Zašto nam je potrebno obrazovanje za održivi razvoj?

UVOD
,,Čak i danas, kada je počelo zvoniti zvono što označava naš kraj, mi još uvek govorimo o održivom razvoju i obnovljivoj energiji, kao da će Geja primiti te slabašne poklone u ime prikladne i prihvatljive žrtve“
Kao što mu i sam naslov kaže, u ovom radu bavimo se problemom odgoja i obrazovanja
za održivi razvoj. Da bi govorili o tom problemu s aspekta pedagogije raščlanićemo sam pojam održivog razvoja iz, danas, opšte prihvaćenih pogleda, ekonomije, uticaja medija i kulturalnih karakteristika te globalizacije kao sveprisutnog trenda. Tužno je da i danas kada su negativni ljudski uticaji na prirodu sve vidljiviji i očitiji da se velike gospodarske sile ne mogu dogovoriti oko osnovnih mera i smanjenja zagađivanja.
Pitamo se: Koliko znamo o održivom razvoju, i šta je on zapravo? Od ispitanih 105 studenata njih 41,6 % ne zna šta je to održivi razvoj, što nas navodi da logično postavimo sebi pitanje:
Da li se može ljudima, prvenstveno mladima i deci, već ranije usaditi osećaj odgovornosti, ljubavi i brige za životnu sredinu i društvo u kojem žive? Može li im se dati dovoljno znanja da svoje pozitivne stavove prenose te da, razmišljajući globalno, praktično i odgovorno deluju lokalno?
Na ovo pitanje probali smo da odgovorimo kroz poglavlja koja obuhvataju predškolski i školski uzrast, studentsku populaciju, ali i celoživotno učenje. Prvenstveno nas je zainteresovao uticaj medija i nivo iskorišćenosti tako korisnog alata za ostvarenje ciljeva učenja za održivi razvoj. Osim toga, u svakom od tih poglavlja postavljaju se ista pitanja: Na koje se načine mogu provoditi programi o održivom razvoju? Kako te programe prilagoditi posmatranom skupu ljudi?
POGLEDI I POJAM ODRŽIVOG RAZVOJA
Već navedena anketa studenata nam govori da se moramo upoznati sa pojmom održivog razvoja. Pojam „održivi razvoj“ pojavljuje se 70-ih godina 20. veka kao koncept koji uključuje sav daljnji, čoveku potreban razvoj, uz neophodnu zaštitu životne sredine. Do danas ne postoji tačna definicija tog pojma, ali neko njegovo opšteprihvaćeno objašnjenje dala je UN-ova komisija 1987. godine i glasi: „Održivi razvoj jeste razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a da ne dovodi u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe.“
Osnovni ciljevi održivog razvoja su
– uspešna zaštita životne sredine,
– napredak društva u kojem se prepoznaju potrebe svakog,
– održavanje stalnog i visokog rasta zaposlenosti i
– racionalno (umereno) korištenje prirodnih resursa.
Svi ovi ciljevi nam daju osvrt iz nekoliko uglova tj različitih aspekata koji su na neki način uzročno-posledično povezani pa ćemo im tako i pristupiti kroz jedinstveni osvrt na globalno stanje.
Gotovo svi smo svesni kako današnji, savremeni svet zahteva određeni nivo razvoja, kao i stalni porast i ubrzavanje tog razvoja. Posledica toga je da neki slabiji pojedinci, pa čak i nacije zaostaju dok se jači, razvijeni, uglavnom vođeni ekonomskom dobiti i moći, zaboravljaju osvrnuti. Uopšteno, danas je u svetu prisutno sve manje zajednica, a izolacija i zaboravljanje nekih osnovnih moralnih vrednosti je sve jača. Upravo to je jedan od razloga zašto smo se našli u današnjoj ekološkoj krizi! Jer ako mi, ljudi, jedni za druge nemamo osećaja, ne možemo imati niti za sredinu u kojoj živimo, ali nažalost niti za sebe jer sasvim je logično da čovek egzistencijalno zavisi o svetu u kojem živi.
Oslonac ove tvrdnje možemo pronaći i u svim svetskim religijama. Na primer, u hršćanstvu gde je čovek postavljen od Boga da odgovorno upravlja svetom i čuva sve što je On stvorio i dao mu na korištenje.
Pre svega, postajemo sve brojniji, danas brojimo preko 7 milijardi ljudi, a procene su da će već 2020.g. na svetu biti 7,6 milijardi ljudi uz dalji porast, samim time veća je potreba za hranom i gorivima, ako uz to pridodamo činjenicu da smo postali potrošačko društvo koje svoje zahteve mora zadovoljiti nezavisno o dugoročnim posledicama postaje jasno da otisak našeg delovanja na prirodu postaje sve očitiji, veći i neugodniji.
Ali kada se osvrnemo na sukob globalne ekonomije, gospodarskog razvoja i zaštite životne sredine govorimo o održivom razvoju gde moramo spomenuti i društveni aspekt problema jer: «Rešavanje ekoloških problema je u biti rešavanje društvenih problema jer ekološki problemi nisu problemi okoline, nego su problemi ljudi i, u tom smislu, to su društveni problemi.»
Iz tog razloga se kao neke od ključnih tema obrazovanja za održivi razvoj ističu : mir, ljudska prava, kulturalna raznolikost, eliminacija siromaštva, upravljanje prirodnim resursima, lično i porodično zdravlje, stanovništvo, upravljanje, etika i filozofija.