Odlomak

USTAVNI SUD REPUBLIKA SRBIJA

Još je davne 1963. Godine socijalistička Jugoslavija, prva i jedina odsocijalističkih zemalja, uspostavila Ustavni sud, i tako se uz mnoge drugeusvojene institucije, kao i prava i slobode građana kojima se odlikovao tzv. „zapadni obrazac“ ustavnosti i ustavnog uređenja, približila trajnim ineprikosnovenim vrednostima liberalno – demokratske ustavnosti. Izmeđuostalog, upravo je ustavni sud bio jedan od razloga zbog kojih se naša bivšadržava, socijalistička federacija Jugoslavija, razlikovala od ostalih državasocijalističkog uređenja, i zbog čega su je ustavni teoretičari i brojnianalitičari tadašnjeg vremena izdvajali kao atipičnu, zemlju koja je odstupilaod stroge i bezuslovne predanosti načelima socijalističkog ustrojstva države iprava.
Naša tadašnja država uspostavila je instituciju koja će se samim svojim ustrojavanjem, a naročito svojim delovanjem, suprotstaviti neprikosnovenom opredeljenju socijalističkih država – načelu jedinstvavlasti. Uvođenjem ustavnog suda socijalistička Jugoslavija i njene federalne jedinice načinile su, za ono vreme i ostatak socijalističkog sveta, korak odsedam milja i ustalasale jednoumnost socijalističkog pogleda naneprikosnovenu, kako poziciju, tako i ulogu, pa i neokrnjenu snagupredstavničkog tela. Delujući u takvom državnoorganizacijskom, ustavnom, pa iideološkom okruženju, taj ustavni sud samoupravnosocijalističke države bio je, istini za volju, i naročito po svom učinku, daleko od vizije Merkla i Kelzena, ali je, bez sumnje, bio svetlost koja je, već samom svojom pojavom, najavila preporod misli o potrebi i realnosti kontrole ustavnosti izvaningerencija samog predstavičkog tela, koje ju je, vršeći tu samo – iliautokontrolu po socijalostičkom modelu u potpunosti obesmišljavalo. Republika Srbija načinila je svoj sledeći korak na putu razvoja iunapređenja ustavnosudske vlasti i ustavnosudskog organizovanja donošenjemsvog prvog samostalnog ustava, nakon gubitka svoje ustavne, pa i državnesamostalnosti stvaranjem zajedničke države iz prvih decenija prošlog stoleća. Naime, 1990. U Republici Srbiji je donet Ustav kojim je, makar simbolično, Srbija povezala svoju uzorno razvijenu ustavnost XIX i početka XX stoleća sa
svojom modernom ustavnošću, koja je po mnogim načelima i institucijama koje jeodlikuju i obnovljena ustavnost države Srbije iz doba njene državne iustavnopravne suverenosti. Ovim svojim Ustavom Srbija se distancirala odmanira socijalističkog državnog i društvenog uređenja i, poštujući svojusopstvenu, autentičnu i respektabilnu ustavnu baštinu, okrenula iskustvimaevropskih i svetskih razmera vrednosno potvrđenim postulatima ustavnog isvakog drugog uređenja demokratske, socijalno pravedne države zasnovane napunoj ravnopravnosti njenih građana čija su prava ujemčena nizom ustavomuspostavljenih institucija. Svoje mesto, s pravom i punim poštovanjem našao jei Ustavni sud, obnovljena i novoj ustavnosti upodobljena institucija koja tekovim svojim ustavnim oblikovanjem postaje Kelzenovski stražar ustavnogapoštovanja, čuvar ustavnog i opštepravnog sklada.

Od nedavno, pred nama je, novi Ustav Republike Srbije, donet 2006. Godine. Jedno od pitanja gde su pisci ovog Ustava bili najdelotvorniji jesteupravo pitanje ustavnog suda.

Ovaj kratak osvrt na uspostavljanje i razvoj ustavnog sudstva uRepublici Srbiji smatrali smo neophodnim „miljeom“ u kome se, nužno, posmatra i ceni svaka odluka koju ovaj Sud donese, i čiji su odraz same teodluke. Naime, praksa ovoga Suda, naročito ona „postsocijalistička“, bogata jeodlukama koje su bile od velikog značaja za naše društvo, koje su, s jedne straneproistekle iz datih društvenih prilika, a sa druge, imale ogroman povratniuticaj na samo društvo i promene koje su se dešavale. Ustavotvorac je proširio ustavno određenje ustavnog suda koji sedefiniše kao „samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost izakonitost i ljudska i manjinska prava“. Iako se zaštitom ustavnosti izakonitosti u suštini štite, u krajnjoj liniji, upravo ljudska prava, koja susuštinski razlog postojanja potrebe za ustavnim uređenjem uopšte, i preko čijezaštite se i obezbeđuje sfera garantovanih prava i slobode građana, potencirana, na prvi pogled složena – dvostruka priroda Ustavnog suda, i kaozaštitnika ljudskih i manjinskih prava proistekla je iz činjenice što je novimUstavom predviđena ustavna žalba, kao pravni instrument putem koga seostvaruje neposredna zaštita ustavom ujemčenih prava.
Promene su izvršene iu pogledu sastava Ustavnog suda, načina izbora njegovih članova, njihovogmandata i pravnog položaja, ali i u pogledu nadležnosti Ustavnog suda i načinana koji se te nadležnosti vrše. Odluke Ustavnog suda Republike Srbijekoje su imale veliki uticaj na društvoUstavni sud je u više navrata odlučivao o jednom od najstarijih i, pomnogo čemu, najvažnijih političkih prava građana, o biračkom pravu. U vezi sa V. Više o novom Ustavu i ustavnom sudstvu: R. Marković, „Ustav Republike SRbije od 2006. – kritički pogled“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 2/2006. Str. 26 – 31. I isti autor, „Ustavni sud u Ustavu Republike Srbije od 2006. Godine“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 2/2007, str. 19 – 46. O. Vučić, „Novi Ustav Republike Srbije i Ustavni sud – učinjene izmene – neka otvorena pitanja“, Pravna riječ, 10/2007, str. 131 – 145.
O ovoj novoj nadležnosti Ustavnog suda Republike Srbije videti rad B. Nenadić, „Ustavni sudSrbije kao „žalbeni“ sud“, Pravna riječ, 10/2007, str. 175 – 205.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pravo

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese