ВОЋЕ 

Матурски рад                                                                                                            Воће и воћни производи 

У

 

В

 

О

 

Д

Индустрија за прераду воћа представља једну од најмлађих индустријских грана у нашој земљи, са 

врло специфичним обиљежјима развоја. Почетак прераде воћа, и то углавном шљива, у организованијем  
облику забиљежен је још крајем 1887. године. У периоду од 1920. године до Другог свјетског рата може  
се сматрати као период настајања ове производно индустријске гране и усвајање елемената који ће овој 
производњи   дати   основна   обиљежја   индустријске   гране.   Индустријски   капацитети   у   то   вријеме 
износили су око 3000 тона готовог производа са претежно занатским карактером рада.

Међутим, мора се истаћи да је са овим производима формиран први појам конзервисаног воћа и 

поврћа на домаћем тржишту. Истовремно ове радионице су одиграле улогу првих центара за школовање 
стручног и радничког кадра за ову врсту прераде. Већи број ових радионица добијао је шири карактер  
организованије производње, тако да се не само одржао већ и сада спада у групу значајних произвођача  
конзервисаног воћа у виду прерађевина и готовог робног производа.

Интензиван   развој   и   индустријски   карактер   добија   после   другог   свјетског   рата   шездесетих 

година прошлог вијека. Настао је већи број фабрика за топлу прераду, хладњача, фабрике за производњу 
воћних   концентрата,   савремене   сушаре   и   др.   што   је   све   имало   за   циљ   повећање   боја   плантажа   са 
савременим   системима   гајења   воћа.   Услови   и   могућности   производње   воћа   у   нашој   земљи,   као   и 
потребе за овом врстом хране, налажу безусловно даље повећање и осавремењивање индустрије прераде 
воћа.

Воће   је   као   шира   категорија   прехрамбених   производа,   веома   распрострањено   и   тешко   га   је 

распоређивати у општеприхватљиве скупине и категорије. Према основним обиљежјима грађе плода, 
биолошким и тржишним карактеристикама, промету у савременој трговини највише одговара подјела на 
ове основне скупине:

1

1. Зрнасто, 

језгричаво или јабучасто воће које чине јабуке, крушке и дуње. На нашем тржишту из 

ове скупине воћа мање су заступљене оскоруше и мушмуле.

2. Коштичаво  

воће   чине   шљиве,   брескве,   кајсије   (марелице),   нектарине,   трешње,   вишње   и 

марелице.

3. Ситно,  

јагодасто   или   бобичаво   воће   чине   јагоде,   малине,   купине,   рибиз,   огрозди   и   столно 

грожђе. Према карактеристикама плода, али не и по величини у јагодасто или бобичаво воће 
убрајају се и наранче, лимуни, мограњ (нар, шипак)  и смоква, које обрађујемо у категорији 
јужног воћа.

4. Лупинасто,  

језграсто,   воће   у   љусци,   коштуњави   плодови   и   слично,   јесу   ораси,   љешњаци, 

бадеми, кикирики, пистаћи и питоми кестени.

5. Агруми 

или цитруси су наранче, мандарина, лимун, лимета и грапе фруит (помело).

6. Јужно воће, 

суптропско, тропско и егзотично воће, осим агрума чине банане, датуље, ананас а 

могу им се прибројити и смокве, маслине, рогачи, каки (јапанска јабука), киви и друго воће, које 
је тешко сврстати у неко од већ наведених скупина, те  

егзотично воће,  

размјерно ријетко на 

нашем тржишту, нпр. авокадо, манго, шеримоја, папаја, гуава и друго.

7. Дивље  

самоникло или шумско воће чине дријенак, шипак (ружин), бруснице, купине, малине, 

јагоде,   оскоруше   и   други   дивљи   плодови   од   којих   су   само   неки   култивирани   и   узгајају   се 
плантажно у размјерно великим количинама као племенито воће.

1

 

Благојевич, Р; (2001), Воћарство , Импроме Ниш, стр.124

str. 

2

background image

Матурски рад                                                                                                            Воће и воћни производи 

доста широким границама, што зависи од врсте, сорте, степена зрелости и од услова гајења. Јагодасто 
воће може да садржи од 2,5 % до 15% шећера, коштичаво воће од 3 % до 15 %, а јабучасто од 6 % до 17 
%.

Киселост воћа потиче од органских киселина и њихових соли. Најзаступљеније киселине су: 

јабучна,   лимунска   и   винска.   У   нешто   мањем   опсегу   могу   да   се   нађу:   оксална,   ћилибарна   мравља, 
сирћетна, лимунска и др. Киселост производа представља   основну   компоненту   укуса. 

Бојене материје представља

ј

у изузетно значајне састојке за визуелну ојену производа. Тежи се да 

се прерађују сорте са што интензивнијом бојом гдје воће улази само једним делом у формирању укупног 
садржаја   суве   материје,   као   што   је   то   случај  са   сирупима,   затим   код   џема,   мармеладе   и   сличних 
производа. Бојене материје се узимају и као елеменат за одређивање погодности сировине за одређени 
вид прераде. Велики број воћа садржи антоцијане као доминантне пигменте: вишња,  јагода, купина, 
боровница,   шљива   и   др.   Током   прераде   садржај   антоцијана   се   редовно   смањује   деградационим 
процесима при загревању, где настају квалитативно друга једињења са другом бојом.

Минералне материје у свежем воћу налазе се најчешће у границама 0,3 % до 0,8 %. Ова количина 

премашује   садржај

 

у   многим   другим   намирницама,   те   се   воће   сматра   врло   богатим   изворима 

минералних материја, што му даје посебну вриједност. Од минералних материја у пепелу воћа нађени су 
редовни   састојци:   сумпор,   калијум,   калцијум,   гвожђе,   манган,   натријум,   фосфор,   затим   у   мањим 
количинама: бакар, цинк,  јод, флуор молибден и др. Од свих елемената на

ј

заступљенији је калијум 

скоро 50 % од укупних елемената.

1.3. Технолошка зрелост

Технолошки   стадијум   зрелости   воћа   представља   ону   фазу   сазревања   која   пружа   оптималне 

услове   квалитета   за   конзервисани   производ.  Код   неких   врста   и   у   неким   случајевима   прераде   овај 
стадијум   се   поклапа   са   физиолошком   зрелошћу   плодова.   Изузев   за   компот,   воће   за   све   остале 
прерађевине се користи у пуној зрелости.

4

Слика 1. Рефрактометар за мјерење шећера у воћу

2. ВРСТЕ ВОЋА

2.1. Зрнасто воће

Зрнасто   воће   је   највећа   и   најраспрострањенија   скупина   воћа   умјереног   климатског   појаса   и 

домаћег тржишта - то су јестиви плодови сличне грађе, с већим бројем ситних сјеменки у плоду, сродни 
по   поријеклу,   каквоћи   и   употребној   вриједности.   У   скупини   доминирају  

јабуке,   крушке  

су   мање 

заступљене, а дуње се узгајају и продају у свјежем стању у размјерно малим количинама. Тржишно  
значење  

оскоруша  и  мушмула  

у  нас   је  врло  мало,  а  

ружин  шипак  

се   као  плод  самоникле  биље, 

разврстава у категорију шумског биља и плодова.

1.

Јабуке

5

 

се као самоникле биље још увијек могу наћи у бјелогоричним или мијешаним шумама 

Еуропе   у   око   25   различитих   врста,   од   којих   је   дуготрајном   селекцијом   и   хибридизацијом 

4

5

str. 

4

Želiš da pročitaš svih 14 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti