Upravljanje rizicima u osiguranju imovine

Uvod

Rizik je mnogoznačan, višedimenzionalan i kompleksan pojam koji je svakodnevno prisutan u ljudskom životu. Sam izraz rizik je španskog porekla od reči „risko“ i označava opasnost koja preti brodovima. Rizik je sastavni deo ljudskog postojanja i ljudi su uvek bili suočeni sa rizikom, bilo zbog promene okruženja, nepredviđenih okolnosti, ili zbog prevare. Svuda gde postoji ljudska aktivnost koja je vezana za objekte, tehnologije, mašine, proizvode, kretanje ili investiranje, prisutni su i rizici. Na same posledice rizika se može uticati preventivnim aktivnostima ali uvek postoje slučajevi u kojima se ne može ili nije racionalno delovati preventivno. U najvećem broju slučajeva se bavimo samo posledicama rizika, jer je nivo prethodnih informacija o riziku zanemarljivo mali ili nikakav.
Delatnost osiguranja je povezana sa velikim brojem različitih vrsta rizika koji su konstantno prisutni i koji se mogu realizovati sa različitim intenzitetima. Osnovna delatnost osiguravajuće kompanije je pokriće takozvanog aktuarskog rizika, odnosno rizika ostvarenja oređenog štetnog događaja koji je predmet osiguranja i za čije pokriće osiguranik uplaćuje premiju osiguranja.
Onog trenutka kada se na bilo koji način želi utvrditi mera opasnosti od štetnog događaja u nekom sistemu, moraju se utvrditi granice tog sistema, a takođe se mora ograničiti i vreme u kome se opasnost utvrđuje. Ako se konstatuje da je najbolje meru neke opasnosti utvrditi preko verovatnoće nastanka štetnog događaja i veličine njegovih posledica, onda se pojam rizika mora shvatiti kao kompleksna veličina koja obuhvata verovatnoću nastanka štetnog događaja i očekivanu veličinu posledica tog događaja u nekom zaokruženom sistemu i tokom nekog vremenskog intervala ili određenog procesa. To se može iskazati matematičkim putem:
R(T) = P(T) x L(T)
Gde je:
T – neželjeni rizični ili štetni događaj
R(T) – rizik od događaja T
P(T) – verovatnoća da će se događaj T odigrati
L(T) – veličina štete koju je izazvao događaj T

Imovinski rizici

Sve firme i pojedinci koji imaju, iznajmljuju ili koriste neku imovinu izloženi su riziku da njihova imovina pretrpi štetu ili da je izgube iz nekih drugih razloga.
Imovina može da obuhvati objekte, opremu i zalihe. Objekat predstavlja ono što je obuhvaćeno u izgradnji, dogradnji i rekonstrukciji građevinskom i upotrebnom dozvolom, odnosno izvedeni građevinski, zanatski i instalaterski radovi. Oprema se odnosi na sve što je obuhvaćeno projektom pri ugradnji, pri čemu svako investiciono održavanje treba da je knjiženo u osnovnim sredstvima, jer ono povećava vrednost osnovnog sredstva. Zalihe obuhvataju materijal (sirovine, osnovni i pomoćni alat, inventar), poluproizvode, delove, gotove proizvode. Pored toga pod imovinom se mogu podrazumevati razni dokumenti i hartije od vrednosti.
Prilikom osiguranja imovine obično se vrši podela imovine na rizike što je od koristi i za osiguranika (premija je manja) i za osiguravača (smanjuje se reosiguravajuće pokriće koje odnosi deo premije).
Da bi se u potpunosti analizirala izloženost imovine riziku, moraju da se razmotre tipovi imovine koji mogu da pretrpe štete i potencijalni izvori rizika. Izvori štete mogu biti: požari, krađa, poplave, oluja, eksplozija, neredi, sudari, zemljotresi, niske temperature.
Pored rizika koji postoji kod sopstvene imovine, preduzeća su izložena rizicima u vezi imovine koju poseduje ili koristi neko drugo preduzeće.