UVOD
Upravni akti su osnovna vrsta pojedinačnih pravnih akata koje u
vršenju upravne delatnosti donosi uprava.Upravni akti kao
pojedinačni pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinačno i
konkretno pravilo za određeni slučaj i određeno lice.Osim upravnih
akata, uprava može donositi i druge pojedinačne pravne akte, od
kojih su najznačajniji ugovori, odnosno posebna vrsta ugovora koja se
naziva upravni ugovor.
Upravni akt je pravni institut koji je, po ugledu na sudski akt,
stvoren u prvoj polovini prošlog veka u Francuskoj uvezi sa vođenjem
upravnog spora.U našem upravnom zakonodavstvu pojam upravnog
akta neposredno je odredio
Zakon
o upravnim sporovima (1977)
1.POJAM UPRAVNIH AKATA
U vršenju upravne delatnosti uprave donose i vrše brojne i
različite akte i
radnje koji se razlikuju kako po vrsti i oblicima, tako i po pravnoj
prirodi. Osnovno ubeležje akata uprave to {to ih donosi (odnosno vrši)
uprava kada je to zakonom i drugim propisima odre|eno
1
.
Sa druge
strane podela akata uprave počiva na razlikovanju pravnih akata (kao
izjava volje) od materijalnih akata
(kao ljudskih radnji) i njihovoj daljoj klasifikaciji prema različitim
standardima (npr. na opšte i pojedinačne pravne akte. itd).Može se,
dakle, reći da su akti uprave svi pravni
akti
(op{ti i pojedinačni) i
materijalne radnje koje uprava donosi. pravni akti uprave su izjave
volje organa uprave kojima se želi proizvesti neko (bilo pozitivno, bilo
negativno) pravni) dejstvo. Kako se prema situaciji koju regulišu
pravni akti dalje dele na opšte i pojedinačne; to se i pravni akti uprave
mogu dalje deliti na opšte pravne akte uprave i pojedinačne pravne
akte uprave. Opšti pravni akti uprave predstavljaju normativne akte
1
Nikola Stepanovi},Stevan Lili},Upravno pravo,Beograd,1991,str 189
1
uprave i nazivaju se upravni propisi. Najznačajniji pojedinačni pravni
akti uprave su upravni akti i upravni ugovori.
Materijalni akti uprave otmhvataju brojne i raznovrsne
materijalne radnje uprave, koje se nazivaju upravne radnje.
2. UPRAVNI PROPISI
Upravni propisi su opšti pravni akti koje kao normativne akte
donosi uprava. Normativni akti ili akti opšteg karaktera su po svojoj
sadržini akti-pravila. Takvim aktima se stvaraju nove ili menjaju.
odnosno ukidaju, postojeće pravne norme i time stvaraju nove ili
menjaju, odnosno ukidaju, postojeće opšte pravne situacije koje iz njih
proizilaze.
Normativne akte, odnosno propise, donosi skupština (npr.
zakone, statute i odluke) i vlada, normativne akte mogu donositi i
organi uprave. Normativnim aktima organa uprave ne mogu se
ustanovljavati prava i obaveze građanima i pravnim licima, već se
njima samo mogu bliže propisivati način i uslovi izvršavanja zakona i
drugih podzakonskih akata skupštine i vlade. Prema našim propisima
(Zakon o državnoj upravi Srbije), u normativne podzakonske
opšte akte koje mogu donositi organi uprave (ministarstva) spadaju:
pravilnik, naredba i uputstvo. Osim toga. organi uprave mogu
donositi obavezne instrukcije i stručna uputstva i davati objašnjenja.
Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona i propisa
Vlade radi njihovog izvršavanja.
2
Naredbom se radi izvršavanja
pojedinih odredba zakona i drugih propisa naređuje ili zabranjuje
postupanje u određenoj situaciji koju ima opšti značaj. Uputstvom se
propisuje način rada i vršenje poslova organa državne uprave, kao i
preduzeća, ustanova i drugih organizacija kada vrše poverene poslove
državne uprave u izvršavanju pojedinih odredaba zakona i drugih
propisa. Pravilnike, naredbe i uputstva donosi funkcioner koji
rukovodi organom državne uprave (npr. ministar)
Ovim aktima ne mogu se za građane, preduzeća, ustanove i
druge organizacije ustanovljavati obaveze i prava koji nisu zasnovani
2
Nikola Stepanović,Stevan Lilić,Upravno pravo,Beograd,1991,str 190
2
dobrovoljno ili prinudno (sudsko i administrativno). Autoritativnost
upravnog akta gubi svoje klasično značenje pogotovu u uslovima
upotrebe informacione tehnologije pri izdavanju upravnih akata
koji se shvataju ne kao "akti vlasti" već kao informacione usluga .
Jednostranost postoji kada jedna strana u pravnom odnosu određuje i
obaveze druge strane. Ponekada se autoritativnost izjednačava sa
jednostrano{ću. Međutim, dok autoritativnosi označava odnos između
dve strane u kojoj jedna istupa sa jačom voljom, dotle jednostranost
označava situaciju u kojoj jedna strana u pravnom odnosu određuje
prava i obaveze druge sirane. Jednostranost je šira od
autoritativriosti, jer jednostranost nužno ne podrazumeva i
autoricativnost
dok autoritativnost obavezno padrazumeva i jednostranost.
Jednostranost ukazuje da su upravni akti rezultat izjave volje jednog
subjekta, odnosno da je normativna sadržma akta isključivo stvar
njegovog donosioca. To znači da broj subjekata koji učestvuju u
donošenju jednog akta nije bitan. Bitno je da li izjavljena volja utiće
na uobiičavanje (stvaranje) normativne sadržine upravnog akta kojim
se reguli{e (rešava) upravnopravni odnos.)
Pravno dejstvo kao obeležje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da
upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni
poredak. To znači da se prornene u konkretnim pravnim situacijama
vezuju direktno za donošenje upravnog akta. Zasnovanost na zakonu,
odnosno drugom pravnom propisu (npr. uredbi), kao obeležje
upravnog akta proizilazi iz okolnosti da je donošenje upravnog akta
moguće samo ukoliko postoji zakonski osnov za to. Zasnovanost na
zakonu znači primenu principa zakonitosti u donošenju upravnih
akata, odnosno pravilo da upravni akt mora biti donet ne samu na
osnovu zakona, već i u okviru zakonom utvrđenih ovlaŠćenja. Opšta
je pretpostavka da su svi upravni akti u trenutku donošenja zakoniti.
Što znači da se nezakonitost ili neki drugi nedostatak (npr.
necelishodnost) upravnog akta uvek mora posebno i utvrditi. Sa druge
strane, zasnovanost na zakonu znaci da je upravni akt koji nije donet
4
na osnovu zakona nezakonit i da kao takav mora biti uklonjen iz
pravnog poretka.
Zasnovanost upravnog akta na zakonu podrazumeva i
mogućnost sudske zaštite
(tzv. upravni
spor) u slučaju da neko lice smatra da je upravni akt koji
se odnosi na njega nezakonit, odnosno da su nezakonitim upravnim
aktom povredena neka njegova prava;
Izvr{nost kao obeležje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da se
upravni akt kojim se utvrđuju obaveze za stranku mogu prinudno
izvršiti. Izvrsnost kao mogućnost prinudnog izvršenja upravnog akta
karakteristična je za one upravne akte kojima se utvrđuje neka
obaveza
toga izvr{nost onih upravnih akata kojima je priznato neko
pravo nema obeležja prinudnog izvršenja, već se javlja kao
proceduralna situacija na osnovu koje lice kome je priznato neko
pravo može da pristupi njegovoj realizaciji.
Upravna stvar kao obele`je upravnog akta proizilazi iz okolnosti
da se upravni akti izdaju povodom donošenja upravnih odluka. Kao
što već istaknuto, u našem upravnom zakonodavstvu upravna stvar
nije izričito zakonski detinisana. ali se na osnovu ustavnih i zakonskih
tekstova (npr. Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o
upravnim sporovima) na posredan način upravna stvar može odrediti
kao ona "stvar", tj. pravna situacija, u kojoj se "
rešava o pravima,
obavezama ili pravnim interesima pojedinca ili pravnog lica n
pojedinačnom slučaju"
Prema našim zakonima (i sudskoj praksi) za upravnu stvar je
bitno da se radi o pravnom i konkretnom odlučivanju u pojedinačnom
slučaju. Prema tome, u užem smislu,
upravna
stvar predstavlja
pravnu situaciju u kojoj se. snovo pravnih propisa, rešava o pravima,
obavezama ili pravnim interesima nekog lica u pojedinačnom slučaju.
Upravne stvari predstavljaju konkretne pravne situacije koje se
rešavaju u upravnom postupku putem upravnih akata i one su glavni
predmet upravnog postupka. Za upravnu stvar, dakle, bitno je da je
re~ o odlučivanju u pojedinačnom slučaju.
3
Kao što je već istaknuto,
3
Zoran Tomi},Upravno pravo,Beograd,1998,str 320
5
interesima u konkretnoj upravnoj stvari. lako izraz upravni akt
najviše odgovara našim pozitivnim propisima, za njihovo
označavanje se najčešće izričito ne upotrebljava ovaj naziv, već se
koriste drugi izrazi. Umesto izraza upravni akt u našim pozitivnim
propisima koriste izrazi kao Što su rešenje ili nalog (naređenje); Mogu
se uočiti sličnosti i razlike upravnog akta u odnosu na druge akte
uprave, odnosno druge pravne akte. Upravnom aktu (npr. rešenje) i
upravnom propisu (npr. pravilnik organa uprave) zajedničko je to što
su i jedan i drugi autoritativni i pravni akti vlasti, dok se razlikuju po
tome šio je upravni akt pojedinačan, a upravni propis Opšti pravni
akt. Upravni akt (npr. rešenje) i sudski akt (npr. presuda) imaju
zajedničko to Što i jedan i drugi predstavljaju pravne akte vršenja
državne vlasti u pojedinačnim situacijama, a razlikuju se po tome što
se upravnim aktimii određuje dispozicija, dok se sudskim aktima
određuje sankcija. Upravne akte treba razlikovati i od velikog broja
materijalnih radnji izvršenja prava (sa ili bez primene prinude) koje
se obavljaju u procesu primene zakona. Iako su i upravni akti i
materijalni akti (npr. upravne radnje) pojedinačnog karaktera, postoji
bitna razlika u tome {to su upravni akti pravni akti, dok su
materijalni akti ljudske radnje.
3.VRSTE UPRAVNIH AKATA
U zavisnosti od različitih merila i osnovnih obeležja, moguće su i
različite podele upravnih akata. Zbog toga je, prema shvatanjima
pojedinih autora, moguće odrediti i različite vrste upravnih akata.
7
