Методом анкетирања спроводи се тако што већи број испитаника одговара на иста
питања која су у вези са одређеним проблемом или појавом. Врста анкетирања која
је коришћена у раду је електронско анкетирање. Основне предности овог вида
анкетирања су: ниски трошкови, релативно мало времена изискује, лакша обрада
података и већа флексибилност приликом дизајина упитника. Основни недостаци
овог приступа су ти да део популације нема приступ интернету, као и релативно
ниска стопа одговора.

1. Опште карактеристике општине Коцељева

2.1. Физичко географске карактеристике

Према   Просторном   плану   Републике   Србије,   општина   Коцељева,   припада
ратарско-сточарском   макрорејону   (50-60   %   удео   пољопривреднеповршине   у
укупној површини), слабе шумовитости, са исподпросечномгустином насељености
од 50-74 становника/ha и да спада унеурбанизовану средину.Општина Коцељева
према територијалној и административнојорганизацији Републике Србије (88.361
km2)   улази   у   састав   Мачванског   округа.   Простире   се   у   северо-западном   делу
Републике Србије, у Подрињско-Колубарском региону. Са севера је ограничена
општинама   Шабац   и   Владимирци,   са   истока   општином   Уб,   са   југа   општинама
Ваљево   и   Осечина   и   на   западу   општином   Крупањ.   Варошица   Коцељева   је
друмскогтипа и налази се уз магистрални пут М – 21 Шабац – Ваљево.Општина
Коцељева заузима површину од 257 kм2 на којој живи 15 591 становника по попису
из 2002. године. Има 17 катастарских општина одтога 16 сеоских насеља: Свилеува,
Баталаге,   Брдарица,   Драгиње,   Мали   Бошњак,   Суботица,   Љутице,   Шабачка
Каменица, Голочело, Ћуковине,Градојевић, Галовиц, Доње Црниљево, Бресница,
Дружетић и Зукве.Одлуком Скупштине СРС Коцељева је проглашена ''насељеним
местом   градског   карактера''.   Територија   општине   Коцељева   налази   се
оквирноизмеђу   440   и   450   северне   географске   ширине   и   190   и   200   источне
географске

дужине.

Географски положај општине Коцељева

Општина Коцељева се простире у алувијалној равни реке Тамнаве, а једним мањим
делом захвата обронке планине Влашић. Насеље се пружа правцем северозапад –
југоисток. Са западне и јужне стране, Коцељева је заштићена огранцима Влашића,
док је са севера и истока отворена према Сави и Колубари, те је знатније изложена
северним климатским утицајима који владају у Посавини. Највећи део насеља
изграђен је у равници на обалама река Тамнаве и Раснице.Терен подручја
Генералног плана простире се између 120 m n.v. и 201 m n.v., дакле на низијском
(долина Тамнаве) и благо заталасаном терену који се налази у подножју Влашића.
Северни део подручја је у благом успону од Тамнаве (120 m n.v.) до око 175 m n.v.
Јужни део насеља се налази на терену око 140 - 200 m n.v.

Удаљеност Коцељева од главних привредних центара у земљи и непосредном
окружењу је: Београд – 90 km,Шабац – 35 km ,Ваљево – 30 km,Нови Сад - 100 km .

Климатски услови

Коцељеве одговарају типу климе који овде влада и крећу се од око 700 до 800
mm/m².   На   падавински   режим   подручја   преовлађујући   утицај   имају   циклонске
активности. Просечна годишња вредност падавина у предметном подручју је 720
mm/m2 са максимумом од 946 mm/m2 и минимумом од 503 mm/m2 . Просечна
годишња вредност дана са мерљивим падавинама је 126,8, а са јаким падавинама
је 21,5 mm/m2 , при чему највише падавина у виду пљускова падне у летњим
месецима. Магла и сумаглица се у општини Коцељева јавља са већом или мањом
учесталошћу током целе године. Кретање стања појава магле указује да средња
годишња учесталост износи 36,1 дан. Однос између минималног и максималног
броја дана се креће од 0 до 31. Магла је чешћа у јануару и октобру са по 6,2 дана, а
најмања у јуну са вредношћу 0,3 дана. У зимском периоду је 16,7 дана, у пролеће
3,4, лети 1,8, с јесени 14,2 и у вегетационом периоду 5,9 дана. Ветрови у општини
Коцељева јављају се као резултат вертикалних температурних разлика, рељефног
склопа и разлика у ваздушном притиску шире територије. Услед долинског положаја
учесталост тишине износи 266 промила. Преовлађујућа струјања ваздушних маса
су из правца северозапада 181%о, југоистока 143%о, а најмању учесталост имају
јужни 39%о и југозападни ветар 61%о. Међутим, без озбира на изложеност северу и
североистоку одакле долазе најхладнији ветрови, њихова учесталост је веома мала
и јавља се најчешће зими. Инсолација је сума сунчаних сати (2221 h/god). Средња
просечна сума осунчавања Коцељеве, изражена у часовима сијања сунца, је 1708,4
часова.   У  летњем   периоду   осунчавање  траје  686,9  часова,  односно   50,9  %  од
потенцијалног, а у зимском свега 172,5 часова односно 20,3 % од потенцијалног. У
вегетационом периоду сума осунчавања је у просеку 1213,4 часа или 41,7 % од
потенцијалног.   Треба   напоменути   да   без   обзира   на   дужину   осунчаности   целе
општине, њено дејство је нешто слабије и делимично креће на оном крају општине
која залази под огранке Влашића или се пење уз њихове северне стране, због
северне   експозиције,   нагиба   терена,   односно   угла   осунчавања.

Природни потенцијали општине Коцељева

Природни услови општине Коцељева су по обиму и квалитету природне средине
значајан развојни потенцијал ове средине. Карактеристично је да је овај потенцијал
распоређен   у   простору   на   појединим   ужим   целинама.   На   подручју   Општине
регистроване   су   значајне   резерве   неметаличних   минералних   сировина   које   су
добра   база   за   развој   индустрије   грађевинског   материјала.   Досадашња
истраживања   лежишта   неметаличних   сировина   на   ширем   подручју   Општине
показала су да постоје резерве:



кварцног песка, југоисточно од насеља Коцељеве;



каолинске глине у зони Галовића;