GIMNAZIJA U NOVOM PAZARU
JEZIČKI SMER
M A T U R S K I R A D
TEMA: VAKCINACIJE – ZA I PROTIV
MENTOR: KANDIDAT:
Prof Mira Brajović
2
novih epidemija. Mnogo života je sačuvano i u poslednjih tridesetak godina, zahvaljujući
vakcinama protiv raznih virusa i bakterija. To nisu «priče», već lako proverljive činjenice.
Svaka država ima svoj vakcinalni «kalendar» sa obaveznim, zakonom propisanim vakcinama.
Nećemo ih sada nabrajati, ali valja znati da dva faktora opredeljuju jednu zemlju po pitanju
izbora obaveznih vakcina. Prvi je, svakako, značaj i korisnost vakcina u prevenciji zaraznih
bolesti, a drugi je cena. Zato se neke veoma korisne, ali skupe vakcine ne nalaze na spisku
obaveznih, naročito u tranzicionim zemljama. Na primer, kod nas nije obavezna Prevnar
vakcina, protiv užasno opasnih sojeva pneumokoka – bakterije koja može da napadne pluća i
mozak, ali i da izazove sepsu, naročito kod beba u prvih par godina života. Slično je i sa
vakcinom protiv varičele. Obe su izuzetno efikasne, ali i veoma skupe. Ipak, roditeljima bi
trebalo omogućiti da legalnim putem plate i dobiju ove vakcine, dok Fond zdravstvenog
osiguranja ne ojača da ih uključi u kalendar obavezne imunizacije.
2
I POJAM VAKCINACIJE
Vakcinacija je postupak kojim se određeni antigeni materijal unosi u organizam. Unošenje se
vrši putem vakcine. Cilj vakcinacije je stvaranje imuniteta na određenu bolest. Vakcinacije se
smatraju najjefikasnijim i najjeftinijim metodom spriječavanja pojave i širenja infektivnih
bolesti. Vakcina može sadržavati žive ali oslabljene patogene bakterija ili virusa, mrtve ili
deaktivirane patogene ili samo izdvojene specifične proteine datih patogena. Boginje su bile
prva bolest koji su ljudi pokušali spriječiti vakcinacijom. Tvrdi se da je vakcinisanje protiv
boginja vršeno u Kini ili Indiji već u II veku prije nove ere. A 1718. godine, ledi Mary
Wortley Montague je izvestila da Turci primjenjuju neku vrstu cepljenja tečnošću dobijenom
od lakših slučajeva boginja i da je i ona vakcinisala svoju decu na taj način.
1
Pre 1796. godine kada je britanski lekar Edward Jenner testirao mogućnost upotrebe vakcine
protiv kravljih boginja za imunizaciju ljudi protiv boginja, bar šest drugih istraživača je to
uradilo pre njega: nepoznata osoba u Engleskoj (oko 1771.), g. Sevel, Nemačka (oko 1772,),
g. Jensen, Nemačka (oko 1770.), Bendžamin Jesty, Engleska, (1774.), g. Rendall, Engleska
(oko 1782.) i Peter Plett, Nemačka, u 1791. Samu reč "vakcinacija" prvi put je upotrebio
Edward Jenner 1796. godine. Louis Pasteur je unapredio ovaj koncept svojim pionirskim
radom na polju mikrobiologije.
Vakcinacija (od lat. vacca - krava) dobila je upravo takvo ime jer su se prve vakcine pravile
od relativno bezopasnog virusa "kravljih" boginja na osnovu kojeg se mogao razviti određeni
stepen imuniteta protiv opasne zarazne i smrtonosne bolesti kao što su boginje.
2
Cepljenje, vakcinacija i imunizacija su slični pojmovi: Rad na vakcinaciji je neretko bio
propraćen kontroverzama i otporom iz razloga etničke, političke, verske i druge prirode. No,
bez obzira na to, otkriće vakcina protiv velikog broja bolesti koje su u prošlosti desetkovale
populacije ljudi kao i današnja masovna primena vakcinacije dali su ogroman doprinos
ukupnom zdravlju čovečanstva, poboljšanju životnog standarda i produženju životnog veka.
Iniciranje imune reakcije: Uopšteno govoreći, ovdje se zapravo radi o veštačkom stvaranju
imuniteta u cilju zaštite od od određene zarazne bolesti a to se postiže iniciranjem imune
1
Bourzac, Katherine, 2014. Beating the Big Three. Nature 507, 4-7.
2
Ibid.
