Upravni akti

UVOD
Upravni akti su osnovna vrsta pojedinačnih pravnih akata koje u vršenju upravne delatnosti donosi uprava.Upravni akti kao pojedinačni pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinačno i konkretno pravilo za određeni slučaj i određeno lice.Osim upravnih akata, uprava može donositi i druge pojedinačne pravne akte, od kojih su najznačajniji ugovori, odnosno posebna vrsta ugovora koja se naziva upravni ugovor.
Upravni akt je pravni institut koji je, po ugledu na sudski akt, stvoren u prvoj polovini prošlog veka u Francuskoj uvezi sa vođenjem upravnog spora.U našem upravnom zakonodavstvu pojam upravnog akta neposredno je odredio Zakon o upravnim sporovima (1977)

POJAM UPRAVNIH AKATA

U vršenju upravne delatnosti uprave donose i vrše brojne i različite akte i radnje koji se razlikuju kako po vrsti i oblicima, tako i po pravnoj prirodi. Osnovno ubeležje akata uprave to {to ih donosi (odnosno vrši) uprava kada je to zakonom i drugim propisima odre|eno .Sa druge strane podela akata uprave počiva na razlikovanju pravnih akata (kao izjava volje) od materijalnih akata (kao ljudskih radnji) i njihovoj daljoj klasifikaciji prema različitim standardima (npr. na opšte i pojedinačne pravne akte. itd).Može se, dakle, reći da su akti uprave svi pravni akti (op{ti i pojedinačni) i materijalne radnje koje uprava donosi. pravni akti uprave su izjave volje organa uprave kojima se želi proizvesti neko (bilo pozitivno, bilo negativno) pravni) dejstvo. Kako se prema situaciji koju regulišu pravni akti dalje dele na opšte i pojedinačne; to se i pravni akti uprave mogu dalje deliti na opšte pravne akte uprave i pojedinačne pravne akte uprave. Opšti pravni akti uprave predstavljaju normativne akte uprave i nazivaju se upravni propisi. Najznačajniji pojedinačni pravni akti uprave su upravni akti i upravni ugovori. Materijalni akti uprave otmhvataju brojne i raznovrsne materijalne radnje uprave, koje se nazivaju upravne radnje.

UPRAVNI PROPISI
Upravni propisi su opšti pravni akti koje kao normativne akte donosi uprava. Normativni akti ili akti opšteg karaktera su po svojoj sadržini akti-pravila. Takvim aktima se stvaraju nove ili menjaju. odnosno ukidaju, postojeće pravne norme i time stvaraju nove ili menjaju, odnosno ukidaju, postojeće opšte pravne situacije koje iz njih proizilaze.
Normativne akte, odnosno propise, donosi skupština (npr. zakone, statute i odluke) i vlada, normativne akte mogu donositi i organi uprave. Normativnim aktima organa uprave ne mogu se ustanovljavati prava i obaveze građanima i pravnim licima, već se njima samo mogu bliže propisivati način i uslovi izvršavanja zakona i drugih podzakonskih akata skupštine i vlade. Prema našim propisima (Zakon o državnoj upravi Srbije), u normativne podzakonske opšte akte koje mogu donositi organi uprave (ministarstva) spadaju: pravilnik, naredba i uputstvo. Osim toga. organi uprave mogu donositi obavezne instrukcije i stručna uputstva i davati objašnjenja.
Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona i propisa Vlade radi njihovog izvršavanja. Naredbom se radi izvršavanja pojedinih odredba zakona i drugih propisa naređuje ili zabranjuje postupanje u određenoj situaciji koju ima opšti značaj. Uputstvom se propisuje način rada i vršenje poslova organa državne uprave, kao i preduzeća, ustanova i drugih organizacija kada vrše poverene poslove državne uprave u izvršavanju pojedinih odredaba zakona i drugih propisa. Pravilnike, naredbe i uputstva donosi funkcioner koji rukovodi organom državne uprave (npr. ministar)
Ovim aktima ne mogu se za građane, preduzeća, ustanove i druge organizacije ustanovljavati obaveze i prava koji nisu zasnovani na zakonu niti se mogu utvrđivati nadležnosti organa državne uprave. ure|uju se, kad je to određeno zakonom, obavezna pravila o načinu rada i postupanju organa, kao i preduzeća, ustanova i drugih organizacija, kada vrše poverene poslove državne uprave u primenjivanju zakona, kojima se obezbe|uje uspešno izvršavanje poslova.
Stručno uputstvo sadrži pravila za stručno organizovanje službe i za stručni rad zaposlenih u organima državne uprave i u dragim organima i organizacijama koje vrše poverene poslove državne uprave. Objašnjenjem se daje mišljenje koje se odnosi na primenu pojedinih odredaba zakona i drugih propisa.
Konkretnost kao obeležje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da se upravni akt odnosi na određenu konkretnu pravnu situaciju. To znači da pravna situacija na koju se odnosi upravni akt nije trajna i ponovljiva, već jednokratna i neponovljiva!
Antoritativnost kao obeležje upravnog akta ne može se uzeti kao njegovo bitno obeležje, iako se u pojedinim slučajevima ono javlja kao njegova karakteristika)
Antoritativnost kao bitno obeležje upravnog akta zastupaju oni autori koji polaze od shvatanja da se vršenje upravne delatnosti svodi na vršenje upravne vlasti. Autoritativnost upravne odluke postoji u jednom prikrivenom i potencijalnom obliku. Naime, kod ovih tzv. fnvorabilnih upravnih akata rešeno je u skladu sa zahtevom stranke, utvrđeno joj je ili priznato određeno subjektivno pravo a na stranci je odluka da će se ponašati u skladu sa utvrđenim pravom.
Kod favorabilnih upravnih akata nema autoritativnosati u smislu prinude i ja~e volje. Autoritativnost ne treba shvatiti usko kao vršenje vlasti i prinude, već kao stručno, efikasno i zakonito donošenje upravnih akata. Autoritativan je onaj upravni akt koji je zakonit, celishodan, efikasno donet i u skladu je su načelom, materijalne istine.
Donošenje akta se sastoji u rešavanju o konkretnim pravima, obavezama i pravnim interesima pravnih subjekata propisivanjem primarne dispozicije u upravnim stvarima a izvršenje akta može biti dobrovoljno ili prinudno (sudsko i administrativno). Autoritativnost upravnog akta gubi svoje klasično značenje pogotovu u uslovima upotrebe informacione tehnologije pri izdavanju upravnih akata koji se shvataju ne kao “akti vlasti” već kao informacione usluga .
Jednostranost postoji kada jedna strana u pravnom odnosu određuje i obaveze druge strane. Ponekada se autoritativnost izjednačava sa jednostrano{ću. Međutim, dok autoritativnosi označava odnos između dve strane u kojoj jedna istupa sa jačom voljom, dotle jednostranost označava situaciju u kojoj jedna strana u pravnom odnosu određuje prava i obaveze druge sirane. Jednostranost je šira od autoritativriosti, jer jednostranost nužno ne podrazumeva i autoricativnost
dok autoritativnost obavezno padrazumeva i jednostranost. Jednostranost ukazuje da su upravni akti rezultat izjave volje jednog subjekta, odnosno da je normativna sadržma akta isključivo stvar njegovog donosioca. To znači da broj subjekata koji učestvuju u donošenju jednog akta nije bitan. Bitno je da li izjavljena volja utiće na uobiičavanje (stvaranje) normativne sadržine upravnog akta kojim se reguli{e (rešava) upravnopravni odnos.)
Pravno dejstvo kao obeležje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak. To znači da se prornene u konkretnim pravnim situacijama vezuju direktno za donošenje upravnog akta. Zasnovanost na zakonu, odnosno drugom pravnom propisu (npr. uredbi), kao obeležje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da je donošenje upravnog akta moguće samo ukoliko postoji zakonski osnov za to. Zasnovanost na zakonu znači primenu principa zakonitosti u donošenju upravnih akata, odnosno pravilo da upravni akt mora biti donet ne samu na osnovu zakona, već i u okviru zakonom utvrđenih ovlaŠćenja. Opšta je pretpostavka da su svi upravni akti u trenutku donošenja zakoniti. Što znači da se nezakonitost ili neki drugi nedostatak (npr. necelishodnost) upravnog akta uvek mora posebno i utvrditi. Sa druge strane, zasnovanost na zakonu znaci da je upravni akt koji nije donet na osnovu zakona nezakonit i da kao takav mora biti uklonjen iz pravnog poretka.