Zagađenje slatkih površinskih voda

Uvod
Koncept zaštite životne sredine zasniva se početkom devedesetih godina 20. veka, kada je u okviru razvoja informacionog sistema o poljoprivrednom zemljišnom prostoru razvijen poseban blok zaštite zemljišta i voda. Ovaj koncept objedinjuje sve komponente zaštite zemljišta, voda i biljaka, pri čemu se sve aktivnosti na zaštiti mogu staviti pod jedinstveni termin zaštite kvaliteta zemljišnog prostora.
Najvažniji zahtev koji voda za piće mora da ispuni je higijenska ispravnost, odnosno da nikako ne sme štetno uticati na zdravlje ljudi. Ključni napredak u kvalitetu i dužini života upravo je ostvaren kad je ispunjen taj zahtev tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka, nažalost, ne kod celog čovečanstva. Njegov značajan deo i danas boluje i umire (posebno deca) zbog infekcija i zaraznih bolesti koje se prenose higijenski neispravnom vodom za piće (hidrične infekcije). Ozbiljan zdravstveni, socijalni, ekonomski, ali najviše etički i moralni problem savremene svetske zajednice čije celovito rešavanje još nije ni na vidiku.
Velika količina vode koristi se u različitim sistemima razmenjivača toplote. Zasićena ili pregrejana vodena para i vrela voda predstavljaju cenjen prenosilac toplote koji ima značajne prednosti nad drugim sredstvima, pre svega, zbog svog velikog toplotnog kapaciteta i relativno lake regulacije temperature u zavisnosti od pritiska. Voda se koristi i kao sredstvo za hlađenje u procesima koji traže intenzivno hlađenje. Voda se primenjuje kao transportni medijum. Isparavanje vode i njeno neprestano kruženje predstavljaju važan regulator temperature u prirodi. Bez vode ne može se ni jedna privredna grana se ne može zamisliti bez vode.
U industriji se koristi prirodna voda, prerađena prirodna voda i reciklirana voda, tj. korišćena voda koja se posle prečišćavanja vraća u proizvodni proces.
Zdravstveno bezbedna i kvalitetna voda za piće je vrlo značajan, često problematičan ali obavezan životni faktor koji se mora obezbediti bez obzira na cenu ukupnog investiranja. Voda je u prirodi najrasprostranjenija materija i pokriva oko 71% površine zemlje, sa zapreminom od 1,384 milijardi km3 predstavlja najrasprostranjeniju životnu sredinu. Kopnene vode zauzimaju neznatan deo površine zemlje, ali njihov značaj kao resursa vode za piće, za navodnjavanje, ribarstvo, akvakulturu i turizam je nezamenljiv. Ukupno na kopnu ima 33,9 miliona km3 vode, što čini 2,459% ukupne količine vode. Nejveći deo slatkih voda nalazi se zarobljen u ledu na severnom i južnom polu. U rekama se nalazi zapreminski najmanje slatkih voda u odnosu na ukupnu rasploživu količinu na planeti, svega 1700 km3 vode.
Sve ove vode su međusobno zavisne i nalaze se u stalnom prirodnom kruženju. Ovaj grandiozni proces uslovljen je dejstvom sunčane energije i sile gravitacije, a sastoji se od isparavanja, prenosa vodene pare vazdušnim masama, formiranje oblaka i atmosferskih padavina kao i površinskog i podzemnog oticaja koji utiču u okean. Zahvaljujući ovom ciklusu neprestano se vrši izmena i formiranje slatkih voda na zemlji, i na taj način se održava da slatke vode ostanu relativno nezagađene, bar u oblastima gde nema velike industrije i gde je aktivnost smanjena.

1. KVALITET VODA
Direktiva 2008/105/EZ Evropskog parlamenta i Veća od 16. decembra, 2008. godine, o normama kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda, kojom se izmenjuju i dopunjuju i kasnije ukidaju Direktive Veća 82/176/EEZ, 83/513/EEZ, 84/156/EEZ, 84/491/EEZ, 86/280EEZ i menja i dopunjuje Direktiva 2000/60/EZ Evropskog parlamenta i Veća propisuje standard kvaliteta životne sredine (EQS) prioritetne materije i neke druge zagađujuće materije, kako je navedeno u članu 16. Direktive 2000/60/EZ, s ciljem postizanja dobrog hemijskog stanja površinskih voda (član 1). Sve definicije iz člana 2. Direktive 2000/60/EC primenjuju se i na ovu Direktivu.
Direktivom o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju 98/83/EC koja je doneta 3. novembra, 1998. godine, se izvesni elementi značajni za zaštitu voda za piće jasnije formulišu kroz definisanje suštinskih standard kvaliteta voda namenjenih za ljudsku upotrebu. Voda namenjena za ljudsku upotrebu (potrošnju) obuhvata (a) svu vodu, bilo u njenom izvornom stanju ili nakon obrade, koja je namenjena za piće, kuvanje, pripremu hrane ili druge potrebe domaćinstva, nezavisno od porekla i nezavisno od toga da li se ljudi njome snabdevaju iz vodovodne mreže, iz cisterne ili iz boca odnosno posuda za vodu; (b) svu vodu koja se koristi u bilo kojim preduzećima za proizvodnju hrane u svrhe proizvodnje, obrade, očuvanja ili stavljanja na tržište proizvoda ili materija namenjenih za ljudsku potrošnju, osim ukoliko nadležne nacionalne vlasti nisu uverene kako kvalitet vode ne može uticati na zdravlje prehrambenih proizvoda u njihovom konačnom obliku (član 2).
Direktiva se ne primjenjuje na: (a) prirodne mineralne vode koje su kao takve priznate od strane nadležnih nacionalnih vlasti u skladu s Direktivom Veća 80/777/EEZ o približavanju zakona država članica koji se odnose na eksploataciju i plasman na tržište prirodnih mineralnih voda; (b) vode koje su medicinski proizvodi prema značenju Direktive Veća 65/65/EEZ o približavanju odredbi utvrđenih zakonom, propisom ili upravnom aktivnošću koje se odnose na medicinske proizvode (član 3).
Države članice su obavezne da obezbede da voda za piće ne sadrži bilo kakve koncentracije mikroorganizama, parazita ili bilo kakvih drugih supstanci koje predstavljaju “potencijalni rizik za ljudsko zdravlje”, kao i da ostvare minimalne zahteve koje utvrđuje Direktiva u pogledu mikrobioloških, hemijskih ili parametara u vezi sa radioaktivnošču vode. Direktiva određuje i uslove i postupke za izuzetke od utvrđenih parametara Vrednosti kao i obavezu država članica da o tome obaveste stanovništvo koje je pogođeno kao i Komisiju.