Zlostavljanje dece u porodici u Srbiji

1.    Uvod
Zlostavljanje dece je problem koji opterećuje sva društva, kulture i regione sveta, bez obzira na obrazovanje, prihode i etničku pripadnost počinioca ili žrtve. To je višedimenzionalan problem koji se ispoljava na različite načine i uslovljen je mnogobrojnim faktorima. Svakodnevno ogroman broj dece doživi nasilje, bilo u porodici, školskoj sredini ili u nekoj društvenoj instituciji. Zlostavljanje dece, predstavlja grubo kršenje, pre svega osnovnih ljudskih prava, a naravno i prava deteta. Svako nasilje nad detetom, bez obzira da li je u pitanju psihičko, fizičko, seksualno ili neki drugi vid nasilja, predstavlja ozbiljno ugrožavanje deteta, pretnju njegovom razvoju i njegovom životu, a posledice takvog nasilja su dugotrajne i često veoma pogubne po dete. Nasilje nad decom se često opravdava i smatra društveno prihvatljivim, kao vid socijalizacije i vaspitavanja deteta, a iza takvog stava često stoje i prikrivaju ga pravni sistem i država.
Nepovoljne društvene okolnosti u poslednjoj deceniji prošlog i početkom ovog veka izložile su decu u Srbiji povećanom riziku od nasilja. U radu će biti detaljno objašnjeni pojam nasilja, vrste nasilja, posledice nasilja. Takođe, biće navedeni podaci nekih sprovedenih istraživanja u našoj zemlji o nasilju nad decom u porodici.
 

 
2.    Pojam zlostavljanja dece
„Jedno od osnovnih prava deteta je pravo na život i razvoj. Svi oblici zloupotreba, nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja dece, kojima se ugrožavaju ili narušavaju fizički i lični integritet deteta i osujećuje njegov optimalni razvoj, predstavljaju povrede tog osnovnog prava.“ (Obretković, Pejaković, 2001:2)
„Konvencija o pravima deteta sadrži posebne odredbe o pravima deteta na fizički, psihički i moralni integritet, kojima se predviđaju mere za:

•     Zaštitu od fizičkog i mentalnog nasilja, zloupotrebe i zanemarivanja (uključujući seksualnu zloupotrebu), dok je pod brigom roditelja ili druge osobe kojoj je povereno na staranje član 19);
•     Zaštitu od nezakonite upotrebe narkotika i psihotropnih supstanci (član 33);
•     Zaštitu svih oblika seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja (član 34), otmice i trgovine decom (član 35);
•     Zaštitu od „svih drugih oblika iskorišćavanja štetnih po bilo koji vid detetove dobrobiti“ (član 36);
•     Zaštitu od nehumanih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja (član 37);
•     Mere podrške za psihički i fizički oporavak deteta-žrtve nasilja i njegovu socijalnu reintegraciju (član 39).“ (Obretković, Pejaković, 2001:2)

„Neadekvatni odnosi prema deci koji štete njihovom razvoju, operacionalizuju se kroz pojmove zlostavljanja, zloupotrebe, zanemarivanja, zapuštanja, osujećenja razvojnih potreba, eksploatacije i slično.“ (Žegarac, 2001:32) Pod zloupotrebom se podrazumevaju odnosi prema deci u kojima se ona koriste radi nekih interesa i potreba drugih osoba na račun potreba, ličnosti i interesa dece. Zanemarivanje obuhvata propuste i nečinjenja u odnosima prema deci koja ih mogu osujetiti u zadovoljavanju razvojnih potreba. Zlostavljanje se koristi za označavanje događaja, situacija ili ponašanja kojima se povređuje integritet i oštećuje razvoj deteta. Ovaj termin ukazuje na povezanost raznovrsnih štetnih odnosa prema deci, jer obuhvata psihičke aspekte (pasivan odnos nečinjenja koji osujećuje zadovoljavanje razvojnih potreba ili dovodi do propusta u nezi i osiguranju bezbednosti, koji imaju za posledicu povrede i oštećenja deteta) i fizičke aspekte (aktivne zloupotrebe moći kojima se direktno nanose telesne i duševne povrede i oštećenja detetu). (Žegarac, 2001)
Nasilje u porodici ima sledeće dimenzije:

•     oblik: fizičko, psihičko, seksualno…
•     učestalost: povremeno, hronično
•     ozbiljnost, zavisi od povreda i potrebe za lečenjem
•     prolazna ili trajna povreda: blaga, umerena, teška povreda, ubistvo.