Uticaj inovacija na razvoj medija u zemljama u tranziciji

UVOD

Zemlje u tranziciji se moraju uklopiti u te moderne tokove razvoja tako što će formulisati svoju strategiju nacionalnog razvoja i utvrditi svoje komparativne prednosti u uslovima nove ekonomije.
Tehnologija je danas jedna od najčešće upotrebljavanih reči i to kako u naučnoj literaturi, tako i u običnom govoru. Skoro da nema aktivnosti u kojoj nije prisutna tehnologija. Tehnologija predstavlja odnos čoveka prema prirodi i društvu i napore koje on čini u cilju zadovoljavanja svojih potreba.
Poslednje dve decenije dvadesetog veka obeležili su globalni socijalni procesi čiju osnovu čine tehnološko ekonomska i komunikaciono informaciona povezanost.
Odnos medija i države jedna je od veoma značajnih relacija u demokratskom društvu koja osvetljava nivo kvaliteta dostignutog društvenog razvoja. Ovo pitanje je posebno važno u zemljama u tranziciji jer može biti test ukupnih promena iako su one mnogo kompleksnije i sveobuhvatnije od same rekonstrukcije medijskih sistema i uloge država u tim procesima.
Položaj medija i odnos države prema njima biće sagledan u širem smislu kroz odnos države prema medijskom sistemu u celni.
Kreativna upotreba Interneta u kontekstu razvojne strategije zemalja u tranziciji zahteva plansku podršku, zato što nije „nova ekonomija“ ta koja se razvija kao novi, četvrti sektor. Nekada davno obrada zemlje i vađenje minerala je odlučivalo o internacionalnoj kokurentnoj sposobnosti i stopi rasta.
Tako će od kritične važnosti u XXI veku biti četvrti sektor – Web ekonomija (Internet ekonomija) i moderne digitalne tehnologije koje će pržimati sve oblasti ekonomske aktivnosti.

1. UTICAJ INOVACIJA NA RAZVOJ MEDIJA U ZEMLJAMA TRANZICIJE

1.1 INOVACIJE U ZEMLJAMA U TRANZICIJI
Krajem XX veka dolazi do afirmacije i razvoja informatičke tehnologije, a time i do transformacije industrijske u informatičku, odnosno “novu ekonomiju”. Ona menja i ljude i prilike. Dolazi do jačanja uloge i značaja nematerijalnih faktora, tako da preduzetništvo i informacija zasnovana na znanju postaju najznačajniji reursi.

Internet postaje osnova nove ekonomije. On menja način na koji ljudi posluju, uče, istražuju i komuniciraju, snosi teret administracije, menja način konkurencije, smanjuje troškove poslovanja, preskače nacionalne granice i dovodi do procesa globalizacije svetske privrede.

Zemlje u tranziciji se moraju uklopiti u te moderne tokove razvoja tako što će formulisati svoju strategiju nacionalnog razvoja i utvrditi svoje komparativne prednosti u uslovima nove ekonomije. Te prednosti su, pre svega, u visoko kvalifikovanoj i obrazovanoj mlađoj radnoj snazi koja brzo uči i osvaja nova znanja i sposobnosti, smanjenim transakcionim troškovima, skraćenju pojedinih faza razvoja koje su prošle visoko razvijene zemlje, korišćenju iskustva razvijenih zemalja, ostvarivanju naučno tehnološkog progresa, porastu produktivnosti rada i sl.

Pri tome se tuđa iskustva moraju inovirati i prilagođavati svojim materijalnim i društvenim uslovima, a ne kopirati. Time je moguće da se pojave evropski mali tigrovi, slično pojavi azijskih malih tigrova.

Zemlje tranzicije danas, zajedno s ekonomskom i političkom, doživljavaju i medijsku transformaciju, tačnije izravnu transformaciju u mas medijsko postmoderno društvo, u kome su svi važniji socijalni odnosi posredovani medijima. Ove transformacije predstavljaju nužnost što ju nameću kapitalistički privredni sustav i demokratski poredak koji se u ovim društvima uspostavljaju. One takođe donose i kulturne i psihološke promjene: televizija postaje ključni faktor porodičnog i društvenog života; potrošnja, moda i kult tela, zajedno sa sadržajima popularne i populističke lokalne kulture, preko masovnih medija stižu do masa novopečenih potrošača, dok se značajne političke i socijalne nepravde, nejednakosti i sukobi neutraliziraju i prikazuju kao razlike u životnim stilovima, što je tipično i za zapadnu mas-medijsku kulturu.