

 

укупно

 

рециклираном

 

и

 

обрађеном

 

отпаду

у

 

контролисаном

 

одлагању

 

готово

 

са

 49%, 

а

 

у

 

неконтролисаном

 

одлагању

 

свега

 

са

 6% /5/. 

Дневна

 

и

 

годишња

 

маса

 

комуналног

 

отпада

 

по

 

становнику

 

разликује

 

се

 

од

 

државе

 

до

 

државе

Она

 

у

 

развијеним

 

земљама

 

износи

 1,4 kg/

дан

 

по

 

становнику

а

 

у

 

средње

 

развијеним

 

и

 

неразвијеним

 0,2 – 0,7 kg/

дан

 

по

 

становнику

Годишњи

 

прираст

 

насталог

 

отпада

 

у

 

земљама

 

ЕУ

 

износи

 1%. 

У

 

земљама

 

западне

 

Европе

 

је

 1992. 

године

 

по

 

становнику

 

настајало

 

приближно

 390 kg 

комуналног

 

отпада

 

годишње

 /6/. 

У

 

Њујорку

 

је

 1996. 

године

 

по

 

становнику

 

настајало

 

више

 

од

 400 kg 

отпада

 

годишње

 /4/. 

Садашње

 

стање

 

у

 

Републици

 

Србији

 (

као

 

и

 

у

 

многим

 

земљама

 

у

 

транзицији

је

 

веома

 

теко

 

проценити

Разлог

 

је

 

недостатак

 

података

 

о

 

квантитативној

 

и

 

квалитативној

 

анализи

 

отпада

тачније

 

вођења

 

евиденције

 

о

 

количинама

утврђивања

 

карактеристика

нарочито

 

састава

спровођења

 

категоризације

 

отпада

Поуздани

 

подаци

 

о

 

карактеристикама

 

отпада

 

утврђују

 

се

 

на

 

основу

 

вишегодишњих

 

испитивања

 

по

 

утврђеној

 

методологији

 

уз

 

примену

 

важећих

 

стандарда

У

 

Србији

 

таква

 

испитивања

 

нису

 

вршена

 /7/.  

Укупна

 

количина

 

отпада

 

у

 

Србији

 

се

 

процењује

 

на

 

око

 3.500.000 m

3

/

год

и

 

2.200.000 t/

год

., 

а

 

базирана

 

је

 

на

 

подацима

 

комуналних

 

предузећа

Према

 

подацима

 

потврђеним

 

за

 160 

општина

 

Србије

  (

без

 

Косова

), 

сакупљањем

 

отпада

 

од

 

стране

 

комуналаца

 

је

 

обухваћено

 

око

 70% 

становника

тј

око

 5 

милиона

 

становника

пошто

 

се

 

сакупљање

 

отпада

 

у

 

сеоским

 

подручјима

 

не

 

врши

Процењује

 

се

 

да

 

је

 

маса

 

генерисаног

 

комуналног

 

отпада

 

по

 

становнику

 

од

 0,3 – 1,57 kg/

дан

што

 

је

 

нешто

 

ниже

 

него

 

у

 

земљама

 

централне

 

и

 

источне

 

Европе

Према

 

подацима

 

добијеним

 

од

 

струковног

 

удружења

 

КОМДЕЛ

процењује

 

се

 

да

 

се

 

у

 

Србији

 

на

 

званичне

 

депоније

 

одлаже

 

приблжно

 6.000 t 

отпада

 

дневно

У

 

ову

 

количину

 

је

 

укључен

 

отпад

 

из

 

домаћинстава

комерцијални

 

отпад

 

и

 

неопасан

 

индустријски

 

отпад

али

 

и

 

медицински

 

отпад

 

из

 

болница

 

и

 

здравствених

 

установа

као

 

и

 

грађевински

 

отпад

 /7/.   

У

 

Војводини

 

просечна

 

годишња

 

продукција

 

комуналног

 

отпада

 

износи

 

преко

 

900.000 

тона

 /8/.  

 

 
 

 

background image

Želiš da pročitaš svih 20 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti