Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija
“Visan”, Beograd
Seminarski rad
Veterinarski lekovi
Lečenje kardiovaskularnih bolesti kod pasa
i mačaka
Prof. dr Milica Nikolić Student-Nevena
Bezbradica
6-VI/2022
insuficijencije. Bolesti srca su nepravilnosti u građi i funkciji srca, dok je
slabost srca (insuficijencija srca) stanje kada ovaj organ više nije u mogućnosti
da transportuje krv, hormone, hranljive materije i toplotu kroz krvne sudove
pod normalnim pritiscima i u odgovarajućoj količini. Slabost srca je po pravilu
uvek praćena i kliničkim znacima kao što su: zadihanost, lako zamaranje,
kašalj, otežano disanje ili nakupljanje tečnosti u trbušnoj ili grudnoj šupljini.
2. Anatomija i fiziologija srca i krvnih sudova
Osnovne funkcije srca su: srčana frekvencija, kontraktilnost, punjenje srca i
otpor prema izbacivanju krvi iz komore. Brzina ispaljivanja impulsa
sinoatrijalnog čvora lokalizovanog na spoju
v. cave cranialis
i desne
pretkomore određuje srčanu frekvenciju. Frekvencija ispaljivanja impulsa i
brzina sprovođenja impulsa su određene ravnoteže između β-adrenergične
eferentne aktivnosti i vagusne eferentne aktivnosti.
Dva primarna faktora diktiraju snagu kontrakcije srca: kontraktilnost
miokarda, poznata i kao inotropizam, i zapremina krvi prisutna u komori pre
kontrakcije, koja se naziva srčano punjenje. Inotropizam je inherentno
karakteristika mišića, koja može biti pojačana povišenim nivoima hormona ili
kateholamina u krvotoku, ili smanjena povećanom aktivnošću vagusnog
nerva. Na ovo svojstvo mogu uticati i različita medicinska stanja, kao što su
miokarditis, predoziranje lekovima ili kardiomiopatija.
Otpor prema kontrakciji je određen sistolnim pritiskom u komori za vreme
kontrakcije i poluprečnikom komore. Sistolni pritisak u komori zavisi od
otpora prema toku krvi u aorti, a poluprečnik komore od zapremine na kraju
dijastole. U stanju dekompenzacije srca jako poraste impedanca zbog
kompenzatornih mehanizama vazokonstrikcije. To znači da delovanje zdravog
srca uglavnom zavisi od punjenja srca, a u stanju dekompenzacije zavisi od
2
otpora prema kontrakciji. Upravo na osnovu ovoga može da se objasni
opravdanost upotrebe arteriolodilatatora u lečenju dekompenzacije srca.
Potreba da krv prođe kroz aortu bori se protiv otpora protoku krvi, sve to
doprinosi suprotstavljanju kontrakcijama. Prečnik arteriola igra presudnu
ulogu u određivanju otpora, koji se reguliše različitim faktorima kao što su
nervni, hormonalni i lokalni uticaji na glatke mišiće krvnih sudova.
Vazokonstrikcija je ključni mehanizam uključen u ovaj proces.
Porast aktivnosti simpatičkog nerva, posebno α-adrenergičke aktivnosti,
prvenstveno je odgovoran za sveukupno povećanje. Vazokonstrikciju mogu
izazvati različiti faktori kao što su kateholamini (epinefrin, norepinefrin,
fenilefrin), vazopresin (ADH), angiotenzin II i prostaglandini A i F.
Koncentracija serotonina koji se oslobađa iz trombocita je povišena kod svih
bolesti koje izazivaju ovaj efekat. Periferni otpor povećavaju određene
supstance prisutne u telu. Arteriolarni vazodilatatori su među agensima koji
mogu da se suprotstave ovom efektu.
Jedinjenja koja inhibiraju α-adrenergičke receptore, aktiviraju β2-
adrenergičke ili dopaminergičke receptore ili vrše direktan efekat na glatke
mišiće krvnih sudova dovode do njihove kontrakcije ili opuštanja.
Procenjuje se da oko 10% pasa dovedenih na pregled kod veterinara imaju
neki oblik srčanog oboljenja. Značaj kardiovaskularnog sistema može da se
sagleda i kroz činjenicu da su bolesti kardiovaskularnog sistema kod pasa na
drugom mestu kao uzrok smrti, odmah iza tumora. Brojni etiološki faktori
učestvuju u nastanku oboljenja kardiovaskularnog sistema, kao što su genetski
faktori, degenerativni procesi, metabolički ili endokrini poremećaji, nutritivni
poremećaji, inflamatorne bolesti, ishemčna oštećenja, idiopatski poremećaji,
jatrogena oboljenja, toksična oštećenja, traumatska oštećenja.
3
