Upravljanje zalihama u preduzeću “Fadeks” a.d.

Upravljanje zalihama u preduzeću “Fadeks” a.d.

Apstrakt

Problem upravljanja zalihama i rezervama u savremenim preduzećima jeste veoma značajno pitanje. Problem upravljanja zalihama je pre svega ekonomske prirode. Ako bi se zalihe posmatrale izvan njihove ekonomske sfere, problema zapravo ne bi ni bilo, pa bi prenatrpanost određenih resursa moglo biti ocenjeno kao poželjno stanje. To se u prošlosti i dešavalo kada se ocenjivalo da su uspešna ona preduzeća koje su imala velike količine rezervi ili robe na zalihama, odnosno u skladištima. Efikasnost upravljanja zalihama i rad sa njima je u direktnoj vezi sa uvođenjem informatičke tehnologije i automatizacije u poslovanju. Uvođenje savremenih dostignuća naučno-tehničkog progresa se pozitivno odražava na smanjenje učešća živog rada u skladištima, a na drugoj strani je u stanju da menadžmentu preduzeća pruži pravovremenu i pouzdanu informaciju radi donošenja odgovarajuće odluke. Jedno i drugo pozitivno deluje na ekonomiju zaliha. Značajni efekti se posebno ostvaruju u uslovima projektovanja i funkcionisanja jedinstvenog informacionog sistema, od nabavnih organa, preko skladišta do subjekata koji se javljaju kao potrošači određenih resursa

Ključne reči: zalihe, obrtna sredstva, preduzeće, upravljanje.

UVOD

Zalihe podrazumevaju jako bitan faktor uspešnosti svakog preduzeća. Nepostojeće ili nedovoljne zalihe dovode u pitanje uspešno funkcionisanje preduzeća. S druge strane i prevelike zalihe su opasne za preduzeće, jer se njima blokiraju novčana sredstva, čime se često dovodi u pitanje izmirivanje drugih obaveza poslovnog sistema. Otuda potreba da se zalihama upravlja, kako bi se izbegli negativni efekti podcenjenih ili precenjenih zaliha i pronašao optimalan nivo zaliha, odnosno onaj nivo koji prouzrokuje najniže ukupne troškove.
Zalihe su složena ekonomska kategorija koja se pojavljuje u različitim oblicima angažovanih sredstava. One su instrumenti u prevazilaženju interlokalne i intertemporalne razlike i raznolikosti. Zalihe osiguravaju permanentnu proizvodnju, ali i potrošnju. Otuda se može reći da zalihe po svom značaju prevazilaze interese organizacije i da problem zaliha treba posmatrati integralno između svih subjekata koji učestvuju u snabdevanju poslovnog sistema. Na visinu zaliha u organizaciji utiču brojni faktori, ali su sledeći dominantni: obim i učestalost tražnje, vreme tražnje, uslovi snabdevanja, raspoloživa finansijska sredstva, mogućnost skladištenja, rizik skladištenja i organizovanost okruženja. Uslovi snabdevanja su bitni faktori za formiranje zaliha. U uslovima nestabilnog tržišta, kao što je na primer permanentan nedostatak ili smanjena ponuda, nameće se potreba za većim zalihama. Što veća nestabilnost, to su po pravilu i veće zalihe. Iz toga se izvlači zaključak da pouzdanost u obezbeđenju ima prioritetno mesto u određivanju nivoa zaliha.

„Pojam i teorija obrtnih sredstava“ jeste naslov prvog dela diplomskog rada u kome su predstavljena obrtna sredstva, vrste i ciklus kretanja obrtnih sredstava, njihova uloga u preduzeću, te utvrđivanje potrebne količine obrtnih sredstava za preduzeće.

„Upravljanje zalihama kao obrtnim sredstvima“ je naslov drugog dela rada i ovaj deo obuhvata pojašnjenje o razlozima držanja zaliha, vrste, veličinu i obim zaliha, te sistem upravljanja zalihama. U ovom delu su objašnjeni troškovi zaliha i potrebna optimalna količina zaliha za preduzeće.

„Zalihe u funkciji poslovanja preduzeća „Fadeks“ a.d.“ je treći deo rada u kome je predstavljeno preduzeće „Fadeks“ a.d. i način na koji se upravlja sa zalihama u ovom preduzeću.

1. POJAM I TEORIJA OBRTNIH SREDSTAVA

U široj literaturi obrtna sredstva se najčešće definišu kao deo poslovnih sredstava koja se jednokratnim ulaganjem mogu utrošiti u jednom reprodukcionom ciklusu. Ovo ujedno predstavlja njihovu osnovnu odliku. Druga njihova bitna odlika jeste da se obrtna sredstva najmanje jedanput obrnu u toku godine. Stoga, pod obrtnim sredstvima treba podrazumevati ona poslovna sredstva koja se jednokratnom upotrebom troše u poslovnim procesima i čija se vrednost preobražava iz novčanog oblika, kroz kružni tok, ponovo u novac i to najmanje jednom u toku godine.