SEMINARSKI RAD
Uticaj interneta na svjetsku ekonomiju
TEHNOLOGIJA I EKONOMSKI RAD
Neosporna je činjenica da životni standard nekog društva zavisi od njegove sposobnosti da proizvede
dobra i usluge a kao ključna determinanta ovog odnosa je ekonomski rast. U ekonomskoj literaturi susreću
se najrazličitije klasifikacije faktora ekonomskog rasta. Kao faktor koji najsnažnije deluje na postojanje
ekonomskog rasta isprofilisan je tehnološki napredak odnosno tehnologija. Istovremeno utiče i na promenu
privredne strukture ali i na promenu značaja ostalih faktora razvoja.
Ekonomski razvoj je uvek i bio zasnovan na znanju. Međutim, obim i značaj znanja za ekonomske
procese se fundamentalno promenio tokom poslednjih godina. Ono što se promenilo od stare, tradicionalne
ekonomije je to što je rast produktivnosti, vođen tehnološkim i organizacionim inovacijama, postao ključan
izvor ekonomskog rasta. Sa zabrinutošću o životnoj sredini, sve su jasnija ograničenja za korišćenje
prirodnih resursa. Izvor koji omogućava da se to prevaziđe je znanje i to stvaranje i povezivanje znanja, koje
podupire razvoj novih komercijalnih proizvoda i usluga.
Poznati ekonomski teoretičari Samjuelson i Nordhaus napominju da bez obzira da li je neka zemlja
bogata ili je ona siromašna ˝lokomotiva˝ ekonomskog progresa u njoj se kreće na sledeća četiri točka: 1)
ljudski proizvodni faktori (ponuda radne snage, obrazovanje, disciplina, motivacija); 2) prirodni
proizvodni faktori (zemljište, rudna i energetska bogatstva, klima), 3) akumulacija kapitala (mašine, fabrike,
putevi) i 4) tehnologija (nauka, inženjering, upravljanje, preduzetništvo)
1
.
Imajući u vidu značajnu ulogu tehničkog progresa u ekonomskom razvoju, nameće se potreba njegovog
definisanja. Pod tehničkim progresom podrazumevamo:
a) stalan proces usavršavanja sredstava i predmeta rada i izvora energije, uvođenje novih proizvodnih
metoda i novih načina organizacije i upravljanja proizvodnjom, u čijem se rezultatu podiže društvena
produktivnost rada,
b) stvaranje novih proizvoda ili novih vrsta već poznatih proizvoda i
c) ovo stalno menjanje tehnike proizvodnje ostvaruje se bilo zamenom osnovnih sredstava tehnički
savršenijim, bilo uvećanjem više tehnike putem novih investicija u već postojeće grane, bilo izgradnjom
potpuno novih privrednih grana. [6]
Iz same definicije tehničkog progesa proizilazi višestruki značaj po ekonomski razvoj. Prisutan je
postepeni uticaj tehničkog progresa u vremenu u svim etapama ekonomskog razvoja, ali i promeljiv,
diferenciran i rastući značaj u vremenu. Osim toga, neophodno je ukazati i na različitu ulogu tehničkog
progresa u razvijenim i nerazvijenim zemljama.
Obimom kapitala razvijene zemlje imaju prednost u fundamentalnim istraživanjima, pa samim tim i u
direktnoj i neposrednoj primeni najnovijih saznanja iz oblasti tehničkog progresa. Logičnim se nameće
zaključak da tehnički progres prolazi kroz različite forme koje daju određene suštinske karakteristike
ekonomskom rastu.
Ključni generator kvalitetnog ekonomskog rasta su tehnološke promene. Od vitalnog značaja za
postojanje ekonomskog rasta je pitanje ključnog mehanizma pokretanja tehnoloških promena. Kao dva
ključna objašnjenja porekla tehnoloških promena navode se: 1) tehnološke promene uslovljene ponudom,
odnosno tehnološke promene omogućene autonomnim razvojem nauke i istraživačko razvojne delatnosti i
2) tehnološke promene uslovljene tražnjom
2
.
Duži vremenski period u ekonomskoj literaturi postojala je
težnja da se pomenute teorije međusobno suprostave. Jedino prihvatljivo objašnjenje ključnih generatora
tehnoloških
promena je da mora obuhvatiti i faktore na strani ponude ali i
faktore na strani tražnje. Ipak, kao osnov u određivanju
odnosa, simbioza tehnologije i privrede nije ravnomerno
raspoređena po svetu. Kao rezultat toga manje razvijene
zemlje i pored evidentnog tehnološkog napretka i dalje
značajno zaostaju za najrazvijenijima.
DIGITALNA AGENDA ZA EVROPU
Početak trećeg milenijuma u na nivou EU obeležio je značajan ekonomski uticaj IKT. Prema nekim
procenama oko polovina produktivnosti ostvarena je zahvaljujući IKT sektoru i brzini povrata ulaganja u
ovom sektoru. Evropska komisija usvojila je Digitalnu Agendu za Evropu (Digital Agenda for Europe)
među sedam vodećih inicijativa razvojne strategije Evropa 2020.
Donošenjem nove razvojne strategije Evropa 2020., Evropska komisija je za tri glavna prioriteta
odredila: pametni rast, održivi rast i inkluzivni rast.
Za ostvarivanje ovih prioriteta uspostavljeno je sedam glavnih inicijativa među kojima se nalaze tri
vezane za znanje i one su grupisane pod prvim prioritetom. One se odnose na unapređenje evropskih
performansi u obrazovanju (edukaciji), inovativnosti, istraživanju i razvoju (kreiranju novih proizvoda i
usluga koji obezbeđuju razvoj i nove poslove) i digitalnom društvu (korišćenje IKT). Kao glavni faktor
ekonomskog rasta i inovativnosti moderne ekonomije prepoznate su IKT. Osnovni cilj je iskorišćavanje
potencijala koji nudi napredak digitalne tehnologije.
Na značaj IKT za ekonomiju EU pokazuje i podatak da je
5% BDP rezultat IKT uz vrednost tržišta od 660 milijardi evra. Indirektni efekti IKT sektora posebno se
odražavaju na ukupni rast produktivnosti (20% direktno iz IKT sektora i 30% od investicija u IKT) i imaju
veliki socijalni uticaj (više od 250 miliona korisnika dnevno su na Internetu). Buduća ekonomija biće
mrežno bazirana ekonomija znanja sa Internetom u svom centru
3
.
Jedna od ključnih inovacija XX veka su IKT koje se sastoje od širokog spektra tehnologija koje
obuhvataju proizvode i usluge, koje uključuju kompjuterski hardver, softver i usluge, kao i
telekomunikacione funkcije koje obuhvataju žice, kao i bežične i satelitske proizvode i usluge. Brza difuzija
IKT je proizvela značajne promene u pogledu načina i mesta gde se proizvodi roba ili vrše usluge, prirode
tih proizvoda i usluga, kao i sredstava pomoću kojih oni dospevaju na tržište i distribuiraju se potrošačima.
IKT su ostvarile značajan uticaj na industrijsku strukturu regiona i geografske lokacije različitih industrija,
ne samo u EU, već i širom sveta.
Razvojna strategija Evropa 2020 identifikovala je ključnu ulogu IKT kako bi EU uspela da realizuje
ciljeve iz pomenute strategije do 2020. godine. Strategija Evropa 2020 je opredeljenje za ekonomski rast
Evrope do 2020. godine koji je
(1) ambiciozan i pametan - razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama; (2) održiv - resursno
efikasne, ekološki i
3 Bogojević, D., Gospić, N., "Digitalna agenda: Evropa i Srbija," XXVIII Simpozijum o novim
tehnologijama u poštanskom i telekomunikacionom saobraćaju – PosTel 2010, (2010) 95-106.
Slika 1: Dostignuti nivo planiranih ciljeva Digitalne agende
7
4Kronja, J., "Vodič kroz strategiju Evropa 2020", Evropski pokret u Srbiji,
Beograd, 2011, 44-63.
5European Commission, The Digital Agenda for Europe: Key Initiative, Why Digital Agenda for Europe?,
Brussels, 2010, 3-15.
6
http://ec.europa.eu/digital-agenda/en/digital-agenda-europe
7
http://ec.europa.eu/digital-agenda/en/scoreboard
Redovna upotreba interneta stalno raste, naročito među ugroženim grupama. Permanentno se smanjuje
broj građana koji nikada nisu koristili internet. Online kupovina beleži rast, ali je tempo rasta u
prekograničnoj e-trgovini veoma spor. Bitno je to, da brza širokopojasnost pokazuje prve znake
zaoštravanja, uključujući super-brze konekcije preko 100 Mbps. Konačno, tržišni udeo LED osvetljenja se
brzo širi.?
DIGITALNA AGENDA U SRBIJI
Ekonomske aktivnosti vezane za proizvodnju i korišćenje informacija i znanja, postale su motor
ekonomskog rasta u razvijenim tržišnim privredama, što sve više transformiše ostale dimenzije razvoja
celokupnog društva. Kako bi države što bolje odgovorile na izazove ekonomije zasnovane na znanju na
Nacionalnoj strategiji održivog razvoja Srbije istaknuti su sledeći faktori:
-
moderno obrazovanje i permanentno usavršavanje;
-
sredstva za istraživanje i razvoj, posebno ulaganja u moderne industrije (računari, biotehnologije,
farmakologija...);
-
odgovarajuća naučno-tehnološka i kulturna politika društva;
-
adekvatno upravljanje ekonomskim promenama u skladu sa promenama u svetu i okruženju;
-
izbor makroekonomske politike, sistemskih i strukturnih ekonomskih rešenja telekomunikacije,
masovna upotreba računara i drugih savremenih tehničkih sredstava; sektori visokih tehnologija i
definisanje podsticajnih mera za privlačenje stranih ulaganja u te sektore;
-
stepen zaštite vlasničkih prava i posebno intelektualne svojine;
-
društvena odgovornost poslovanja preduzeća
8
.
Primena i raz voj IKT u Srbiji praćeni su formiranjem institucija koje su zadužene da promovišu
uprotrebu IKT ali i da koordiniraju projekatima koji baziranju na IKT. Tek u maju 2007. godine u Republici
Srbiji osnovano je Ministarstvo za telekomunikacije u informaciono društvo. Formiranjem nove Vlade ovo
ministarstvo preraslo je u Ministarstvo spoljnje i unutrašnje trgovine i telekomunikacija kome pripada
Uprava za digitalnu agendu.
Digitalna agenda za Srbiju definisana je prema podacima Ministarstva za telekomunikacije i informaciono
društvo, u saglasnosti sa dokumentima Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020.
godine, Strategija razvoja širokopojasnog pristupa Republike Srbije do 2012. godine i Strategija razvoja
elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine.
Prioriteti Strategije razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine, definisani su u
šest ključnih elemenata: elektronske komunikacije, e-vlada, e-zdravlje i e-pravosuđe, IKT u obrazovanju,
nauci i kulturi, e-poslovanje i IKT biznis sektor. Zajedno sa drugim strategijama u IKT sektoru, ova
strategija čini Digitalnu agendu za Srbiju
9
.
Razvoj informacionog društva u Srbiji trebalo bi da bude usmerena ka iskorišćenosti potencijala IKT za
povećanje efikasnosti, ekonomski rast, veću zaposlenost i poboljšanje kvaliteta života za sve građane.
Međutim, iako su strategije su u skladu sa direktivama EU, nisu praćene odgovarajućim akcionim
planovima, ili ako ih pratite oni su veoma uopšteni i ne definišu kako država namerava da ostvari
postavljene strateške ciljeve
Prema Globalnom izveštaju o informacionoj tehnologiji u 2015. - Život u hiperpovezanom svetu,
Svetskog ekonomskog foruma, od 144 zemlje po korišćenju IKT Srbija se nalazi na 77 poziciji sa ocenom
4,00. Ocena prvih na listi Singapura i Finske je 6,00 a poslednje države Čad je 2,30.
10
Pozicija Srbije, kako
je obrazloženo, nije u tolikoj meri rezultat nivoa razvoja infrastrukture ili obučenosti populacije za
korišćenje IKT, već je pre svega posledica male upotrebe IKT u poslovnoj zajednici i vladi.
.
ZAKLJUČAK
U savremenoj ekonomiji informaciono-komunikacione tehnologije smatraju se generičkom tehnologijom
izuzetnog značaja za ukupni društveno-ekonomski razvoj svake zemlje. Ulaganja u informaciono-
komunikacione tehnologije predstavljaju potrebu i nužnost. Potrebno je definisanje mera kojima se treba
ukazati na ekonomski i socijalni uticaj informaciono-komunikacione tehnologije, kao i regulatorne mere
kojima se može povećati uticaj informaciono-komunikacione tehnologije na ekonomski rast i razvoj.
U savremenim uslovima poslovanja razlika u razvijenosti država u direktnoj proporciji je sa razlikom u
stepenu primene informaciono-komunikacione tehnologije. Nosioci ekonomske politike daleko brže moraju
delovati u pravcu smanjenja razlike u tehnološkom razvoju u odnosu na svet, imajući u vidu da je proces
prelaska u informaciono društvo u razvijenim zemljama u poodmakloj fazi za razliku od Srbije. Osim u
razvijenim zemljama, kao i zemljama u razvoju, digitalni jaz na nivou primene informaciono-
komunikacionih tehnologija, prisutna je i na mikro planu, poput gradskih i ruralnih sredina.
9
Vlada Republike Srbije Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine,
Beograd, 2010, 1-6.
10
World Economic Forum, The Global Information Technology Report Report 2015, Geneva, 2015, XXI.
