Uvod u strategijski menadžment

1.    Pojam i razvoj menadžmenta

Sam pojam upravljanja predstavlja kontinualano dejstvo upravljačkih akcija kojima se utiče na parametre sistema, a sistem prevodi iz jednog stanja u drugo. Upravljanje se ne može prepustiti intuiciji, već se mora voditi promišljeno da bi ovaj proces bio efikasniji i efektivniji. Korene ove nauke možemo tražiti na početku istorije čoveka, tj. od trenutka kada čovek pokušava da prilagodi prirdu svojim potrebama, sa sve većom željom da to ostvari na što efikasniji i racionalniji način. U teoriji posebno se ističu A. Fajol i F. Tejlor.
Anri Fajol je slavni francuski teoretičar, koji je svoju teoriju zasnovao na velikom radnom iksutvu. Fajol je definisao menadžment kao predviđanje, planiranje, komandovanje, koordiniranje i kontrolu u procesu dostizanja ciljeva kompanije.
Frederik Tejlor je tvorac naučnog menadžmenta. Slično Fajolu i on je svoju teoriju koncepirao na bazi stečenog iskustva višegodišnjim radom u čeličanama Midvejl. Suština svega bila je u onome što je Tejlor nazvao „poštenim dnevnim učinkom“. To je prema njemu, sav rad koji radnik obavi dnevno, maksimalnom brzinom, a da ne naruši svoje zdravlje, tj. ne skrati svoj radni vek.
Elton Majo je najizrazitiji predstavnik teorije humanih odnosa. Majo je bio zagovornik stvaranja menadžerske elite, koja bi svoju efikasnost zasnivala na naučnoj organizaciji rada i razvijenom sistemu informisanja.
Teorija X i Y su nastale radi izbegavanja nedostatak klasicne i neoklasične teorije. Imaju isti cilj: motivisanje ljudi za postizanje ciljeva organizacije. Razlika u tome što teorija Y teži da se to postigne na mnogo humaniji način, poštujući ličnost radnika i aktivirajući njegovu individualnost. Dok se teorija X u postizanju ciljeva oslanja na eksternu kontrolu ljudsko ponašanja i primenu prinude kao tehnike motivacije, teorija Y se uglavnom oslanja na samokontrolu, samosvesnost i visoku odgovornost.
Jedan od najnovijih pristupa je kontigencijski pristup, koji polazi od ideje da ne postoji univerzalni „lek“ koji garantuje efikasnost organizacije, već se mora praviti optimalna kombinacija pristupa koji uzimaju u obzir spoljašne i unutrašnje faktore u vezi organizacije.
Veći broj definicija prikazuje menadžment kao složeni proces koji se sastoji iz više potprocesa: planiranja, organizovanja, kontrole itd. kroz koji se usmerava grupa ljudi u realizaciji određenih poslova i zadataka radi ostvarenja planiranih i postavljenih zajedničkih ciljeva.