____________________________________
Internacionalni Univerzitet u Novom
Pazaru
Departman u Pancevu
Seminarski rad
iz
Međunarodno javnog prava
Tema:
Vojni ataše
Mentor: Student:
Prof. dr Predrag Ilić
Sonja Pešić
Asistent Milan Tesla
____________________________________
Pančevo,januar 2013. god
Sadržaj:
Uvod
Vojni ataše
Nastanak pozicije i razvoj
Glavni zadaci vojnih atašaea u današnje vreme
Kako različite zemlje pristupaju poziciji vojnog
ataše
Reforme sistema vojnog atašea
Zaključak
Literatura
2
Ataše
najniže je zvanje u diplomatskoj hijerarhiji, prvo kojem se priznaje diplomatski
status. Obično se dodeljuje mlađim osobama – početnicima, koji tek započinju svoju
diplomatsku karijeru.
Treba razlikovati atašea – početnika u diplomatskoj profesiji od atašea – člana diplomatske
misije koji ima posebnu stručnu i tehničku spremu i kao takav je pridodat misiji da sarađuje
sa šefom misije i svojoj oblasti pa obično ima visoki rang. Tako npr.postoji
vojni ataše
, ataše
za kulturu, ataše za saradnju sa medijima i sl.
Vojni ataše
ili
vojni izaslanik
je pripadnik oružanih snaga koji obavlja u ambasadi kao
predstavnik vojnog establišmenta svoje države u inostranstvu i koji na ovoj funkciji uživa
diplomatski status i imunitet. Vojni ataše predstavlja opšti pojam koji uključuje osoblje iz
svih grana oružanih snaga, mada neke veće zemlje mogu imenovati atašea za svaki ogranak
službe ponaosob.
Obično je odgovoran za sve aspekte bilateralnih vojinih ili odbrambenih odnosa. Neke
države razmeštaju atašee i za rad na drugim sigurnosnim pitanjima, kao što su migracija ili
pitanja policije ili pravosuđa.
Vojni ataše zadužen je za afirmaciju oružanih snaga i odbrambene politike svoje države.
On prati i izveštava o vojnoj, vojno – političkoj i gospodarskoj situaciji u zemlji prijema.
Savetuje veleposlanika (ambasadora) o sigurnosnoj i odbrambenoj politici, zadužen je za
odnose s ministarstvom odbrane svoje zemlje, ali je zadužen i za odnose sa lokalnim vojnim
vlastima. Po posebnom ovlaščenju obavlja preliminarne pregovore o svim oblicima sradnje
među državama. Osim toga, zadužen je i za dogovaranje i organizaciju međudržavnih
bilateralnih susreta vojnih predstavnika.
U diplomatskom predstavništvu mogu delovati
vojni, pomorski i vazdušni ataše
. U
diplomatskim misijama SAD-a, ataše koji je od navedenih tri najduže na dužnosti, naziva se
još i
odbrambeni ataše
i on je nadređen ostalima u svim dužnostima koje spadaju u delokrug
vojnih atašea.
Države slanja ne šalju svoje vojne atašee u svako svoje dimlomatsko predstavništvo, već
obično u one države s kojima imaju ili žele ostvarivati vojnu saradnju. Vojni ataše se ne
akreditira u zemlji prijema (to čine samo ambasadori), već se samo notificira u ministarstvu
spoljih poslova države prijema te ministarstvu odbrane
.
4
Diplomatski status vojih atašea
Diplomatski imunitet i povlastice
Diplomatski imunitet
je skup izuzeća od vlasti i teritorijalne države priznatih
međunarodnim pravom diplomatskim misijama i diplomatskom osoblju i članovima njihovih
užih porodica.
Diplomatske povlastice
su povlastice koje međunarodno pravo priznaje članovima
diplomatskog osoblja misije u obavljanju njihovih dužnosti i članovima njihovih porodica koji
žive u istom domaćinstvu.
Bečka konvencija o diplomatskim odnosima, potpisana 18.aprila 1961., daje imunitet
funkcionerima na osnovu njihove kvalifikacije u diplomatskoj misiji. Konvencija definiše
pravni status vojih atašea u čl.7:
Pod rezrvom čl. 5, 8, 9 i 11, država koja akredituje imenuje po svom izboru članove osoblja
misije. Što se tiče vojnih, pomorskih ili vazdušnih atašea, država kod koje se akredituje može
zahtevati da joj se njihova imena unapred saopšte radi davanja saglasnosti.
3
Nepovredivost
Prostorije diplomatske misije su nepovredive. Nijedno telo državne vlasti države
prijema ne sme ući u njih bez saglasnosti šefa diplomatske misije. Takođe i arhiv i
druga dokumentacija diplomatske misije nepovredivi su u svako doba i bez obzira na
mesto gde se nalaze. To vredi i u slučaju izbijanja oružanog sukoba ili prekida
diplomatskih odnosa.
Službeno dopisivanje je takođe nepovredivo. Pod time se podrazumeva svako
dopisivanje koje se odnosi na diplomatsku misiju i njene funkcije.
Imunitet od jurisdikcije
Osoba diplomatskog agenta je nepovrediva. On ne može biti uhapšen niti zadržavan.
Država prijema mora prema njemu postupati s dužnim poštovanjem i preduzeti
potrebne mere da bi sprečila nanošenje uvrede njegovoj osobi,slobodi i dostojanstvu
od trećih osoba.
Diplomatski agent mora poštovati zakone i propise zemlje prijema, ali može biti
samo pred sud svoje države. Bečka konvencija ograničava imunitet od jurisdikcije
diplomatskom agentu,ako je građanin države prijema, samo na radnje u obavljanju
njegovih funkcija.
3
Bečka konvencija o diplomatskim odnosima, 1961, "Službeni list SFRJ" - dodatak, 2/64
5
