Sport je organizovana, takmičarska, zabavna aktivnost koja zahteva veštine, posvećenje,
strategiju i fer igru, u kojoj je pobednik definisan objektivnim načinima. Kontrolisana je
pravilima ili običajima. U sportu, ključni faktori su fizičke sposobnosti i veštine takmićara kada je
reč o pobedi ili porazu. Aktivnosti poput društvenih igara su klasifikovane kao ‘umni sportovi’ i
neke se smatraju olimpijskim sportovima iako zahtevaju mentalne veštine i napor.
Netakmičarske aktivnosti poput džoginga i joge su obično klasifikovane kao oblici rekreacije.

Fizički događaji poput postizanja gola ili prelaska linije najčešće definišu rezultat neke igre.
Međutim, stepen umeća i veštine u nekim sportovima kao što su ronjenje i umetničko klizanje
se određuje prema unapred postavljenim kriterijumima. Suprotnost ovom načinu ocenjivanja su
takmičenja u lepoti i bodibildingu, gde veštinu nije potrebno pokazati i kriterijumi nisu toliko
precizno definisani.

Rezultati se čuvaju u istorijatima kada su u pitanju najviši nivoi večine sportova, dok se porazi i
postignuća redovno objavljuju u obliku sportskih vesti. Najčešći razlog bavljenja sportom je
zabava ili činjenica da je ljudima neophodno bavljenje fizičkim aktivnostima da bi ostali u
dobrom fizičkom stanju. Međutim, profesionalni sport je najveći izvor zabave.

Iako se mnoge stvari u različitim sportovima razlikuju, od svih sportista se očekuje da igraju
pošteno i poštuju standarde ponašanja, i čestitaju pobedniku kad izgube.

Sport kao društveni fenomen

Kao što je prorekao Oldos Haksli, sport je postao jedna od glavnih manifestacija savremene
civilizacije. Zbog svog prisustva u svim nivoima obrazovanja, sport je postao satavni deo života
skoro svakog čoveka na svetu i jedan od najrasprostranjenijih oblika zabave i razonode. Ideja o
sportu kao sredstvu ličnog i opšteg razvoja, kao oblik kulture povezan je sa imenom Pjer De
Cuberten. Za ovog svestranog sportistu, pedagoga i etičara sport je bio nosilac modernog
obrazovanja, koji treba olakšati ravoj demokratije i kosmopolitizma, promovišući saradnju,
solidarnost, uzajamno poštovanje i zajedničke ljudske vrednosti.

Sa afirmacije sportske bliskosti između kvaliteta drugih, fer-plejom i humanosti sport zbližava
narode i protivi se bilo kakvom obliku diskriminacije. Ta etika aktivizma, bez želje da se
nadvalada nad drugima je osnovna suprotnost nasilja i agresije koji danas sve više
preovladavaju na sportskim događajima.

Istorija sporta

Ideja o odgoju tela kao uslov ravnoteže ličnosti vuče korene iz davne prošlosti. Pronađeni su
predmeti i strukture koji govore da su se Kinezi bavili sportom još oko 4000.god pre nove ere.
Gimnastika je bila naročito popularan sport u drevnoj Kini. Spomenici faraonima pokazuju da je
određen broj sportova, uključujući plivanje i pecanje, bio dobro razvijen i regulisan pre par
hiljada godina u starom Egiptu. Drugi egipćanski

sportovi bili su bacanje koplja, skok u vis i rvanje. Drevni persijski sportovi kao što je borilačka
veština zurkane su bili usko povezani sa veštinama ratovanja. Među ostalim sportovima koji
potiču iz Persije su polo i borba konjanika, najčešće kopljima.

U Grčkoj su sportovi i formalno osnovani, počevši od prvih Olimpijskih igara. Kultura ratovanja i
razvitak sporta u Grčkoj su bili usko povezani. Sportovi su postali toliko bitan deo njihove
kulture da su osnovali Olimpijske igre, koje su u antičkim vremenima bile održavane svake 4
godine u malom selu Olimpiji na Peleponezu. Počevši od samo jedne trke, Olimpijada je
postepeno povećavala svoje razmere da bi se na kraju sastojala od nekoliko trka bez odeće ili u
oklopu, boksa, rvanja, trka kočijama, skoka u dalj, bacanja koplja i diskova.

Uspešne atlete i sportisti su bili najslavnije ličnosti u antičkoj Grčkoj. Zidine grada su bivale
rušene kad su se pobednici vraćali kući, jer se govorilo da gradu u kojem žive takvi ljudi nisu bili
potrebni zidovi da bi se odbranio. Često su dobijali razne povlastice, poput doživotnih penzija ili
prava na besplatne obroke o državnom trošku. Nezavisno od tih materijalnih nagrada koje su
dodeljivane kasnije, najprestižnija nagrada je bila slava i poštovanje.

Evangelis Zapas, bogati grčki filantrop, prvi je pisao grčkom kralju 1856. godine, nudeći se da
finansira ponovno osnivanje Olimpijskih igara. Oživeo je Olimpijske igre 1859. godine, kada su
se prve moderne Olimpijske igre održale na jednom trgu u Atini, ugošćavajući grčke i turske
atlete. Prve međunarodne igre pod kontrolom posebnog komiteta održane su na stadionu
Panatenaik u Atini 1896. Od tada se održavaju svake četiri godine sa manjim prekidima.

Organizacija sportova je bila sve prisutnija od antičkih Olimpijskih igara do danas.
Industrijalizacija je donela više slobodnog vremena građanima razvijenijih država, istovremeno
im omogućavajući da posećuju sportske događaje, prate utakmice, više se bave atletskim
aktivnostima, i donosi veću pristupačnost samih sportova. Ovaj efekat je postao još snažniji
pojavom masovnih medija i globalne komunikacije. Profesionalizam u sportu je postao
dominantan, dodavajući njegovoj popularnosti, kad su fanovi sporta počeli da prate uspehe
profesionalnih sportista na radiju, televiziji i internetu – istovremeno uživajući u vezbanju i
takmičenjima vezanim za amatersko učešće u sportovima.

U novom milenijumu, novi sportovi polako prelaze granicu izmedju fizičkog, mentalnog i
psihičkog aspekta nadmetanja. Organizacije takmičenja u elektronskim sportovima postaju sve
više i više popularne.