Zaštitne ograde i ublaživači udara kao zaštita puta

UVOD
Tema ovog rada su zaštitne ograde i ublaživači udara kao zaštita puta, tako da je će u narednom tekstu biti objašnjeno šta su to zaštitne ograde, koje vrste postoje, koji kriterijumi se koriste za postavljanje zaštite na putu, koje su alternative zaštitnim ogradama, šta su ublaživači udara.
Sam rad je podeljen uvod, tri glavna poglavlja u glavnom delu rada, zaključak i spisak literature korišćene u radu.
U evropskim zemljama jasno je definisana strategija potpunog usaglašavanja kriterijuma itehničkih uslova za ugradnju zaštitnih čeličnih ograda, prema evropskim normama EN 1317.
Navedeni dokument je kod nas u početnoj fazi usvajanja. Usled dugogodišnjeg pristupazanemarivanja ove problematike od strane nadležnih institucija, danas postoji svega nekolikostandarda koji definišu osnovne smernice i karakteristike ove vrste zaštitnih ograda, pre svegaza proizvođače elemenata ograde. U oblasti projektovanja sistema za zadržavanje vozila naputevima, nedostaje grupa najvažnijih propisa i pravilnika, od izbora vrste ograde za različitedeonice i uslove na putevima, pa do tehničkih kriterijuma za pravilnu ugradnju zaštitnihograda. Zbog toga u fazi planiranja i projektovanja zaštitnih čeličnih ograda postoji nizpropusta, koji doprinose izradi neprecizne, a često i pogrešno koncipirane tehničkedokumentacije, po kojoj izvođač radova ne može izvesti određene pozicije.

1. SISTEMI ZA ZADRŽAVANJE VOZILA
Usvajanjem Evropskog normativa EN 1317 u formi nacionalnog standarda SRPS zaokružen je prostor za doslednu primenu Sistema za zadržavanje vozila na putevima Republike Srbije. To znači da izbor sistema koji se ugrađuje na putevima treba da bude posledica uporedne analize stepena opasnosti za učesnike u saobraćaju, karakteristika puta, saobraćajnog opterećenja i ostalih uslova u putnom pojasu, a sve u skladu sa odredbama iz pomenutog standarda.
U postupku redovnog održavanja saobraćajne opreme, primenom odredbi iz ovog uputstva, stvaraju se uslovi za doslednu primenu pouzdanih, kvalitetnih i savremenih sistema za zadržavanje vozila.
Pojmom “Sistem za zadržavanje vozila” prema evropskoj terminologiji obuhvaćene su različite konstrukcije, koje su definisane kao:

 zaštitni uređaji;
 ublaživači udara;
 početne i završne konstrukcije, i
 prelazne konstrukcije.

Sistemi za zadržavanje vozila treba da u što većoj meri umanje posledice nezgode. Primenjuju se za:

 zaštitu trećih lica ili područja pored puta za koja je potrebna zaštita ili na autoputevima za zaštitu od saobraćaja iz suprotnog smera,
 zaštitu lica u vozilu od teških posledica usled skretanja sa kolovozne trake, zbog mogućnosti udara u opasnu prepreku ili survavanja u provaliju.

Sposobnost zaštitnih uređaja razlikuje se prema tri bitna kriterijuma:

– stepen zadržavanja,
– klasa područja delovanja,
– stepen jačine udara.

Stepen jačine udara A za putnike u vozilu koje skreće sa kolovoza predstavlja manje opterećenje nego stepen jačine udara B i pri uporedivim okolnostima daje mu se prednost. Na posebno opasnim mestima na kojima je od prvenstvenog značaja zadržavanje vozila koje skreće sa kolovoza (npr. teškog vozila) može da se izabere zaštitni uređaj stepena jačine udara C, koji predstavlja najviše opterećenje za putnike u vozilu.