Upravljanje u bezbednosnom menadzmentu u privatnom sektoru

1. Uvod
Sve intezivniji proces globalizacije i promene na mađunarnodnim odnosima koje su usledile nakon hladnog rata doprinele su stvaranju dileme po pitanju bezbednosti, kao i potrebu za takoreći rekalkulacijom trenutnog stanja i ponovnog sagledavanja značaja same bezbednosti, kao i načina njenog ostvarivanja.
Još je Beri Buzan u svom delu „Narod, države i strah“ dokazao da se bezbednost ne odnosi samo na države već i na celokupne ljudske zajednice čime je pokopao dobar deo teorija. On je razvio teorije na kojoj se bezbednost ljudskih zajednica temelji na pet stubova ok kojih svaki predstavlja jednu oblast, vojnu, političku, ekonomsku, društvenu i ekološku.
Teorije bezbednosti, definisanje, potrebe, tumačenje, sve to doživelo je sve veću ekspanziju u svojim pristupima, što predstavlja neophodnost približavanja i razumevanja njene neophodnosti kao i posledica narušavanja bezbednosti ali i postupaka koji sprečavaju njeno narušavanje. Zbog sve većih potreba za što sistematičnijim pristupima, za što većim akademskim kadrovima, koji prolaze kroz sve intezivnije obrazovanje pa sve do iskustvenih činjenica danas smo dobili nauku koja se zove bezbednosni menadžment, što je još bitnije sve veći stepen privatizacije, kompleksnije potrebe bezbednosti koje nas dovode kako do bogatih pojedinaca, transnacionalnih kompanija pa i do običnog pojedinca koji želi povećati stepen sopstvene bezbednosti, pred nas postavlja veoma bitnu temu za razmišljanje, a to je kako se vrši, koji je značaj i šta je to upravaljnje u bezbednosnom menadžmentu u privatnom sektoru. Ovu temu ću sistematično predstaviti u ovom radu i detaljno objasniti on što je po meni bitno za razumevanje i objašnjavanje ove nauke.
2. . Shvatanje bezbednosnog menadžmenta
„Bezbednosni menadžment u širem smislu predstavjla način organizovanja i upravljanja sistemom obebzeđenja koji se bavi čovekom, kao ključnim elementom svake organizacije, i njegovom korelacijom sa unutrašnjim i spoljašnjim okruženjem. Bezbednosni menadžment definiše i određuje zahteve i potrebe sistema obezbeđenja i uslovljava proces planiranja potreba, realizaciju i implementaciju planiranog, kontrolu, izvršavanje zadataka, aktivnosti i delatnosti postavljenih pred sistem obezbeđenja.“
Čak je i Henri Fajol na neki način dobrioneo sve intezivnijem značaju bezbednosnog menadžmenta, u svojoj teoriji organizacije i upravljanja on je uvideo veliki značaj koji nosi funkcija bezbednosti i zaštite. On je aktivnost obezbeđenja koja uključuje zaštitu imovine i lica svrstao u jednu od šest grupa aktivnosti neophodnih u jednoj orgnaizacji.
„Sistem bezbednosnog menadžmenta iz oblasti zaštite predstavlja integralnu komponentu opšteg menadžmenta na najvišem nivou hijerarhije, odnosno u okviru svojih poslova, samostalni menadžment preduzeća koji:
1. Definiše i određuje zahteve i potrebe sistema obezbeđenja, samostalno i u saradnji sa ostalim rukovodnim strukturama.
2. Ostvaruje proces planiranja potreba.
3. Obezbeđuje organizaciju, realizaciju i implementaciju planiranog kroz odlučivanje, vođenje, koordinaciju i kotrolu.
4. Omogućava neposredno i posredno izvršavanje zadataka, aktivnosti i delatnosti postavljenih ciljeva pred sistem obezbeđenja radi postizanja njegove primarne funkcije – zaštite imovine, lica i poslovanja.“
Sažeto bezbednosni menadžemnt je nauka o upravljanju u svakom smislu te reči koje doprinosi povećanju i osiguranju bezbednosti lica i imovine, pa sve do bezbednosti koja prevazilazi granice jedne države ne bitno da li oni pripadaju privatnom ili državnom sektoru. To je nauka koja omogućava obuhvata previše podataka, previše stvari da bi mogla biti svrstana u jednu definiciju, jer i sam pojam bezbednosti može biti posmatran iz više aspekata. Ali zbog opširnosti ove nauke proizilazi i to da menadžer koji bi na sebe preuzeo tako kompleksnu odgovornost mora imati određene kompetencije, i izrazite intelektualne sposobnosti, koje svakako prevazila sposobnosti prosečnog čoveka.