Verovatnoca kroz primere
АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ
ФАКУЛТЕТ ЗА ТРГОВИНУ И БАНКАРСТВО
БЕОГРАД
ВЕРОВАТНОЋА КРОЗ ПРИМЕРЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
Ментор:
Студент:
Проф. др Горан Килибарда
Катарина Станић, индекс бр.
11/2014
Београд, 2015. година
Катарина Станић, Семинарски рад
Вероватноћа кроз примере
Садржај
Увод.....................................................................................................................................4
I
1. Случајни експеримент и случајни догађаји.........................................................5
2. Алгебра догађаја.....................................................................................................6
3. Аксиоме теорије вероватноће................................................................................7

Катарина Станић, Семинарски рад
Вероватноћа кроз примере
4
Увод
Вероватноћа је област математике која се бави изучавањем експеримената
чији се исход не може са сигурношћу предвидети. Под појмом експеримент се
подразумева научни оглед, али се тај појам у теорији вероватноће проширује на
појаве као што су извлачење куглице, бацање коцкице, полагање испита.
Катарина Станић, Семинарски рад
Вероватноћа кроз примере
5
I Вероватноћа
Неке од појава које се догађају око нас можемо да предвидимо, објаснимо
ии контролишемо пошто познајемо законитости њиховог настанка. Насупрот томе
постоје појаве чије узроке нисмо у стању да предвидимо и објаснимо.
1. Случајни експеримент и случајни догађаји
Експериментима се у науци прикупљају подаци који се затим обрађују.
Добијени резултати користе се у пракси или за доказивање нових теорија. Код
неких експеримената нисмо у могућности да тачно одредимо и контролишемо
вредности добијених резултата, односно ти резултати не могу поуздано да се
предвиде.
Такви есперименти су предмет изучавања вероватноће и називају се
случајни експерименти.
Пример
: Резултат експеримента који се састоји у бацању коцке су бројне
вредности које припадају следећем скупу {1, 2,
3
, 4, 5, 6}.
Теорија вероватноће за своја истраживања користи идеални експеримент
који може да се:
Понавља произвољан број пута под истим условима,
Сви његови исходи су унапред дефинисани,
Исход појединог експеримента није унапред познат.
Ковачевић Иван,
Вероватноћа и статистика,
Београд, 2011.
Ајдуковић Гордана,
Пословна статистика,
Београд, 2006.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti