Odlomak

 

1. UVOD

Komunikacija predstavlja razmenu poruka između dva ili više entiteta, tj. komunikatora, uz pomoć znakova. Dve glavne vrste znakova su simboli i signali. Simboli su znakovi koje koristimo za označavanje stvari, odnosa, ideja, doživljaja i uopšte različitih sadržaja kojih smo svesni i želimo ih fiksirati. Signali su spontatni izraz nekog unutrašnjeg stanja ili relativno trajne odlike osobe (Milovanović, 2010).
Komunikacija je sastavni deo, osnov svakog kontakta i odnosa među ljudima. Ona je uslov bilo koje zajedničke aktivnosti. Interakcija u grupi bi bila nemoguća bez komunikacije pošto interakcija podrazumeva reagovanje jednog učesnika na ponašanje drugog. Komunikacija se formirala i kroz zajednički život ljudi. Najrazvijeniji oblik komunikacije, komunikacija putem govora, odnosno verbalna komunikacija, nastala je u uslovima zajedničkog rada. Tokom društvenog života ona se sve više razvijala, ali je i sama bila uslov društvenog razvitka. Komunikacija nije samo sastavni deo zajedničkih poslova, ona je sama po sebi specifična akcija koja se ostvaruje između najmanje dve osobe-svojevrstan oblik interakcije.
LJudi koji su u interakciji uglavnom verbalno komuniciraju, tj.razgovaraju. Mnogi smatraju socijalnu interakciju bez reči uznemiravajućom i neprijatnom do te mere da se ljudi, kada se nađu prostorno blizu, osećaju obaveznim da neprestano pričaju. Komunikacija koja se odvija bez upotrebe reči, putem znakova, naziva se neverbalna komunikacija.
Koliko je komunikacija u uskoj vezi sa interakcijom govori činjenica da je neki izjednačavaju sa socijalnom interakcijom. Mada, postoje razlozi da se komunikacija posmatra odvojeno. Jedan od razloga je usmeravanje pažnje na sam proces prenošenja poruka između učesnika u interakciji, a drugi je što se komunikacija koristi i izvan oblasti socijalne interakcije.
Pod neverbalnom komunikacijom se podrazumevaju sva namerna ili nenamerna značenja koja nemaju oblik verbalnog komuniciranja, a tu su najčešće pogled, izraz lica,govor tela, gestovi, paralingvistika…Kao što verbalna komunikacija poseduje sopstvene gramatičke strukture, tako i neverbalna komunikacija ima svoj oblik, funkciju i značenje sa različitim varijacijama koje su kulturno determinisane. Neverbalna komunikacija je najvećim delom nesvesna. LJudi njome izražavaju svoje emocije. Oko 93% utisaka se formira na bazi neverbalnog a samo 7 % na bazi verbalnog komuniciranja.
Neverbalni znakovi imaju mnogo funkcija u komunikaciji. U ovom radu govorićemo o oblicima i funkcijama neverbalne komunikacije (Ignjatović-Savić i sar., 1990).
Sve što radimo sa učenicima ima formu komunikacije. Pravilna i slobodna komunikacija je garantkvalitetne interakcije, a to je pola puta uspešnog nastavnog procesa. Putem JA poruka lako ćemootkriti, ali i sami izraziti, svoja osećanja.
Komunikacija je uspešna ukoliko i učenik i nastavnikjednako shvate poruku. Moderan i uspešan predavač je onaj koji ostvari kvalitetnu i slobodnukominikaciju sa učenicima. Način na koji mi komuniciramo sa učenicima je model po kojem oni komuniciraju(međusobno) sa drugima. Da bi nastavnik imao uspešnu komunikaciju saučenikom onmora empatijski delovati. Tek tada se može nadati pozitivnoj vršnjačkoj interakciji i interakciji iizmeđu nastavnika i učenika. A da bi to uspeo nastavnik treba biti svestan sebe i svojih osobina, pa ćetek tada moći da prihvati učenika onakvog kakav jeste, sa svim njegovim manama i vrlinama.
Nastavnik koji se trudi da sve vidi, čuje, prepozna, primeti, razgovara, savetuje, ohrabri i empatišeučenike može se smatratiti modernim i uspešnim. Tada je i njegov rad uspešan, komunikacija saučenicima je na visokom nivou, a sve to stvara kvalitetnu interakciju između nastavnika i učenika idoprinosi kvalitetnom nastavnom procesu.
Ključne reči: verbalna i neverbalna komunikacija, empatija, kvalitetna interakcija

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pedagogija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese