Urbani svet:Menja pogled na globalni biznis

1.UVOD

Svaki grad je deo jednog unutar sebe povezanog urbanog sistema, koji je sa
druge strane deo regionalnog, nacionalnog i internacionalnog urbanog sistema. Na taj
način gradovi čine kompleksnu međusobno povezanu mrežu. Urbani sistemi organizuju
prostor kroz hijerarhiju gradova različitih veličina i funkcija. Mnogi od ovih
hijerarhijski organizovanih urbanih sistema pokazuju zajedničke osobine u zavisnosti
od relativne veličine i prostora na kojima se gradovi nalaze.
Ako se proučavaju urbani sistemi i njihove osobine, prvo sto se moze zapaziti
je da pojedini gradovi vremenom postaju centri tržišta. Prema teoriji centralnih mesta
[Christaller, 1966; prvi put objavljeno 1933.] hijerarhija centralnih mesta razvija se kao
rezultat distribucije ljudi kojima su potrebna dobra i servisi. Teorija centralnih mesta
teži da objasni tendenciju da centralna mesta budu organizovana u hijerarhijski sistem,
analizirajući relativnu veličinu i geografski prostor gradova kao funkciju ponašanja
potrošača. Osnovna postavka Kristalerove teorije je da će najmanje naselje unutar
urbanog sisteme moći da ponudi samo ona dobra i usluge koje zadovoljavaju
svakodnevnu potrošnju (na primer pekaru i prodavnicu osnovnih životnih namirnica) i
da će ova mala naselja biti relativno blizu jedna drugima zbog toga što potrošači neće
biti spremni da putuju predaleko kako bi došli do ovih dobara i usluga.

1

Tržišta se menjaju gde i kako svet posluje .Za poslednje tri decenije ,oni su izvor jeftine ali sve kvalifikovane radne snage .Njihovi brzorastuće gradovi su puni milionima novih potrošača i sve više prosperitetna,koji pružaju novo tržište za rast globalnih korporacija u vreme kada je veliki deo razvijenog sveta suočen sporiji rastom kao rezultatom starenja.Međutim,broj velikih kompanija iz sveta u nastajanju će porasti,prema novom izveštaju McKinsei Global Institute (MGI ).Ovaj moćni talas novih kompanija može duboko izmeniti konkurentsku dinamiku širom sveta.

Dolazi talas nastajanju kompanijama na tržištu
MGI Ričard Dobs i Jaana Remes su razgovarati o pomaku globalnog pogleda kompanije I kako bi dolazeći talas kompanija na tržištu mogao da izmeni postojeću globalnu dinamiku kompanija I lidera u gradu.
Naše istraživanje pokazuje da će učešće ovih ekonomija od Fortune Global 500 kompanija verovatno skočiti na više od 45 odsto do 2025,u odnosu na samo 5 procenata u 2000 (Grafik 1).
To je zato što,dok tri četvrtine od 8.000 svetskih kompanija sa godišnjim prihodom od $ 1 milijardu ili više danas u razvijenim ekonomijama ,mi prognoziramo da bi dodatnih 7,000 dostignule tu veličinu za nešto više od deset godina ,a 70 odsto njih će najverovatnije doći iz tržišta u razvoju.
Da bi ovaj dramatičan pomak u ravnoteži globalne korporativne moći u perspektivi funkcionisao, imajte na umu da su mnoge od najvećih svetskih kompanija ostvarile svoj trenutni status za generacije:više od 40 odsto od 150 zapadnoevropskih kompanija Fortune prošlogodišnjeg Global 500 je osnovao pre 1900.