Upravljanje rizicima u zivotnom osiguranju

I.    POJAM OSIGURANJA  I  NJEGOVE DETERMINANTE

Metoda koja je danas najrasprostranjenija za upravljanje rizikom je putem osiguranja. Sa ekonomske tačke gledišta to je najsvrsishodniji način jer se rizik prebacuje na organizaciju koja je specijalizovana za zaštitu čoveka i njegove imovine od posledica mnogih rizika, uz upotrebu najsavremenijih statističko – matematičkih metoda.
Postoje mnoge definicije osiguranja, ali se u suštini sve svode na isto, a to je da je osiguranje delatnost pružanja pravno – ekonomske zaštite od određenih opasnosti koje ugrožavaju imovinu i lica.
Zadatak osiguranja je da rizike kojima su izloženi pojedinci ili firme – osiguranici – preraspodeli na sve osiguranike i da onom osiguraniku koji pretrpi štetu koje posledica nekog osiguranog rizika isplati odgovarajuću naknadu za tu štetu, a u skladu sa zaključenom ugovoru o osiguranju. Na ovaj način se rizik, koji je moguć, ali nije siguran, i koji samim tim može da izazove promenljive troškove prevodi u fiksne troškove, odnosno premiju osiguranja koja se plaća u određenim vremenskim periodima. Njegove posledice se prenose na osiguravača. Na ovaj način osiguranik stvara sigurnost za sebe lično, bilo u svom poslovanju, jer unapred zna koliki su mu troškovi nekog rizika.
Postoji veliki broj kriterijuma prema kojima se vrši podela osiguranja. Jedna od podela je prikazana na sledećoj slici.
U suštini, osiguranje obuhvata tri osnovne kategorije :

1.    Životno osiguranje
2.    Osiguranje imovine u širem smislu
3.    Osiguranje od odgovornosti

Osnovne determinante osiguranja su:

1.    rizik,
2.    premija osiguranja i
3.    osigurani slučaj.

 
1.    Rizik
Osnovna pretpostavka postojanja osiguranja je prisutsvo rizika. Samo ako postoji određeni rizik, nastaje i ekonomska potreba za njegovim pokrićem putem osiguranja. Život pojedinca i firmi pun je rizika, šansi i opasnosti. Trebalo bi iskoristiti šanse, a opasnosti izbeći.
Rizik se definiše kao neizvesnost u pogledu ostvarivanja nekog budućeg događaja. Neizvesnost predstavlja odsustvo ubeđenosti, sigurnosti, odnosno odsustvo stanja izvesnosti. Neizvesnost postoji kada pojedinci ne poseduju dovoljno informacija o okruženju, te nisu u stanju da kvantifikuju rizik, odnosno ne znaju verovatnoću ostvarenja nepoželjnog ishoda. Neizvesnost i izvesnost su subjektivne kategorije dok je rizik objektivna kategorija, budući da najveći deo onoga čime se čovečanstvo uopšte bavi nosi sa sobom rizik. Rizik je stanje u kome postoji mogućnost negativnog odstupanja od poželjnog ishoda koji očekujemo ili kome se nadamo. Rizk postoji u uslovima potpune informisanosti, kada je moguće objektivno utvrditi verovatnoću ostvarenja lošeg ishoda. Sa pravnog aspekta rizik predstavlja mogućnost nastupanja neizvesnog događaja koji ne zavisi od volje zainteresovanih lica i čije je osiguranje dopušteno javnim poretkom i moralom.
Osnovna karakteristika rizika neizvesnosti može biti ugrožena ukoliko učesnici u osiguranju svojom voljom prouzrokuju njegovo ostvarenje. Svaki rizik ne može biti obuhvaćen osiguranjem. Da bi to bio, mora ispunjavati određene uslove:

•    mogućnost nastanka događaja, odnosno mogućnost realizacije rizika,
•    mora da postoji neizvesnost nastanka događaja,
•    da predstavlja opasnost od realizovanja ekonomski štetnog događaja,
•    rizik se mora ponavljati, odnosno ne sme biti izolovan,
•    mora da bude nezavisan od volje osiguranika i drugih zainteresovanih lica,
•    da je dozvoljen zakonom, javnim poretkom i moralom,
•    neophodna je disperzija rizika u prostoru i vremenu,
•    homogenost rizika.