Fakultet za poslovne studije i pravo
Beograd
Seminarski rad
Ustanova konzula
Predmet: Diplomatsko i konzularno pravo
Profesor: Student:
Prof. dr Dušan Vasić VladimirRadisavljević
br. indexa I75/13
kons. jedinica: Grupa 3
Vrnjačka Banja
Maj 2017.godine
Istorijat ustanove konzula
2
SADRŽAJ
:
Uvod…………………………………………………………………………………..3
1. Istorijat ustanove konzula………………………….………………………..4
2. Otvaranje konzulata…………………………………………………………5
3. Vrste i rang konzula…………………………………………………………6
4. Patentno pismo i egzekvatura…………….…………………………………6
4.1.
Privremeni vršilac dužnosti-žeran…………………………….………...7
4.2.
Osoblje konzulata……………...…………………………………………7
4.3.
Konzularni kor ………………………………………….……………….9
5. Konzularne funkcije…………………………………………………………9
5.1.
Konzularne funkcije u odnosu na subjekte prema kojima se vrše…..10
5.2.
Državljanstvo i konzularne funkcije …………………………………11
5.3.
Opštenje konzulata sa organima države prijema……………………..11
6. Povlastice i imuniteti ………………………………………………………12
6.1.
Povlastice i karijerni konzuli ………………………………………….12
7. Prekid konzularnih odnosa, zatvaranje konzulata i prestanak
funkcije člana konzulata……………………………………………………13
Zaključak………………………………………………………………….…………14
Literatura……………………………………………………………………………15
Istorijat ustanove konzula
4
1. ISTORIJAT USTANOVE KONZULATA
Preteče ustanove konzulata vuku koren od davnih vremena i javljaju se kao posledica
prvih trgovačkih odnosa izmedju plemena i naroda, a i pojave boravka stranaca -trgovaca na
teritoriji drugih država i naroda. Ustanova je potekla iz želje trgovci, koji se nalaze u stranim
zemljama, sa potpuno različitim civilizacijama i pravnim sistemima da medjusobne sporove i
sukobe ne rešavaju pred organima te strane zemlje, već u krugu svojih sunaronika. Stranci koji
su živeli u staroj Grčkoj birali su medju sobom zaštitnike, takozvane
prostate
koji su delovali
kao posrednici i neka vrsta sudija u njihovim pravnim i političkim odnosima s vlastima države
boravka. U cilju zastite svoje trgovine i gradjana, grčke države-gradovi ustanovljavaju instituciju
proksena
. U Rimu se takodje javlja ustanova koja je prvenstveno namenjena rešavanju sporova
izmedu stranaca (uglavnom trgovaca) i stranaca i rimskih gradjana –tzv. biro
praetor
peregrinusa
(pretor za strance) koji je ove sporove sudio ne po vazećem rimskom pravu, već po
ius gentiumu, mešavini postojećih pravila medjunarodne trgovine i odredaba zakonodavstva
pojedinih stranih zemalja. Posle propasti Zapadnog rimskog carstva, Vizantija postaje centar
trgovačkih poslova i Carigrad i vizantijske gradove naseljava znatan broj stranaca. Te kolonije
dobile su izvestan stepen autonomije u odnosu na vlasti teritorijalne države, s pravom, da imaju
sopstvene magistrate, kasnije prozvane konzuli. Posle propasti Rimskog carstva i stvaranja
arapskih država, muslimanske države daju posebna prava trgovcima iz Evrope, sistem zastite
koji je dobio naziv rezim kapitulacija. Moze se konstatovati da se institucija magistrata javlja
svuda gde se javlja medjunarodna trgovina: u Kini, Indiji i arapskim zemljama.
Pravila o konzulatima i konzulima tog perioda bila su deo pomorskog prava. Prvi kodeks
o funkcijama konzula pojavljuje se u XI veku i nosi naziv
Tabula Amalfiana.
1
Propast Vizantije i tursko osvajanje Carigrada 1453. godine nece izazvati prestanak
ustanove konzula. Npr. italijanski gradovi i francuski kraljevi dobijaju od Turske posebne
koncesije u vidu kapitulacija. Takvim koncesijama stranci dobijaju potpuno eksteritorijalni
status, a ovlascenja konzula prelaze i na krivičnu i upravnu (policijsku) nadležnost.
Konsolidacija monarhija u feudalnom sistemu doprineće u XVI veku jos širem razvoju
gradova i medjunarodne trgovine, a time i ustanove konzula. Tada konzuli gube svoju raniju
karakteristiku izabranih sudija i postaju funkcioneri država, koji se salju u stranu državu sa
izvesnim diplomatskim funkcijama i odgovarajućim privilegijama i imunitetima.
Prva polovina XVII veka doneće afirmaciju nacionalnog suvereniteta i nezavisnosti
država, odnosno države su pocele da prosiruju svoju jurisdikciju na sva lica koja se nalaze na
njihovoj teritoriji, uključujući i strance, i karakter konzularnih funkcija bitno se izmenio. Kraj
XVIII veka dovodi do ukidanja sistema kapitulacija naročito u zapadnoj Evropi. Medjutim, pre
svoje univerzalne kodifikacije na Bečkoj konferenciji 1963. godine, medjunarodno običajno
1
M. Mitić, S. Djordjević,
Diplomatsko i konzularno pravo
, Beograd, 2007., str. 164.
Istorijat ustanove konzula
5
pravo je, u pogledu statusa i funkcija konzulata, u medjuvremenu potvrdeno ne samo kroz praksu
većine članica svetske zajednice, nego i kroz stotine dvostranih konzularnih konvencija i drugih
ugovora koji obuhvataju i delatnost konzulata, postepeno unoseći i nove konzularne funkcije.
Prvi konzulati u Srbiji otvoreni su na pocetku XIX veka kada Srbija nije bila priznata kao
nezavisna država i kada su turske okupacione vlasti bile u Beogradu. Početkom XX veka,
Kraljevina Srbija je pored počasnih konzula imala konzulate sa karijernim konzulima u
Budimpešti, Solunu, Skoplju, Bitolju i Pristini. Godine 1907. otvoren je konzulat u Egiptu.
Iako je ustanova konzulata veoma stara, prvi ozbiljni pokušaji kodifikacije konzularnog
prava javljaju se u XIX veku. To nisu nikakve medjudržavne kodifikacije, nego pre svega
privatne, od strane naučnika koji su se bavili medjunarodnim pravom, uključujući i Institut za
medjunarodno pravo, Svetko udruženje za medjunarodno pravo, Harvarski pravni fakultet.
Pokusaji kodifikacije konzularnog prava na medjudržavnom nivou javljaju se tek pocetkom XX
veka. Havanska konvencija je do Bečke konvencije o konzularnim odnosima od 1963.
konvencija koja uredjuje imenovanje konzula, njegova ovlasšćenja i funkcije, kao i prestanak
konzularnih funkcija. Društvo naroda pokušaće da pripremi prvu univerzalnu kodifikaciju
medjunarodnog prava o konzulima, ali do kraja delovanja ove organizacije neće doći do
usvajanja konvencije. Ovo pitanje doći će na red Komisije UN za medjunarodno pravo i
konačno doživeti potpunu kodifikaciju na Bečkoj konferenciji 1963. godine. Opšti pregled
pokazuje to da konzularno pravo podrazumeva skup pravila kojima se reguliše status konzula i
njihova delatnost.
2. OTVARANJE KONZULATA
Bečka konvencija o konzularnim odnosima predvidja da se konzulat može otvoriti na
teritoriji države prijema samo uz njenu saglasnost. Saglasnost se odnosi ne samo na otvaranje
konzulata, nego i na sedište konzulata. Svaka država samostalno odlučuje u kojim će mestima na
svojoj teritoriji dozvoliti otvaranje stranih konzulata. Medjutim, ukoliko u odnosnom mestu
postoji strani konzulat, a sa državom prijema postoji sporazum odnosno saglasnost za (obicno
recipročno) otvaranje konzulata, to je i politički i pravno veoma teško odbiti otvaranje konzulata
i drugoj državi.Rang konzulata i konzularno područje tj. teritorija drzave prijema na kojoj će
novootvoreni konzulat vršiti funkcije takodje se odredjuju na osnovu odobrenja države prijema.
Konzularno područje se odredjuje na osnovu teritorijalne podele države prijema (pojedine
teritorijalne jedinice, saglasno ustavnom uredjenju te države). Saglasnost države prijema
potrebna je i u slučajevima da generalni konzulat ili konzulat žele da otvore vicekonzulat ili
konzularnu agenciju u mestu van onog u kome se generalni konzulat odnosno konzulat nalazi.
Izričiti prethodni pristanak države prijema takodje je potreban za otvaranje kancelarije kao dela
postojećeg konzulata van mesta u kome je sedište konzulata.
