UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE
U NOVOM SADU
SEMINARSKI RAD
Tema:
ZALOŽNO PRAVO U MEĐUNARODNOM PRIVATNOM
PRAVU
Mentor: Student:
Doc. dr. Marijana Mladenov Knežević Olesja 122/14
Novi Sad, april 2018.godine.
1.Založno pravo - pojam
Zasnivanje stvarnopravnog obezbeđenja je pravo poverioca, ne i njegova obaveza. Ipak, čini se
da je ova mogućnost u savremenom pravnom prometu gotovo dobila karakter nečega što se
podrazumeva. Poverilac redovno očekuje odgovarajuće obezbeđenje, a dužnik se, sa svoje strane,
stara da izađe u susret takvim zahtevima. Učestalost obezbeđenja može se objasniti ekonomskim
koristima koje ono nesumnjivo donosi akterima na tržištu, ali ne treba zanemariti ni psihološki
efekat obezbeđenja
Založno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje
potraživanje iz vrednosti založene stvari (ako dužnik ne ispuni obavezu o dospelosti) pre ostalih
poverilaca.
1
Iz ovoga se vidi da založno pravo ne postoji samo za sebe kao što je to slučaj sa ostalim stvarnim
pravima (pravo svojine, pravo plodouživanja, pravo upotrebe itd.). Subjekt založnog prava
(založni poverilac) ima u stvari dva prava: jedno je pravo potraživanja prema dužniku, a drugo je
založno pravo upereno na stvar.
Založno pravo je pravo poverioca (založni ili hipotekarni poverilac, zalogoprimac) da pre svih
drugih (hirografernih) poverilaca namiri svoje potraživanje javnom prodajom tačno određene
stvari iz imovine dužnika (založni dužnik, zalogodavac) ili trećeg koji je svoju stvar založio za
dužnikov dug (zalogodavac).
2
Založno pravo je apsolutno pravo, deluje erga omnes.
3
Obično se kvalifikuje kao stvarno, mada
postoje mišljenja da se ne radi o stvarnom pravu, jer ne daje neposrednu pravnu vlast na stvari.
Po svojoj funkciji, založno pravo je sredstvo realnog obezbeđenja potraživanja. Osnovna obeležja
(načela) založnog prava su akcesornost, specijalnost, nedeljivost i oficijelnost.
1
Stanković O., Orlić M., (1996). Stvarno pravo, deveto izdanje, Beograd, Nomos doo, str.229
2
Rečnik pravnih reči i izraza, Privatno (građansko) pravo, (2000). Beograd,Nomos doo, str.246
3
Leksikon građanskog prava,(1996).Beograd, Nomos doo, str.187
2
2.Založno pravo na nepokretnostima
Stvarna prava na nekretninama su oblast gde u pogledu izbora odlučujuće činjenice u uporednom
pravu postoji konsenzus. Primenjuje se lex rei sitae kao univerzalno prihvaćeno rešenje, što zbog
principijelnih, što zbog praktičnih razloga. Nekretnine su neodvojivi deo teritorije jedne države,
na kojoj ona vrši suverenu vlast, zbog čega ne može dozvoliti primenu prava strane države na
nekretnine na svojoj teritoriji. Sva stvarna prava moraju se realizovati u državi u kojoj se
nekretnina nalazi (upis u zemljišne knjige), uz učešće organa te države, što je jedino moguće po
pravu te države. Ne bi se moglo, na primer, upisati u zemljišne knjige stvarno pravo koje ne
poznaje prevo države u kojoj se te knjige vode.
Stranci mogu isto kao i domaća lica steći hipoteku na nepokretnosti u Srbiji. To nije izričito
predviđeno, ali sledi iz člana 7. stav 1. Zakona o hipoteci: ,,Svako potraživanje, uključujući i
buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti, može da bude
obezbeđeno hipotekom."
4
Takođe i ranije odredbe o hipoteci sadržane u Zakonu o osnovama
svojinskopravnih odnosa, primenjivale su se na potraživanja stranih fizičkih i pravnih lica na
osnovu člana 856. tog Zakona.
Merodavno je pravo Srbije koje će odrediti nastanak hipoteke, prava i obaveze vlasnika
nekretnine i poverioca, redosled namirenja i prestanak hipoteke. Do merodavnog prava se dolazi
na osnovu kolizione norme iz člana 18. Zakona o rešavanju sukoba zakona, jer se ugovor odnosi
na nekretninu koja se nalazi na teritoriji Srbije.
4
Dukić-Mijatović, M., (2012).Međunarodno privatno pravo, Novi Sad, Pravni fakultet za privredu i
pravosuđe,str.197
3
