Značaj finansijskih izveštaja za upravljanje u korporacijama

Uvod

Finansijsko izveštavanje kao deo računovodstvenog informacionog sistema ima ulogu da obezbedi informacije koje se odnose na finansijsko stanje, likvidnost i zarađivačku sposobnost preduzeća. Sve ove informacije se prezentuju preko finansijskih izveštaja koji su deo procesa izveštavanja i koji prikazuju rezultate vođenja poslova od strane menadžmenta. Set finansijskih izveštaja obično uključuje bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama finansijske pozicije ( koji može da se prikaže na više načina kao npr. izveštaj o tokovima gotovine ili kao izveštaj finansijskih tokova), kao i drugi izveštaji koji čine sastavni deo finansijskih izveštaja.
Uspešno poslovanje preduzeća nameće potrebu za posmatranjem, ispitivanjem, ocenom i formulisanjem dijagnoze onih procesa koji se desili u kompaniji i koji se kao takvi nalaze sažeti i opredmećeni u okviru finansijskih izveštaja. Finansijska analiza predstavlja iscrpno istraživanje i ocenu finansijskog statusa i uspešnosti poslovanja preduzeća, a za potrebe kako korisnika tako i za ostale eksterne zainteresovane strane.
Brojni su faktori koji su uslovili stalan rast važnosti finansijskih izveštaja, a među njima se po snazi uticaja izdvajaju: razdvajanje vlasničke i upravljačke funkcije u korporativnim poslovnim entitetima, razvoj finansijskih tržišta i rast društvene odgovornosti preduzeća. Navedeni faktori su doveli ne samo do značajnog povećanja broja korisnika finansijskih izveštaja već su promenili i zahteve koje ti korisnici postavljaju pred finansijsko izveštavanje. Primarnim ciljem finansijskog izveštavanja danas se smatra zaštita interesa investitora, dok je zaštita interesa poverilaca, koja je decenijama determinisala formu i sadržinu finansijskih izveštaja izgubila primat.
Finansijsko izveštavanje kao proces obezbeđuje sistematsku i hronolšku evidenciju poslovnih transakcija i drugih događaja preduzeća, periodično informišući korisnike o promenama nastalim u imovinskom, finansijskom i prinosnom položaju istog. Iako pruža zaokruženu sliku efekta poslovnih transakcija u vidu završnog računa, sagledavanje postojećeg položaja i ocena budućih pravaca rasta i razvoja nalaže detaljnije istraživanje i vrednovanje finansijskog stanja i profitabilnosti preduzeća, što se postiže putem primene određenih metoda, postupaka, sredstava i instrumenata finansijske analize.

1.Finansijski izvestaji

Finansijski izveštaji i njegova analiza jeste sistemsko ispitivanje i interpretacija prethodnih poslovnih rezultata preduzeća, da bi se predvidela njegova profitabilnost i njegova sposobnost da vrati dug. Tako da možemo reći da finansijska analiza predstavlja skup skup metoda, postupaka i instrumenata koji se koriste za sveobuhvatno sagledavanje finansijskog i ekonomskog položaja i rezultata poslovanja. U tom smislu može se govoriti o opštim i posebnim ciljevima finansijske analize. Opšti ciljevi finansijske analize ogledaju se u ispitivanju i oceni finansijskog i rentabilitentnog položaja preduzeća i pružanju informacija o tome određenim korisnicima. S druge strane posebni ciljevi finansijske analize su određeni interesima i zahtevima pojedinih korisnika finansijskih izveštaja i rezultatima finansijske analize. Kako se korisnici finansijskih izveštaja mogu razvrstati u interne i eksterne, ista podela se primenjuje i po pitanju korisnika finansijske analize.
Interni korisnici su korisnici unutar preduzeća tj. vlasnici kapitala, menadžment, zaposleni, sindikat. Prvenstveno je za informativni domet analize finansijskih izveštaja zainteresovan menadžment preduzeća koji tim putem dolazi do saznanja o poslovnim područjima koja su od odlučujućeg uticaja na nastale ili željene promene ekonomskog položaja preduzeća, o uzrocima koji uslovljavaju te promene i o mogućem uticaju na dalji razvoj finansijskog položaja u budućnosti. Ova grupa korisnika vrši analizu održanja i sigurnosti kapitala, analizu pokazatelja tržišne vrednosti, analizu akumulativne i reproduktivne sposobnosti preduzeća, analizu alternativnih izvora finansiranja i sl.
U eksterne korisnike finansijske analize spadaju vlasnici kapitala – autsajderi, investitori, poverioci, poslovni partneri, državni organi, privredne komore i ostala javnost koja na osnovu utvrđenog kvaliteta i kvanitetea predmeta analize, dolaze do informacija o njegovom bonitetu i trendu razvoja za potrebe sopstvenog poslovnog odlučivanja.