Žena menadžer

1) Uvod

Iako u našoj zemlji ne postoji veliki broj žena menadžera (a samim tim skoro da i nema pisanih materijala o toj temi), a naročito top menadžera, kao u razvijenim zapadnim zemljama, 21. vek donosi novine po tom pitanju. U narednom periodu se očekuje porast broja žena na rukovodećim pozicijama, i to s pravom jer veliki broj žena poseduje sposobnost da shvati različita znanja.
Žene poseduju osobine koje su muškarcima nesvojstvene, pa samim tim imaju i drugačiji pristup rukovođenju, odnosu prema poslovnim partnerima, podređenima i kolegama. One stvaraju novi način vođenja poslova, ne preuzimajući veštine, stavove i navike muškaraca. Žene grade svoj sopstveni stil koji i ako netradicionalan ipak je veoma uspešan.
U prilog govori i to da žene top menadžeri zarađuju istu sumu godišnjeg prihoda kao i muškarci, kao i da je većina žena menadžera u braku sa zaposlenim muškarcima, pa je zbog toga njihov zajednički godišnji prihod mnogo veći od prihoda muškaraca menadžera i njihovih supruga.
U zadnje vreme se ženama pružila prilika da pokažu sva svoja znanja i umeća, one su uspele da se izbore za pravo da budu tretirane i cenjene i u istom rangu sa svojim muškim kolegama a naredni period će biti posebno povoljan za žene menadžere i njihovo vreme tek dolazi.

2) Šta je potrebno učiniti da bi žena postala dobar menadžer?

Poslovno okruženje i afirmacija u poslovnom svetu je mnogo teža za ženu jer su još uvek, u manjini i što, još uvek, nije razvijena kultura prihvatanja i uvažavanje žena u meandžmentu. Iz tog razloga žene koje imaju sklonosti i ambicija ka ovom vrstom posla moraju uložiti mnogo više truda i pokazati mnogo veći kvalitet svog rada od muškarca za istu vrstu posla, ako žele da se osete priznatom i uvaženom.
Da bi žena postala dobar menadžer veoma je bitno da se kod nje rano uoče menadžerske sposobnosti (potrebno obrazovanje, sposobnost za organizovanje, komunikativnost, podsticanje timskog rada, pravilnost u donošenju odluka, kreativnost, inovativnost, brzo razmišljanje i dijagnosticiranje problema), da joj se da ista šansa za posao kao i muškarcima, i da se ona prihvati kao jednako važan član menadžerskog tima.
Takođe, žene bi trebalo da dožive i značajne promene u kojima porodica i deca ne bi bili prioritetni zadatak i centralno opredeljenje. Muškarac menadžer, nikad nema dovoljno vremena za porodicu i druženje sa porodičnim prijateljima i rodbinom, zato što sve svoje slobodno vreme investira u druženje sa poslovnim prijateljima. Žena i dalje sve svoje slobodno vreme posvećuje porodici i suprugu, što je ne čini posvećenom poslu potpuno. One se osećaju odgovornijim za eventualno neadekvatno stanje u porodici, pa su uvek one inicijatori rešavanja sukoba i najčešće zarad „mira u kući“ su spremne da čine ustupke. U slučajevima kada oba bračna druga grade menadžersku karijeru nastaju konflikti unutar porodica. U koliko rade u istoj kompaniji, pripisuje im se mogućnost „koncentracije moći“ što daje loš imidž kompaniji pa se uglavnom od žene menadžera očekuje da napusti svoje radno mesto. To se događa i u slučajevima da emotivnu vezu započnu muškarac menadžer i žena podređeni.

3) Karakteristike žena menadžera i razlike između žena menadžera i muškaraca menadžera

Žene su osetljivije su na kontakt i slučajne informacije i na “društvene znakove”, čitanje izraza lica, tonove glasa, intenzitet iskazivanja. Oslanjaju na “žensku intuiciju” da bi sagledale datu situaciju veoma brzo i, često, na ispravan način. Vaspitavane da budu ekspresivne i socijalizovane, kako bi ispunile potrebe porodice. Te osobine prenose i na posao pa su i tamo zainteresovanije za dugoročnu harmoniju i održavanje organizacije.
Žene menadžeri i muškarci menadžeri primenjuju različite stilove upravljanja i imaju bitno različite karakteristike. Žena menadžer moć i autoritet zasniva na uspehu ostvarenom kroz stalno komuniciranje sa zaposlenima, odnosno ona gradi personalnu moć iz koje proizilazi tranformacioni stil upravljanja, jer se prednost daje motivaciji podređenih. Muškarac menadžer moć i autoritet zasniva na poziciji koju ima na vertikalnoj hijerahijskoj lestvici i na formalnom autoritetu (strukturalna moć iz koje proizilazi transakcioni stil upravljanja, sistem nagrade i kazni).
Još kao deca budući top menadžeri se različito ponašaju. Devojčice imaju jednu najbolju drugaricu sa kojom neguju intenzivne kontakte, a dečaci najčešće prave grupe u kojim se uspostavlja hijerarhija. U ženskim grupama, hijerarhija je fluidna, a konflikti česti. Zato kasnije, u preduzećima muškarci lakše prihvataju hijerarhiju nego žene. Žene pružaju otpor koji je po pravilu indirektan i teže savladiv.
Karakteristike žena menadžera
– Više su za kooperaciju (za razliku od muškaraca, koji cene konkurenciju)
– Rade na ubeđivanju saradnika (dok muškarci traže dominaciju nad ljudima)
– Procesno su orijentisane (muškarci ciljno)
– Važan im je put do pobede (muškarcima nije, bitno je da se postigne cilj i pobedi)